Izvor: Glas javnosti, 09.Jul.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema reŠenja za ekonomsku krizu
L AKVILA - Najrazvijenije zemlje sveta nisu juče uspele da se usaglase oko načina na koji bi trebalo rešavati uzroke i posledice svetske ekonomske krize. Štaviše, stavovi Velike Britanije i Sjedinjenih Država, koje zastupaju ideju da se u ekonomije upumpava još para iz budžeta, odnosno iz džepova poreskih obveznika, dijametralno su suprotni stavu Nemačke, iz koje stižu dramatične poruke da su i dosadašnji stimulansi bili preterani i u krajnjoj liniji malo korisni.
Mišljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << eminentnih ekonomskih stručnjaka i statistički podaci su, sva je prilika, na strani onih koji su pesimistični kad je reč o budućnosti svetske ekonomije: ekonomski rast je sve sporiji, a broj nezaposlenih i opterećenja budžeta su sve veći. Nezaposlenost u evrozoni porasla je u maju do desetogodišnjeg maksimuma (15 miliona ljudi bilo je bez posla), a u SAD se u junu procenat nezaposlenih katapultirao se na 9,5 odsto što je najviše u poslednjih 26 godina. Finansijska injekcija je imala kratkotrajan stabilizacioni efekat, ali uzroci same krize su na taj način samo produbljeni.
Lideri Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Rusije i SAD pokušaće da pronađu zajednički jezik kad je reč o metodu suočavanja sa krizom, ali teško je očekivati da će na kraju samita u L’ Akvili biti postignuto bilo šta više od nategnutog i kurtoaznog „zajedničkog saopštenja“.
Uprkos stručnjacima i statistikama, britanski premijer Gordon Braun govorio je juče o „jasnim znacima oporavka“ i zatražio od drugih lidera nastavak „koordinisane akcije oporavka globalne ekonomije“; Braun je pred G8 izneo plan čije su ključne tačke povećavanje bankarskih zajmova, stabilizaciju cena sirove nafte, borbu protiv protekcionizma u trgovini, jačanje investicionog sektora i obezbeđivanje sigurnosti poslova za mlade. Neki analitičari su Braunov plan podsmešljivo nazvali „Braunova lista želja“.
Na dnevnom redu sastanka juče su bile i dramatične klimatske promene i plan pomoći zemljama u razvoju, ali i situacija u Iranu posle predsedničkih izbora i zveckanje nuklearnim oružjem na korejskom poluostrvu.
ŠTA TREBA ZNATI O 35. SAMITU G8
- G8 (do 1997. godine G7)je organizacija sedam najbogatijih industrijskih država sveta (SAD, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Kanada), kojoj se pre 12 godina priključila i Rusija. Grupa od 1975. godine održava samite, na kojima se diskutuje o ekonomskim problemima, razvoju, ekologiji i pitanjima globalne sigurnosti.
- Sastanak lidera najbogatijih država sveta održava se od 8-10. jula u italijanskom gradu L’Akvili, pogođenom katastrofalnim zemljotresom u aprilu, na predlog italijanskog predsednika Silvija Berluskonija, koji je domaćin samita. L’Akvila je izabrana upravo zbog zemljotresa - da bi se italijanskoj i svetskoj javnosti skrenula pažnja na teškoće sa kojima se ceo region suočava posle katastrofe.
- Glavne teme samita su svetska ekonomska kriza, klimatske promene i problemi u Iranu i Severnoj Koreji.
- Pored lidera G8, samitu prisustvuju vođe Brazila, Kine, Indije, Meksika i Južnoafričke Republike. Samit je prvi za američkog predsednika Baraka Obamu i japanskog premijera Taro Asoa.
DIREKTOR STO: NAJGORE TEK DOLAZI
Paskal Lami, generalni direktor Svetske trgovinske organizacije upozorio je juče lidere G8 da je posledice globalnog finansijskog kolapsa još uvek nemoguće sagledati u celini, i da će proći još vremena do trenutka kad će biti moguće razumeti razmere katastrofe.
- Najgori deo ekonomske, društvene i političke krize je tek pred nama - rekao je Lami, govoreći na jednom od skupova koji su prethodili samitu najbogatijih. - Društvena i politička kriza, koje dolaze, mogu primorati neke vlade da usvoje protekcionističke mere. Test za sistem STO, koji je postavljen tako da ne dozvoljava preterani protekcionizam, tek dolazi - zaključio je Lami.
