Izvor: Politika, 29.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema šminke za putnike
Bacaju se bez naknade mirisi, pudrijere i kontaktna sočiva, a predlaže se profilisanje ponašanja po kome bi najsumnjiviji bili baš oni koji su najmanje upadljivi
Od našeg specijalnog izveštača
VAŠINGTON, 28. avgusta – Amerika, Amerika, uzvikivao je nervozno i glasno francuski radnik obezbeđenja u lice buljucima putnika koji su na "terminal De" ogromnog Šarl de Gola stizali iz celog sveta. Oni koji su se uputili u "obećanu zemlju" morali su da se podvrgnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još jednoj od bezbroj provera i snimanja. U transferu je putnicima ostala samo poneka ručna tašna i džepovi. Sve ostalo već je prethodno čekirano za utrobu aviona: kompjuteri, nakit, dokumenti... Na milost i nemilost svakojakim belosvetskim aerodromskim radnicima.
Vitka plavooka devojka izigravala je zbunjenost dok je francuski policajac sa crnim rukavicama vadio iz njene torbe do pola istrošenu bočicu raskošnog mirisa, karmin, gel za kosu, kremu za lice... "Postoji još jedna mala šansa da spasete vašu šminku, rekao je policajac, očigledno slab na plave oči, i spreman da celu krivicu za ovaj maltretman svali po francuskom običaju na Ameriku. Ako imate šengensku vizu, izađite na aerodrom kroz carinsku kontrolu i čekirajte vaš neseser zajedno sa koferima koji idu u trup aviona. I ta mogućnost je otpala, jer devojka je, već pogađate došla iz Srbije, pa je put u Ameriku morala da nastavi bez svog "eksplozivnog materijala" jer za vađenje "šengena" u Beogradu tokom leta nije imala ni vremena ni mogućnosti. Mladiću koji je putovao sa njom oduzeli su sočiva i tečnost za njihovo čuvanje. Šta će mu oči kad je i ovako zaslepljen.
Bez "žute ose" i "šanela"
Sledi jedno od nekoliko detaljnih opipavanja... celog tela, glave i kose. Moralni nazori tu još opstaju: ženski policajci pritiskaju zadnjicu, prepone, grudi i ekstremitete putnicama, dok su uniformisani muškarci zaduženi da "ručno pretraže" mišićno tkivo putnika.
U beskrajnom nizu luksuznih bescarinskih prodavnica pariskog aerodrome vlada još gora diskriminacija. Nekadašnje "Meke" za dugoročnije snabdevanje francuskim parfemima, konjacima i šampanjcima su poluprazne. Onaj ko putuje u Ameriku, Britaniju ili Izrael može samo da baci pare. Čak i ako ima potvrdu da je neotpakovani parfem kupio na pariskom "djuti friju", rigorozni tragači oduzeće ga bez naknade u pokretnom hodniku pred sam ulazak u avion. "To je zabranjeno, zar niste znali", reći će bez pardona uniformisani službenik Agencije za transportnu bezbednost, dok njegovi pomoćnici sa improvizovane šamlice, kroz koridor, na đubrište ili dodatnu analizu odnose poslednje ostatke nekadašnjeg komfora koji se nekad pre jedanaestoseptembarske ere podrazumevao prilikom svakog međunarodnog avionskog puta. "Uskoro ćemo iz Amerike i u nju putovati opet brodom, kaže jedna desperatna žena koja je u Vašington stigla ovih dana bez opojnog mirisa, oznojena posle mnogih opipavanja, ali sa upaljačem u središnjem džepu njenih pantalona. Potencijalni eksploziv izmakao je svim pretragama i kontrolama.
Prvi put porodica srpskih Amerikanaca vratila se iz Beograda u Vašington bez "žute ose" koju tradicionalno služe za Svetog Nikolu.
Još se gore osećaju frustrirani proizvođači kalifornijskih vina, jer nekada su na aerodromima prodavali sanduke probranih sorti, koje su Amerikanci nosili kućama za vinoteku, svadbu ili Božić. Sada, kažu da bi kompanija koja bi proizvela bezbedna stiropor pakovanja za boce napravila dobar posao. Ali ni tečnost u koferima, koji se predaju na aerodromu, nije bezbedna. Dešava se da i ona bude prosuta prilikom nasumičnih pretraga, a putnik stigne kući i otkrije da je u koferu nosio samo praznu bocu.
Predlozi iz Izraela
Američki prevoznici, proizvođači i dobavljači, milioni ljudi koji žive od avio-transporta, u najpokretnijoj zemlji na svetu, u očajanju zbog novih restrikcija, kašnjenja i maltretiranja, obratili su se izraelskim stručnjacima. Jedan od njih, Rafi Ron, nekadašnji šef obezbeđenja izraelskih aerodroma, a sada osnivač i direktor nove kompanije u Merilendu "Nju ejdž Sekjuriti solušen" ("Bezbednosna rešenja za novo doba") predlaže da se, umesto novim tehnologijama, Amerika okrene "posmatranju i profilisanju ponašanja putnika na aerodromu". "One koji se učine sumnjivim treba pozvati na prijateljski razgovor. Pokazalo se da su teroristi obučeni za rukovanje eksplozivom, ali ne i za verbalnu konfrontaciju sa obučenim timovima službe bezbednosti, kaže Rafi Ron kome je bostonski aerodrom poveren za pilot projekat. Za razliku od Izraela, gde se svi putnici uvek pozivaju na "informativni razgovor" pre nego što se ukrcaju u bilo koji avion, u Americi bi se, po određenim znacima, birali samo neki od namernika da polete. Kako su ljudska prava zagarantovana, tako se ni selekcija ne bi vršila po rasnoj ili etničkoj osnovi. Uostalom, plavooki teroristi su isto tako česti kao i oni crnpurasti, tvrdi izraelski stručnjak.
Ali da li je moguće za kratko vreme obučiti armiju stručnjaka koji će umeti da prepoznaju sumnjive znake u pokretima tela. u osmehu i pogledu, da je neko nameran da digne avion u vazduh. I da li će se sa takvim "sumnjivim licem", a ono je izgleda baš najsumnjivije ako je najneupadljivije, postupati u skladu sa svim normama neprikosnovenih ljudskih prava, pita se danas jedan deo američke javnosti.
Nekada se u Americi govorilo da je avionski prevoz bezbedniji od ostalih vrsta saobraćaja i da je mogućnost da ti se desi avionska nesreća jednaka šansi da pogineš u sopstvenom kupatilu. Danas su sve toaletne bočice, kao neophodni arsenal svakog kupatila, pretvorene u potencijalno terorističko oružje. Novo doba nosi nove eksplozive i sve se obrće naopačke. Ako mirišeš, i hoćeš da opereš zube, ti si sumnjiv, čak iako si plavook. Našoj lepoj plavojki s početka priče ostalo je ono malo šminke na licu sa noćašnjih savskih splavova – da sa njom ušeta u Ameriku.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 29.08.2006.]
