Izvor: Politika, 16.Dec.2012, 13:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neki drugi svet 2030.
Kakve „globalne megatrendove” predviđaju američke obaveštajne službe i da li, kao i dosad, sigurno promašuju
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Dok su neki preokupirani dolazećim smakom sveta, drugi, ubeđeni da će opstati, nastoje da dokuče kako će on izgledati u sledećih 15 do 18 godina.
Jedan od zagledanih u budućnost koji se ne obazire na drevne Maje i bliski nam „sudnji dan” je Nacionalni obaveštajni savet, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organ Direktorata američkih obaveštajnih službi, koji je uobičajio da svakih nekoliko godina sačinjava i obelodanjuje svoje viđenje dogledne, kratkoročne budućnosti,
Ne doduše na način pomenute davno nestale civilizacije, sa datumima i konkretnim događajima, nego nastojanjem da prepozna „megatrendove”, faktore koji „menjaju igru” i potencijalne „crne labudove”: događanja koja nisu na radaru, ali koja mogu da izazovu velike poremećaje (takav „crni labud” je bila ekonomska kriza 2008.)
Cilj ovog posla, kako su izneli njegovi autori, jeste „stimulisanje strateškog razmišljanja”, a polazište je da smo „na ključnoj raskrsnici svetske istorije od koje putevi vode ka mnogostranim ishodima budućnosti”.
Prva pomisao na ovo mogla bi da bude: a kad nismo bili? Mnoštvo perspektiva je valjda podrazumevajuće. Kako god bilo, dokumenat „Globalni trendovi 2030: alternativni svetovi”, dostupan je na internetu, uprkos tajnovitosti organizacije koja ga je sačinila. Nema nikakve sumnje da mu je podloga veoma veliki broj činjenica i da je angažovana značajna količina pameti da se one prouče, što je razumljivo kad se zna da je godišnji budžet svih 16 američkih obaveštajnih agencija oko 60 milijardi dolara.
Uz to, napominje se da su o nacrtu svoje mišljenje dali eksperti sa desetak poznatih američkih univerziteta i da su konsultacije obavljene u oko 20 zemalja.
Osnovna poruka izveštaja je sasvim očekivana: svet 2030. će biti radikalno drugačiji od današnjeg.
Glavna vest iz budućnosti je: tamo neće biti hegemonističkih sila, pa dakle ni Amerike u današnjoj, glavnoj ulozi. I ne samo to: sledeća decenija i po donosi kraj uspona Zapada započetog sredinom 18. veka. Umesto toga, obnavlja se „težina” Azije u globalnoj ekonomiji i drugim poslovima, u kojima će ovaj kontinent biti uticajniji od transatlantskog saveza (Severna Amerika i Evropa).
Kina će pre 2030. postati najveća ekonomija, a pored nje u jake igrače izrastaju i privrede Brazila, Kolumbije, Turske, Indonezije, Nigerije i Južne Afrike. Evropa, Japan i Rusija – neće uspeti da napuste sadašnju stazu sporog (relativnog) nazadovanja.
Promeniće se dakle nosioci moći, ali i priroda moći kao takve. Ona će postati „difuzna”: „aktivirana komunikacionim tehnologijama, moć će se izmestiti ka raznolikim i bezobličnim mrežama koje će biti formirane da utiču da globalna događanja i akcije pojedinačnih država”.
U tom „umreženom” okviru moraće da operišu i zemlje sa najjačim temeljima: najvećim bruto nacionalnom proizvodima, stanovništvom i geografskim prostorom. U multipolarnom svetu glavni igrači nisu pojedinci, već koalicije.
Među važnim megatrendovima je „snaženje pojedinaca”, koje donosi globalno smanjivanje siromaštva i rast globalne srednje klase. „Po prvi put u istoriji većina čovečanstva neće biti siromašna, a srednja klasa će preuzeti ulogu dominantnog društvenog, ekonomskog i političkog faktora u velikoj većini zemalja sveta”.
