Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 25.Dec.2009, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema zime bez krastavčića
SOFIJA - Bez obzira na socijalni status i standard, bez obzira na to da li žive na selu ili u gradu, gotovo da nema bugarske porodice koja za zimu ne pripremi bar nekoliko tegli kiselih krastavčića, omiljene zimnice svih Bugara.
U zemlji u kojoj većina od preko sedam miliona stanovnika troši 40 odsto svoje plate na hranu, godišnje se napravi 208 miliona tegli različite vrste zimnice, odnosno u proseku 100 tegli po domaćinstvu, pokazalo je istraživanje agencije za ispitivanje javnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << mnjenja Medijana. Sando i Lilijana Trenčev u podrumu imaju dovoljno zimnice da prežive zimu u svom zabačenom planinskom selu Orešak, 120 kilometara od Sofije, bez obzira na recesiju i hladnoću.
„Ništa se ne može porediti sa domaćom hranom“, izjavila je za Rojters Lilijana (60), ponosna na sok od paradajza i kisele krastavčiće koje je sama pripremila za zimu. „Mi samo kupujemo sir, ulje, šećer, hleb i ‘kola-kolu’“, dodao je njen suprug Sando (60), iznoseći flašu domaće šljivovice. Ostavljanje zimnice, na bugarskom zimnine, davnašnja je tradicija, koja se održala do dan-danas. Za mnoge Bugare koji prosečno zarađuju mesečno oko 300 evra, odnosno penzionere koji imaju oko 80 evra to je i danas način da prežive nemaštinu. „Kada zakoljete dve svinje, ostavite bure kiselih krastavčića, napravite kompote, rakiju i vino, preživećete“, izjavio je za Rojters Georgi Georgijev (52), koji prodaje povrće na pijaci u Sofiji.
U vreme komunizma, kada je hrane nedostajalo i kada se u redovima čekalo ispred prodavnica, čak i oni koji su živeli u zgradama ostavljali su zimnicu, pa iz tog perioda datira specijalni bugarski izum - pekač za paprike koji je mogao da stane na balkone, a koji se koristio za pripremu ljutenice. Oni koji ne ostavljaju zimnicu kod kuće kupuju je u samoposlugama ili dobijaju od rođaka koji žive na selu. Tegle s krastavčićima putuju čak u Francusku ili Španiju gde Bugari rade kao „gastarbajteri“ kako bi što lakše prevazišli nostalgiju za rodnim krajem.
