Izvor: Blic, 05.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne želimo Tursku van EU
Ne želimo Tursku van EU
Republika Kipar ne želi da Turska ostane van Evropske unije. Naša zemlja je imala pravo i mogućnost da blokira početak pregovora o priključenju Turske u EU, ali mi to nismo uradili dva puta do sada.
Sasvim je razumljivo da Kipar pre svih ostalih članica želi da vidi Tursku u Uniji jer će to biti dokaz da Turska poštuje sve principe na kojima jedinstvena Evropa počiva.
Kada Turska stigne do nivoa da poštuje te principe, onda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će morati i evropski da se ponaša, ne samo što se tiče unutrašnje politike, već i odnosa sa susednim zemljama poput Grčke i Kipra, kaže za 'Blic' Haris Moricis, otpravnik poslova Ambasade Republike Kipar u Beogradu. Ni posle više od tri decenije još nije pronađeno rešenje za kiparski problem, ostrvo je podeljeno na severni i južni deo?
- Svesni smo toga i mi želimo da se rešenje što pre pronađe, ali funkcionalno rešenje koje će počivati na rezolucijama UN i principima EU, koje će ujediniti društvo, privredu i institucije. Moramo putem pregovora da nađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za obe zajednice i koje neće biti nametnuto sa strane.
Takođe, ne sme biti vremenskog ograničenja za postizanje dogovora. Danas u severnom delu Kipra ima 43.000 turskih vojnika, a iz kontinentalnog dela Turske samo od 1. maja, kada je Republika Kipar postala član EU, naselilo se 40.000 doseljenika. To je neprihvatljivo za nas. Rešenje problema mora da počiva na međunarodnom pravu uz poštovanje ljudskih prava svih legitimnih građana Kipra. Uoči ulaska vaše zemlje u EU u južnom delu ostrva na referendumu od 24. aprila 2004. odbijen je plan Kofija Anana o rešenju kiparskog problema?
- Jedan od glavnih razloga za odbijanje Ananovog plana je to što njime nije bio predviđen nikakav mehanizam koji bi obezbedio poštovanje i primenu sporazuma. Znači da ukoliko bi se pojavio bilo koji problem, ne bi bilo načina da se on reši osim dobrom voljom. Štaviše, garantne sile po Ustavu iz 1960. Grčka, Turska i Velika Britanija zadržale bi pravo intervencije. Zamislite da ponovo dođe do intervencije. Turska je invaziju iz 1974. pravdala upravo tim pravom i okupirala severni deo ostrva. Veoma smo osetljivi na mogućnost da Turska ponovo jednostrano interveniše pozivajući se na klauzulu iz Ustava. Još jedan razlog odbijanja plana jeste to što nije nudio rešenje za problem doseljenika iz Turske. Na severnom delu ostrva živi ukupno 200.000 ljudi, od kojih su više od polovine doseljenici i koji bi, po Ananovom planu, mogli da ostanu i nakon rešenja, suprotno međunarodnom pravu. Sada optužuju nas da smo odbijanjem plana doveli do izolacije kiparskih Turaka. Naš cilj nije njihova izolacija. Položaj kiparskih Turaka nepromenjen je poslednjih 30 godina i to ne našom krivicom, već zbog prisustva turske vojske i ograničenja koja ona nameće. Te trupe tamo vrše vlast, što stoji i u mnogobrojnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN i izveštajima Saveta Evrope. Ipak, plan je prihvaćen u severnom delu ostrva?
- Mi nismo rekli 'ne' rešenju kiparskog problema. Mi, kiparski Grci, i kiparski Turci građani smo iste domovine. Kada se reši pitanje Kipra, mi ćemo živeti zajedno. Mi poštujemo sva prava kiparskih Turaka, isplaćuju se penzije, zdravstveno osiguranje, besplatni lekovi, školovanje. Oko 10.000 kiparskih Turaka radi u slobodnom delu ostrva. Istovremeno, oko 200.000 kiparskih Grka su izbeglice i 37 odsto naše teritorije je okupirano. Uništava se kulturno blago koje je deo svetske kulturne baštine. Naše crkve se pretvaraju u noćne klubove, štale, toalete i za sve to isključivi krivac je turska vojska. Rezolucije SB 541 i 550 izričito traže da se ne prizna secesionistički režim okupiranog dela Kipra i Turska se osuđuje što sa tim režimom razmenjuje ambasadore. Tu su i odluke Suda za ljudska prava pri Savetu Evrope, gde se izričito kaže da turska vojska vrši kompletnu kontrolu na severu. Aleksandar Petrović
