Izvor: Deutsche Welle, 25.Sep.2018, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedeljom zatvoreno?

U Hrvatskoj se ponovo diskutuje o zabrani rada nedeljom, pre svega u prodavnicama. I za sada se čini da se sve više učesnika te diskusije – od radnika do poslodavaca – u tome sve više slaže. Na potezu je politika.

Jedan intrigantan slučaj u slavonskoj opštini Ivankovo ponovo je krajem ovog leta aktuelizovao pitanje trebali raditi nedeljom, prvenstveno u prodavnicama. Tamošnji načelnik opštine, naime, dogovorio se s lokalnim trgovcima – i predstavnicima većih domaćih >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << lanaca – da će na taj dan njihova vrata biti zatvorena, a radnici sa svojim porodicama. Nekadašnja velika tema radnog prava u Hrvatskoj tako se ponovo vratila u žižu javnosti. Šta o njoj, međutim, imaju da kažu glavni akteri: prodavci, kasirke, magacioneri?

„Ja i moje koleginice i kolege, što mi je dobro poznato, smatramo da bi nedelja svima trebalo da bude neradna“, rekao nam je Dalibor, trgovac u jednom danskom prodajnom lancu koji posluje i u Hrvatskoj. „Tamo ionako imamo pravo na jedan slobodan dan nedeljno i ne bi trebalo da bude problem da to svima bude nedelja. Jer, nedelja je ipak nedelja. Tada su i ostali ljudi slobodni, deca ne idu u školu. Ja i supruga, inače, imamo ih četvoro.“

Dalibor je ranije bio osam godina zaposlen u jednom nemačkom trgovačkom preduzeću. Sada je već tri godine na plati kod Danaca, a bio je i terenski komercijalista, pa kaže da je u trgovini prošao sve. Siguran je da bi se promet s nedelje prelio na druge dane, mada šefovi strahuju da bi neki od konkurenata mogao da prekrši eventualni dogovor – ako do takvog dođe – i da preotme zaradu: „A mogli bi i političari da reše problem, samo da imaju volje. Gospodi menadžerima se ipak ne žuri, jer bismo tako videli čime se bave nedeljom.“

Svačiji dom je tamo gde mu je bolje

„Znate, očigledno je“, smatra naš sagovornik, „da je narod u Hrvatskoj potlačen. Ne otkrivam nikakvu tajnu, potlačeniji je nego drugde u Evropskoj uniji. Crkva se takođe interesuje oko tvog pitanja, ali treba razumeti da i ona ima svoj interes. Njoj ipak odgovara da u prvim redovima na misi nedeljom budu gospoda menadžeri, kao i političari. Da se manje guramo mi radnici. To vam je istina, podeljeni interes pre svega drugog, a sve ostalo je – prodavanje priče.“

Da li je kupovinja nedeljom baš toliko neophodna?

Na kraju, Dalibor kaže i da, kako stvari danas stoje, neće svoju decu sprečavati ako budu želela da odu u inostranstvo. „Reći ću im da je svačiji dom tamo gde mu je bolje, a ne tamo gde su mu živeli preci. Žalosno, ali to je tako. Pa, zar nije tragično da vodimo ovolike diskusije oko elementarnih prava? Reći ću im da će i tamo ponajviše biti sluge, naravno. Ali, znate kako narod kaže: bolje sluga kod dobrog gazde. Je li tako? Nego gazda kod lošega gospodara. To vam je to“, poentira ovaj radnik u trgovini.

Njegova koleginica Dragana, pak, zaposlena je u domaćem lancu prodavnica mešovite robe. Inače, i do nje smo došli preko Sindikata trgovine Hrvatske; oboje su članovi te organizacije. Mišljenja je da bi trebalo iskoristiti ovu priliku i izboriti se za neradnu nedelju. Kao i to da nije svejedno o kojem danu u sedmici je reč. „Teško je planirati život, porodični i generalno, pa i mladima bez porodice, ako vam se radni raspored kreće mimo ostalog sveta“.

Pozicija turizma u pitanju rada nedeljom, i obrnuto

„Razlozi i motivi su uvek primarno ekonomski, svima“, objašnjava Dragana, „Znači treba nekako i poslodavci da nađu svoj interes u tome, ili makar da ne pretrpe štetu. Recimo, tako im se više ne bi gomilali slobodni dani za radnike, a to je važno zbog teške situacije na tržištu rada, pogotovo u trgovini. No mislim da su i oni nešto malo mekši nego pre nekoliko godina. Uvideli su neke objektivne činjenice, osim što više nemaju radne snage na izbor kao ranije. Naći će valjda neku računicu, vide i oni koliko smo nezadovoljni.“

Trgovkinja dodaje da je svima jasno da ima pojedinih službi u kojima je nemoguće očekivati državnu zabranu rada nedeljom ili nekakvu odluku poslodavaca na tom tragu. Ipak, veruje da to nije slučaj s trgovinom. Ali, ukoliko već uviđamo razliku između ove i one delatnosti, šta je s geografskim specifičnostima? Recimo, kompletna obala Jadrana u Hrvatskoj je barem jednu trećinu godine intenzivno okrenuta turizmu, a turisti koriste i prodavnice.

Strah od konkurencije koja se ne bi držala dogovora oko rada nedeljom

Turisti – dakle gosti koji su na odmoru – ne prave razliku između nedelje i radnog dana za domicilno stanovništvo. Ako znamo koliko se Hrvatska prilagođava turizmu, za očekivati je da bi za taj deo zemlje važila drukčija pravila u sezoni. I da bi se svejedno radilo nedeljom. No još nismo blizu odgovorima na to i slična pitanja, jer se rasplet ove priče sporo odvija. Dok radnici čekaju, međutim, interesantna se debata o tome razvila između udruženja „U ime obitelji“ i lokalno-izborne liste „Za radnički Karlovac“.

Niska sindikalna organizovanost u privatnom sektoru

Prvi navedeni sugerišu da bi radnik trebalo da ima mogućnost izbora, odnosno dogovora s poslodavcem oko rada nedeljom. Ali i da bi taj rad morao da mu bude plaćen 50 odsto više. Drugi odgovaraju da je pretpostavka o dogovoru iluzija, ukoliko nema apsolutne zabrane, jer će poslodavac naći načina da udesi odnose po svom. Karlovčani tvrde i da bi takve nedelje najverovatnije prolazile u znaku većih radnih zahteva poslodavca, kako bi mu se isplatio dodatni trošak.

Poslodavci se, treba i to reći, svakako razlikuju među sobom, uz ograničenja koja dele već na osnovu pozicija, u ekonomskom kontekstu. No jedni već sad odobravaju radnicima malo bolje uslove, dok ostali traže i uzimaju više od njih. Sindikalna organizovanost u privatnom sektoru u Hrvatskoj je mala, pa je i zaštita radnička niska. Zato je veliki deo svega toga ostavljen na milost i nemilost vlasnicima trgovačkih lanaca, tj. njihovim menadžerima.

Ipak, dodajmo još kako situacija oko rada nedeljom i među njima odnedavno pokazuje prve konkretnije znake blažeg pristupa. Nekolicina velikih lanaca izjasnila se pozitivno o neradu nedeljom. Od hrvatskih, to su prvenstveno „Pevec“, zatim „Tommy“ i „Konzum“, a od stranih „Lidl“ i „Ikea“. Ali, valja ponoviti, sve brine mogućnost da se konkurencija odluči na suprotno. Više je nego jasno: politika bi u ovom slučaju morala da odigrai barem ulogu medijatora – da ih okupi za istim stolom i pozove na zajedničko rešenje.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...