Izvor: S media, 04.Nov.2010, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema budućnosti bez nuklearnog razoružanja
Siromaštvo je najgore oružje za masovno uništenje, ocenio je večeras u Beču bivši generalni direktor Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Mohamed el Baradej.
El Baradei, egipatski diplomata, je na svečanosti u okvoru „Bečkog seminara Nobelovaca" naglasio da je siromaštvo simptom i glavni razlog što su ljudi suočeni sa iskušenjem da nabave nuklearno naoružanje.
„Ukoliko ne budemo dostigli nuklearno razoružanja onda čovečanstvo nema budućnost", >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << podvukao je El Baradej, koji je sa IAEA podelio Nobelovu nagradu za mir 2005.
„Govorimo o bombama koje imaju 5. 000 puta veću snagu razornosti od one bačene na Nagasaki i Hirošimu. Čitave civilizacije bi mogle biti uništene", upozorio je El Baradei.
El Baradei je ukazao da bi čitavo čovečanstvo moglo biti izbrisano.
Prema El Baradeiu, posebno opasno je što princip zastrašivanja ne funkcioniše više kod eksremističkih grupa.
Rešenja El Baradei vidi u novinama u bezbednosnom sistemu, koje moraju da sadrže smanjenje broja nuklearnih glava, kao i pre svega, dijalog i pregovore umesto moći i nasilja.
Pored toga mora mnogo više biti investirano u razvoj, rekao je El Baradej prenoseći da širom sveta izdaci za naoružanje iznose 110 milijardi evra godišnje, a za pomoć u razvoju se izdvaja samo 85,6 milijardi evra.
Kao predstavnica Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), organizacije koja je dobila Nobelovu nagradu za mir 1954. i 1981., portparol Melisa Fleming je zatražila od Evropske unije (EU) velikodušnost i ljudskost u odobravanju azila.
Uni Karunakara, predsednik organizacije „Lekari bez granica", koja je dobila Nobelovu nagradu 1999, založio se za očuvanje nezavisnosti humanitarnih organizacija.
Kunakara je ocenio da zbog rastuće instrumentalizacije i politizacije humanitarnih doprinosa, aktivistima koji nastoje da drugima pomažu postalo nemoguće da svoj rad, a to je smanjenje patnje, sprovode.
„Humanitarne organizacije ne smeju odredjivati da li je jedan rat pravedan ili pogrešan", podvukao je Kunakara, doktor iz Indije.
Predsednik Istočnog Timora Hoze Ramos-Horta, Nobelovac iz 1996, podvukao je važnost povećanja sredstva za pomoć u razvoju.
Svečanosti je prisustvovala i peta dobitnica Nobelove nagrade (1976) mirovni aktivista iz Severne Irske Beti Vilijems.
Peti Bečki seminar Nobelovaca posvećen je ove godine mirovnoj politici i ljudskim pravima.
(Tanjug)
