Izvor: Politika, 19.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neka Srbi prime islam
Vehabizam se širi preko islamskih centara, uglavnom građenih dolarima Saudijske Arabije i nevladinih organizacija BANJALUKA, 18. avgusta – Odgovarajući na pitanje kako pomiriti Srbe i muslimane u Gornjoj Bočinji, portparol mudžahedinsko-vehabijske zajednice u ovom – do rata stoprocentnom srpskom selu – Enes Islamović je, bez premišljanja, odgovorio: "Neka bočinjski Srbi prime islam."
Od tada do danas prošle su nepune tri godine, vreme sasvim dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da sledbenici učenja Muhameda ibn Abdula Vahaba puste još dublje korene u BiH, naročito u kantonima Federacije BiH u kojima Bošnjaci čine većinu stanovništva.
Za vehabije u BiH se, uglavnom, čuje kada naprave neki izgred, kao 15. jula ove godine kada su posle lakše saobraćajne nesreće teško povredile Mihajla Kisića iz Brčkog. Umesto da sačeka policiju, grupa vehabija je uzela motke u ruke i, posle "potere" po okolnim njivama, prebila Kisića.
Zbog nanošenja teških telesnih povreda Kisiću, koga su tukli do besvesti i pri tome mu slomili ruku, brčanska policija je pritvorila Nedžada Balkana, Abu Eleza Jasera, Đulbija Zejnilovića, Džemala Kazafreovića, Faruka Hota, Medžida Suljovića i Nusreta Imamovića. Njima, po zakonima distrikta brčko – za nanošenje teških telesnih povreda – preti kazna do 10 godina zatvora.
Dolazak mudžahedina
Da se vehabizam, zvanična religija Saudijske Arabije, širi po BiH, odavno nije tajna. Taj pravac u islamu počeo je da prodire ovde početkom rata, sa dolaskom mudžahedina. Jedan od njihovih vođa Abdul Aziz je, odmah po dolasku u BiH 1992. godine, rekao da je došao da "podigne nivo bosanske vojske i da bosanske muslimane podučava islamu".
Među onima koji su "bosanske muslimane" učili islamu je i imam Abu Hamza al Masri, svojevremeno uhapšen u Londonu. Prema svedočenju bivšeg pripadnika odreda "Mudžahedin", svojevrsnog pokajnika, Andana Mešanovića, on je "bio toliko ekstreman" da su za njega "Alija Izetbegović, Stranka demokratske akcije, muslimanska Armija BiH bili nevernici..."
Da se seme vehabizma koje su posejali Abu Hamza al Masri i njegovi istomišljenici primilo u BiH pokazalo se na nekoliko događaja, među kojima je najtragičniji ubistvo Anđelka Anđelića i njegovih kćeri Mare i Zore, iz sela Kostajnica kod Konjica. Njih je, uoči katoličkog Božića, u njihovoj kući pobio Moamer Topalović, vehabija i član Aktivne islamske omladine koju je osnovao Adnan Pezo. Topalović je rekao da je Anđeliće pobio "iz verskih i političkih razloga".
Vehabije su na sebe skrenule pažnju i napadom na jedinicu Sfora u Gornjoj Maoči, odakle su posle toga morale da se isele. Deo ih se, kao Abu Hamza, preselio u Sarajevo, a veća grupacija je otišla u Gornju Maoču kod Brčkog. U ovom selu živeo je i Sulejman Fiuljanin, u čijoj su kući vojnici Sfora, između ostalog, našli i raketni lanser. Sfor je Fiuljanina predao pravosudnim organima Federacije BiH, a oni su ga, s obrazloženjem da nema dokaza da je počinio krivično delo, pustili na slobodu.
