Izvor: Politika, 08.Nov.2011, 11:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka se svi dugovi zaborave
Ideja o otpisu svih dugovanja cirkuliše među „okupatorima Volstrita” i kamperima na španskim trgovima, a potiče iz pera Dejvida Grebera
Iza „okupatora Volstrita” i srodnih pokreta širom planete stoje jaki teoretičari, ljudi koji su svojim nekonvencionalnim pogledima i ranije izazivali pažnju na internim naučnim debatama i konferencijama.
Jedan od njih je Dejvid Greber (50), nazvan antiliderom „Okupacije Volstrita”, jer suština pokreta, kakav je ovaj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otpočet u Zukoti parku na Menhetnu, ili onaj koji kampuje od 15. maja na trgu Vrata sunca u Madridu, jeste da nemaju ni vođu ni portparola, ni ideološku elitu.
Nekadašnji doktorant Jejla, jedan od najblistavijih antropologa na svetu, sada predavač na vodećem londonskom univerzitetu za kreativno školovanje, učestvovao je u organizaciji prvog okupljanja na Volstritu, ali je poslednjom knjigom o dugu kroz ljudsku istoriju iz novog ugla osvetlio dužničku krizu kao glavni uzročnik globalne egzistencijalne ugroženosti.
Knjiga „Dug: prvih 5000 godina” pojavila se dva meseca pre nego što je otpočela „okupacija Volstrita”, a autor Dejvid Greber je u uvodniku za „Gardijan” ispisao aktuelno naravoučenije iz svoje knjige: „Upravo posmatramo početke prkosnog samoisticanja nove generacije Amerikanaca, pokolenja koje je završilo svoje školovanje, svojih studija, bez posla i budućnosti, a ipak već opterećeno ogromnim i neoprostivim dugom.”
„Kako uopšte možemo da budemo iznenađeni time što oni žele da razgovaraju sa finansijskim magnatima koji su pokrali njihovu budućnost”, pita se Greber.
Greber nije novajlija u političkim protestima, kažu da je i sa Jejla izbačen zbog svojih „radikalnih pogleda”, ali je njegove kurseve pratilo i po 200 studenata elitnog univerziteta, a bio je neizbežna figura u anarhističkim i antiglobalističkim manifestacijama širom sveta. Njegova antropološka knjiga, u stvari alternativni istorijat nastanka novca, i tržišta, istražuje stalni čovekov ambivalentni odnos prema pojmu duga: dužnici su u obavezi i u grehu, dug je mašina za ekonomski razvoj i sredstvo za ugnjetavanje, piše Greber.
Istražujući običaje naroda u zapadnoj Africi, preko Sumera do srednjovekovne Irske i Amerike u modernim vremenima, Greber je opsednut dužničkim paradoksom: pita se zašto ljudi veruju kako je otplata duga suštinsko moralno pitanje, ali su istovremeno uvereni da su oni koji zarađuju od pozajmljivanja novca zli zelenaši.
Iako njegovi argumenti ne prijaju etabliranim ekonomskim misliocima, oni su naišli na plodno tlo među istraživačima alternativnih sistema u aktuelnom ćorsokaku.
Bes koji je inspirisao „okupatore” grupiše se oko dve grupe ključnih pitanja: 1. uticaj novca na politiku, čime se blokira stvarna demokratija; 2. pojam duga i kako su od početka izbijanja krize 2008.privatnim licima oduzimani su stanovi, studenti su morali da odrađuju godinama da bi otplatili kredit za svoje školovanje, izgubljeni su milioni radnih mesta, dok su finansijske institucije, banke, multinacionalne kompanije, dobijale velikodušne poklone kako bi pokrile gubitke koje su sami izazvali.
Greber kao antropolog teoretiše da je dug u novcu izopačio ljudski rod. Po udžbenicima ekonomije novac i tržište nastaju kao izraz ljudske volje za trampom i pogađanjem. Cene i novac nastali su, po ekonomistima, tako što je postalo suviše komplikovano razmenjivati deset jaja za jednu kokošku, ili tri patke za prase. Ali za antropologe to je čista izmišljotina. Ljudi u društvima bez novca, kaže Greber,jedni druge su pomagali, što je, kako tvrde antropolozi, osnovni ljudski instinkt.
I kakve to sve veze ima sa današnjicom? Greber tvrdi da „novac pretvara društvenu obavezu i odgovornost u čisto finansijsku transakciju. „I osećaj da je najvažnije otplatiti novčani dug umrtvljuje prirodni instinkt da se pomogne bližnjem.”
Greber preporučuje jednu biblijsku meru za globalnu krizu, smatrajući da je sasvim moguć globalni oproštaj svih nacionalnih i ličnih dugova.
„Može izgledati kao utopija, ali protesti koji se šire planetom horizontalno ukazuju da i o naizgled nemogućim promenama mora da se razmišlja. Jubileji, ili godine oproštaja, primenjivali su se redovno u starom Egiptu i u Vavilonu”, podseća Greber.
Kad bi oni koji rade na Volstritu, uz saglasnost onih na Kapitol hilu i u Briselu, to prihvatili, okončalo bi se mučenje miliona zaduženih ljudi, a čovečanstvo bi se podsetilo da je novac samo jedan ljudski aranžman. I da je došlo vreme da se taj dogovor izmeni i prilagodi novim okolnostima. To je, kako kažu kamperi na Volstritu i drugi dužnici koji logoruju po Americi i Evropi, ono što se duguje novim generacijama kako bi se ispunili ciljevi „stvarnije demokratije”.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 08.11.2011.
