Izvor: Politika, 22.Sep.2012, 14:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne sumnjajte u prijateljstvo Jermena i Srba
Bilo je i vremena kada smo bili „braća po oružju”, i to ne sme biti zaboravljeno
„Između Jermena i Srba tradicionalno postoje izuzetno dobri odnosi i veliko i prijateljsko međusobno razumevanje. Nemojte nikada u to da posumnjate”, kaže za „Politiku” nerezidentni ambasador Jermenije u našoj zemlji Gagik Galačjan.
Prilika da razgovaramo sa gospodinom Galačjanom, čije je sedište u Atini, ukazala se povodom dva događaja. Nedavno je u Beogradu otvoren >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvi konzulat Jermenije u Srbiji na čijem čelu je počasni konzul Predrag Tomić. Takođe, u beogradskom Muzeju afričke umetnosti, 21. septembra je obeležen Dan nezavisnosti Jermenije.
Koliko je saradnja iz vremena kada su postojali Sovjetski Savez i Jugoslavija ugrađena u današnje odnose naše dve zemlje?
Ja bih otišao čak i ranije u prošlost. Bilo je i vremena kada smo bili, kako se kaže, „braća po oružju”, i to ne sme biti zaboravljeno. Naša trgovinska razmena ne prelazi dva miliona dolara. Trenutno radimo na organizovanju zajedničkog biznis foruma, a imenovanje počasnog konzula trebalo bi u tom smislu mnogo da znači.
I na političkom planu imamo odlične kontakte. Vaš bivši predsednik Boris Tadić boravio je u zvaničnoj poseti Jerevanu 2009. Naš predsednik Serž Sargsjan bio je u Srbiji prošle godine. Postoje najave i parlamentarnih kontakata. Imali smo više susreta šefova diplomatija, potpisali smo, praktično, sve neophodne dokumente važne za razvoj međusobnih odnosa. Sada treba preći na praktične korake.
Jermenija se graniči sa Turskom, Gruzijom, Azerbejdžanom, Iranom – u centru je regiona koji ne spada u najmirnije u tom delu sveta. Kako izgleda živeti u takvom okruženju?
Komšije ne možete da birate. Vodimo se politikom miroljubive koegzistencije. Naravno, tu je pitanje Nagorno-Karabaha i Azerbejdžana, nemamo diplomatske odnose sa Turskom, ali to nije naša greška.
Imamo veoma dobre odnose sa Gruzijom i Iranom.
Situacija oko Nagorno-Karabaha i dalje je složena. I Jermenija i Azerbejdžan imaju interes da se taj problem razreši. Zašto to trenutno nije moguće?
U Nagorno-Karabahu obustava vatre traje od 1994, ali nema mirovnog sporazuma. Problem ne može biti rešen drugačije nego na miran način.
Azerbejdžan naglašava da će se, ukoliko ne bude napretka, odlučiti za rat. Pokušali su tako nešto u prošlosti i znaju šta se desilo. Predsednik Azerbejdžana je, međutim, Jermene širom sveta proglasio za najveće neprijatelje njegove zemlje. Ne čudi zato to što je azerbejdžanski vojnik Ramil Safarov na kursu u Mađarskoj uzeo sekiru i sa petnaest udaraca ubio svog školskog druga, Jermenina.
Prekinuli ste diplomatske odnose sa Budimpeštom.
Mađarski sud je osudio Safarova na doživotnu robiju ali su ga potom izručili Azerbejdžanu gde je oslobođen i dobio status heroja. Slavljen je, data mu je i plata za osam godina, stan u Bakuu, promovisan je u rang majora i nastaviće službu u Azerbejdžanskoj vojsci. Čekamo da vidimo kako će se Mađarska nositi sa nastalom situacijom.
Koliko generacija mora da prođe da bi bile zalečene rane u odnosima sa Turskom koju optužujete za genocid nad Jermenima 1915. godine?
Jermenska nacija to nikada neće zaboraviti. Onaj ko je učinio takav zločin mora za njega i da preuzme odgovornost. Turci moraju da priznaju šta su uradili. Ipak, to nije nešto što bi trebalo da utiče na normalizaciju međusobnih odnosa.
U Vašoj zemlji deluje ruska vojna baza. Kakva je njena uloga u održanju mira u regionu?
Misija ruske baze je da spreči nepotreban rat i da prati razvoj događaja u regionu južnog Kavkaza. Ne bih to vezivao za pretnje Azerbejdžana. Ne treba zaboraviti da smo i dalje članice Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti i verujemo da bi ta organizacija trebalo da deluje kao stabilizirajući faktor.
Jermenija ima nešto manje od četiri miliona stanovnika, a dijasporu koja broji skoro osam miliona. Kakva je uloga te dijaspore u ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva Vaše zemlje?
Prvo treba objasniti odakle nam tolika dijaspora. Jedan od uzroka je genocid koji smo doživeli 1915. od strane Otomanske imperije. Stotine hiljada onih koji su uspeli da prežive taj zločin potražili su utočište u drugim zemljama Srednjeg istoka. Mnogi su otišli dalje u Evropu, SAD, Južnu Ameriku...
O njima ne govorimo kao o dijaspori, već kao delu ukupnog jermenskog naroda. Mi pripadamo jedni drugima. Osećamo njihovu moralnu podršku i kada je reč o ekonomiji i spoljnoj politici. Ako ih već smatramo delom svoje nacije, onda moramo uzimati u obzir i njihove stavove o svim važnim pitanjima.
Vašoj zemlji pojedine međunarodne organizacije poput „Fridom hausa” zameraju na nedostatku demokratičnosti.
Odgovor na to je, istovremeno, jednostavan i složen – potrebno je vreme. Kada smo uspostavili demokratiju, mislim da smo to uradili dobro, napredovali smo u tom pravcu, i to ne sa tačke gledišta „Fridom hausa” već u skladu sa našim obavezama prema Savetu Evrope i ostalim institucijama čije smo zahteve dužni da poštujemo.
Važno je imati dobar imidž, ali bih poentu više stavio na pitanje naših napora da popravimo sopstvenu unutrašnju politiku, ljudska prava, izborna pravila. Veoma smo kooperativni sa svim tim demokratskim institucijama, što stoji i u njihovim izveštajima.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 22.09.2012.