Vehabije iz Gornje Maoče ustalasale su javnost u regionu i prošle godine, kada je vođa njihove zajednice Enes Muković novinaru zagrebačkog "Večernjeg lista" rekao da su "Hrvati najgora vrsta krstaša i zato ih treba što pre potamaniti". On je kazao da vehabije snevaju o danu kada će "Alahova vojska" poraziti krstaše – sinove majmuna i svinja" i ući kroz vrata Vatikana i Rima. Takođe, zapretio je da će "kada Alahova vojska krene iz Bosne prema Rimu proći i kroz Hrvatsku", pa će Hrvati tada "osetiti Alahovu moć".
Muković je, istina, demantovao sadržaj teksta u zagrebačkom dnevniku, ali je – samo mesec kasnije – izjavio da Osama bin Laden nije terorista nego "borac za slobodu". Sve što se piše o njemu i Al kaidi, obrazlagao je Muković, obična je izmišljotina. Za sebe i ostale pripadnike vehabijske zajednice rekao je da su u Gornju Maoču došli da "žive po pravilima izvornog Kurana i da budu daleko od nemorala".
Čuvari moralnog poretka
Čuvajući moralni poredak po svojoj meri, vehabije u Sarajevu napadaju i razgone zaljubljene parove; okomljuju se na one koji na kućama imaju satelitske televizijske antene, slobodnije se odevaju i ponašaju, a u to spada i sedenje u kafićima, pogotovo uz "koka-kolu" i slična "američka pića"...
Centri širenja vehabizma u BiH su, osim Aktivne islamske omladine, islamski verski objekti. Najčešće se pominju džamija Kralja Fahda u Sarajevu čiji je glavni imam Nezir Halilović Muderis – ratni komandant Četvrte muslimanske brigade Armije BiH, Islamski centar u Bugojnu, Elče Ibrahimpašina medresa u Travniku, Islamska akademija u Bihaću, koja je pod rukom bihaćkog muftije Hasana Makića, jednog od autora ratnih "Uputa muslimanskom borcu".
Islamska zajednica BiH, što nije nevažno, nijednom se bezrezervno nije ogradila od postupaka vehabija. Nije se oglasila ni povodom ovih reči imama sarajevske Bijele džamije Sulejmana Bugarija: "Nemojte misliti da ćemo drugačije opstati, osim sa ove tri stvari: vera, ekonomija i odazivati se Alahu kad dođe vreme džihada. A mi za to, naravno, još nismo spremni. Za to treba da se odgajamo".
Neki su, kao vehabije Mirsad Bekrašević (19), Abdulkadir Džesur (21), Senad Hasanović (19), Bajro Ikanović (30) i Amri Bajrić (27), kojima se u Sarajevu sudi za pokušaj izvođenja terorističkog napada, izgleda već spremni za "sveti rat".
Zašto se reakcije Islamske zajednice na postupke vehabija svode na frazu da takvo "ispovedanje islama nije u tradiciji bosanskih muslimana"? Nude li odgovor na ovo pitanje reči već pomenutog bivšeg mudžahedina i vehabije Andana Mešanovića da su vehabije imale finansijsku pomoć Egipta, Alžira a pogotovo Saudijske Arabije, koja je u izgradnju islamskih centara i džamija u BiH uložila više od 100 miliona dolara.
--------------------------------------------------------------------------
Odbrana izvornog učenja
U raspravama o vehabizmu unutar Islamske zajednice BiH često se može čuti da se termin vehabije koristi "ne da označi pripadnika ili sledbenika Muhameda ibn Abdul Vehaba, već sve ono što nije pozitivno i afirmativno". Na ono "što izaziva averziju javnog mnenja", nastojeći da se ta averzija usmeri "na one koji se najviše i najtvrđe drže verske prakse", koji svoju islamsku pripadnost i praksu pokazuju čak i izgledom: bradom, nošnjom, dolaskom u džamiju...
Osim toga, često se ističe da je kritika vehabizma, u stvari, prihvatanje šiitske škole, čime vode borbu protiv "autentičnog islama" i "sunetske ispravne prakse". Da bi bilo jasnije, valja napomenuti da su muslimani u BiH suniti, a vehabizam je jedan od njegovih pravaca ili škola.
N. Č.
[objavljeno: 19.08.2006.]
