Izvor: Deutsche Welle, 11.Okt.2016, 07:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Negiranje holokausta – negiranje istorije
Uvek ima ljudi koji ono što je u istoriji toliko puta istraživano i mnogo puta potvrđeno – jednostavno poriču. Neki, 70 godina od holokausta, i danas negiraju genocid nad Jevrejima.
Ona ima 87 godina i očigledno je nepopravljiva. Ursula Haferbek je u pravnim krugovima poznata širom Nemačke. Njome se bave sudovi u Detmoldu, Verdenu kod Bremena, u Hamburgu i Berlinu, kao i ovog utorka (11.10.) sud u Bad Ojnhauzenu. Državna tužilaštva neprestano je terete za huškanje naroda. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Ta starica poznata je u desničarskim krugovima. Ona negira holokaust i čak i danas, u dubokoj starosti, uspeva da napravi metež u sudnici.
Tako je u februaru u Detmoldu, tokom procesa protiv jednog čuvara u koncetracionom logoru Aušvic, pokušala da se ubaci u sudnicu. Aušvic u njenim očima nije bio logor za uništenje, već radni logor, a genocid nacista nad Jevrejima „najveća istorijska laž". Ursula Haferbek nije najistaknutija osoba koja negira holokaust, ali je najaktuelnija.
Oni koji negiraju holokaust: Dejvid Irving...
Pravosuđe, politika i mediji već duže vreme se bave Dejvidom Irvingom i njegovim tezama o Drugom svetskom ratu, a posebno njegovim tezama o holokaustu. Taj Britanac koji je 1950-ih radio u Rurskoj oblasti kao radnik u čeličani i koji tečno govori nemački, napisao je preko 30 stručnih knjiga o vremenu nacionalsocijalizma. Široj javnosti postao je poznat 1963. svojom knjigom „Pad Drezdena" u kojoj, na osnovu lažnih dokumenata, višestruko povećava broj žrtava.
U početku je važio za nekonvencionalnog autora koji je otvorio nepoznate izvore informacija, ali od 1980. ga u istorijskim naučnim krugovima više ne uzimaju za ozbiljno. On je tada prvi put negirao holokaust. Od tog trenutka na njega se, uglavnom u Nemačkoj, gleda kao i na desničarske ekstremiste.
Dejvid Irving pred sudnicom u Beču 20. februara 2006.
Hitler nije naredio uništenje Jevreja, niti je o tome išta znao – tako zvuči osnovna poruka njegove revizionističke istorije. Zbog svoje izjave da u Austriji nije bilo logora koji su služili za uništenje jevrejskog naroda, u Beču je osuđen na tri godine zatvora bezuslovno. Nakon dve trećine odležane kazne, dobio je zabranu ulaska u mnoge zemlje.
Godine 1993, američka istoričarka Debora Lipštat označila ga je kao „tipičnu osobu koja poriče holokaust", kao čoveka koji u svojim knjigama izvrće činjenice i manipuliše dokumentima. Irving podnosi je podneo tužbu koja ga je odvela u finansijsku propast. Viši sud u Londonu 2000. je odbacio tužbu. Sudija Čarls Grej odluku je obrazložio ovako: „On je pristalica nacista, polemičar, antisemita, rasista koji deluje zajedno s desničarskim ekstremistima i podstiče neonacizam." Troškovi procesa pali su na Irvinga – a to je bila suma od 2,5 miliona funti.
… i biskup Ričard Vilijamson
Veliku buru godinama su podizale i teze jednog velikodostojnika Katoličke crkve. Britanski biskup Ričard Vilijamson takođe je negirao uništenje jevrejskog naroda i tako postao najpoznatiji predstavnik Bratstva Pija X – odmetničko, svešteničko bratstvo koje je 1970. osnovao francuski nadbiskup Marsel Lefebr. Oni odbacuju reformu Drugog vatikanskog koncila (1962-1965), kojim se Katolička crkva, između ostalog, više otvorila ekumenizmu i religioznim slobodama, a judaizam je od tada priznat kao religija.
Biskup Ričard Vilijamson 25. februara 2009. na aerodromu Hitrou pred početak suđenja
Vilijamson je 2008. glatko osporio postojanje gasnih komora. Osim toga, on tvrdi da je ubijeno najviše 200.000 do 300.000 Jevreja – to je rekao u mikrofon jednom švedskom novinaru. Vilijamson je znao da je negiranje holokausta u Nemačkoj kažnjivo i da se za to može dobiti i do pet godina zatvora, i zbog toga je molio novinara da se intervju objavi samo u Švedskoj i nikako u internet-izdanju. Švedski novinar to je ignorisao. Ma kraju, sud u Regensburgu ga je u odsustvu osudio na sto dana društveno korisnog rada ili sto evra po danu. Bratstvo Pija X je Vilijamsonu 2012. oduzelo članstvo zbog drugih razlika u mišljenju.
Paragrafom protiv onih koji negiraju holokaust
Odnos prema onima koji negiraju holokaust, veoma se razlikuje od zemlje do zemlje. U Sjedinjenim Država pravo na slobodu izražavanja pokriva i pravo na negiranje holokausta, odnosno uništenja Jevreja kao naroda. To isto važi i u Velikoj Britaniji, i upravo se zbog toga Dejvid Irving odlučio da se o tome izjasni u tim zemljama.
Međutim, nasuprot tome, u mnogim zemljama Evrope u međuvremenu je negiranje holokausta postalo kažnjivo zakonom. U Austriji je od 1992. kažnjivo svako „negiranje genocida ili drugih zločina protiv čovečnosti koje su počinili nacionalsocijalisti". Dve godine pre toga, to su uradili Francuzi. U Belgiji i Luksemburgu kažnjivo je negiranje istorije, u Češkoj i Poljskoj takođe. U Španiji je, međutim, drugačije. U toj zemlji je negiranje holokausta bilo kažnjivo do 1995. Onda je Ustavni sud 2007. odlučio da se to kosi sa zakonom o pravu na slobodu mišljenja.