Na drugoj strani, postojeći demografski trendovi će do 2030. doneti sledeće rezultate: planeta će imati 8,3 milijarde stanovnika (danas 7,1), u zapadnim i drugim razvijenim društvima dominiraće seniori što će doneti tešku borbu za održavanje životnog standarda, a sve to će pratiti eksplozivne migracije i rastuća urbanizacija.
„U sledećih 40 godina izgradiće se više novih kuća i stanova, kancelarija i puteva nego u dosadašnjem toku ljudske istorije”, konstatuje izveštaj.
Sve ovo će prenapregnuti već danas opterećene resurse prirode, hrane, vode i energije, uz dramatičnije dejstvo klimatskih promena. Ne predviđaju se doduše velike nestašice, ali se ukazuje da će biti neophodna globalna saradnja u rešavanju ovih problema. U ovom kontekstu
Amerikancima je saopštena i jedna dobra vest: postaće energetski nezavisni. Sve u svemu, svet 2030 je „neki drugi svet”.
Iako se autori najnovijeg predviđanja ograđuju konstatacijom da nijedan od alternativnih svetova koje najavljuju „nije neizbežan” – neizbežno je pitanje li je i ova, kao uostgalom i svaka slika budućnosti, isto što i gledanje u zvezde: ono što se tamo vidi „može da bude, ali ne mora da znači”.
Iskustva promašenih predviđanja pokazuju da svaki napor da se dokuči šta će biti sutra, kao intelektualni napor ima smisla, ali da je rezultat uglavnom nepouzdan.
Gledanje u budućnost je industrija u ekspanziji, ali njeni proizvodi nemaju neku upotrebnu vrednost. Od toga izuzetak nije ni učinak američkih obaveštajaca. Podsetimo se: CIA nije predvidela da će se pod Mihalom Gorbačovom raspasti Sovjetski Savez i okončati Hladni rat.
U „Globalni trendovima 2010” sačinjenim 1997. nema pomena o globalnoj recesiji koja je nastupila 2008, krizi posle koje je svet postao drugačiji. Ali se kaže da će Severna Koreja „u sledećih 15 godina biti potpuno transformisana što će za rezultat imati eliminisanje vojnih tenzija na Korejskom poluostrvu”.
Da, reč je o istoj Severnoj Koreji koja je upravo isprobala interkontinenatlnu raketu i najavila svoju treću atomsku probu.
U „Globalnim trendovima 2015”, predstavljenim u januaru 2001. predviđa se da će „terorističke grupe nastaviti da pronalaze načine napada na američke vojne i diplomatske objekte u inostranstvu”, ali ni naznake mogućnosti napada Al Kaide u Americi, što se dogodilo 11. septembra iste godine
Da li je neko bar nagovestio mogućnost Arapskog proleća? Naravno da nije.
Glavna greška predviđanja kao što su „Globalni trendovi” je što se današnje iskustvo koristi kao nacrt za ono što će se dogoditi sutra, objašnjava slabosti ovakvih dokumenata u „Vašington tajmsu” Majkl Horovic, profesor političkih nauka na Pensilvanija univerzitetu.
„Polaziti od sadašnjosti sasvim je prirodno”, kaže ovaj profesor, jer „ono što se sada događa, događa se s razlogom i prema tome će verovatno da se nastavi. Razmišljati drugačije je teško, jer se izlazi iz sopstvene zone intelekutalne udobnosti i zahteva odricanje od sopstvenih predrasuda”.
Generalno, većina futurologa je svesna da je svaka prognoza za period duži od godinu dana uporediva sa gatanjem, što međutim ne znači da od studija poput „Globalnih trendova” nema nikakve vajde: ako ništa drugo one su podsetnik na staru mudrost da uvek treba očekivati neočekivano. I biti spreman da se brzo menjaš i prilagođavaš, što podjednako važi za lidere, pojedince, institucije – i države.
Druga opcija je ona Ajnštajnova: „Nikada ne razmišljam o budućnosti – jer će u svakom slučaju doći”.
Milan Mišić
objavljeno: 16/12/2012
.jpg)
