Izvor: Deutsche Welle, 14.Apr.2015, 11:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Ne smemo da zaboravimo otete devojke!“

Četrnaestog februara 2014. godine u nigerijskom Čiboku kidnapovano je više od 200 učenica. Do danas se ne zna gde su odvedene. Dopisnik DW-a Adrijan Kriš razgovarao je s njihovim roditeljima.

Laval Emos stiska šake i prste. Čvrsto je odlučio da ne plače dok priča o svojoj otetoj ćerki Komfort. „Ona je drago dete, uvek spremno da pomogne“. Pre godinu dana njegovu 17-godišnju ćerku Komfort otela je teroristička organizacija Boko Haram iz jedne škole u Čiboku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle <<

Emos je sa svojom suprugom i petoro preostale dece u međuvremenu napustio Čibok. Kao i desetine hiljada drugih, pobegao je u grad Jolu, koji je udaljen 270 kilometara Čiboka. Poslednjih meseci vidno je smršao. Taj bivši poljoprivrednik u gradu ne može da obrađuje zemlju. Njegova porodica preživljava zahvaljujući povremenoj pomoći od prijatelja i Crvenog krsta.

Umrli od plakanja

„Imate li fotografiju ćerke?“ Otac tada ipak brizne u plač. Kaže da se uvek rasplače kada vidi njenu sliku. Zato je fotografije ostavio u Čiboku.

Porodica Emos u izbeglištvu i susedi u Joli

Treći put od otmice učenica izveštavam za Dojče vele iz Jole, na severoistoku Nigerije. I treći put u razgovoru s roditeljima otetih devojaka ponovo otvaram njihove rane. Oni plaču, ja snimam. Loše se osećam.

Laval Emos poznaje 12 majki i očeva koji su umrli nakon otmice njihovih ćerki. „Ubilo ih je plakanje i razmišljanje o ćerkama.“ Emos i njegova supruga Hauva priznaju da ponekad pomisle da bi im bilo jednostavnije kada bi znali da im je ćerka mrtva. „Izgubila sam nadu u političare, oni ionako ništa ne rade“, kaže majka. „Samo nam još Bog može pomoći da je pronađemo – živu ili mrtvu. Na vladu mošeć da zaboraviš.“

Tri nedelje nakon otmice u aprilu 2014, teroristička organizacija Boko Haram preuzela je odgovornost za taj čin. Ta grupa već šest godina ubija ljude, pre svega na severoistoku Nigerije. U početku su se borili protiv korumpirane države, ali u međuvremenu su njihovi ciljevi sve manje jasni. Hiljade stanovnika sela, hrišćana i muslimana, ubijeno je u tim napadima. Otete devojke biće prodate u roblje, najavio je vođa terorističke grupe Abubakar Šekau u jednom od svojih smušenih govora.

Protesti, ponude pomoći, objava rata

Otmica je izazvala reakcije u čitavom svetu. Ljudi su demonstrirali, na Tviteru se proširila poruka #Bringbackourgirls.

Edgar Amos: Možemo se nadati, ali šanse su male

Susedne zemlje objavile su rat Boko Haramu. SAD su poslale vojne stručnjake u Nigeriju da pomognu tamošnjoj vladi u potrazi za otetim devojkama. Glavnokomandujući vojske Aleks Badeh saopštio je 26. maja da je poznato gde se devojke nalaze, ali da bi napad na otmičare bio suviše opasan po taoce.

Tri meseca nakon otmice, tadašnji predsednik Gudlak Džonatan i njegova supruga prvi put su se sastali s roditeljima otetih devojaka. „Rekao je: za tri nedelje će svima biti vraćene ćerke. I u roku od tri nedelje ćemo obnoviti sve razorene škole na tom području“, seća se Laval Emos. „Te tri nedelje su prošle, prošlo je više meseci – i ništa se nije dogodilo.“

Boko Haram i dalje gotovo svakodnevno napada sela. Izgleda da je vojska bespomoćna. Strani reporteri samo uz posebno odobrenje smeju da putuju u krizno područje. Ali portparol vojske ne voli strane novinare. Nikada nismo smeli da putujemo do Čiboka, ni ovoga puta. Ni sam predsednik nikada nije bio na licu mesta.

Prva i jedini snimak otetih devojčica na videu koji je Boko Haram pokazao u maju 2014.

Izgubljeno poverenje u vojsku

Sredinom oktobra, glavnokomandujući Badeh ponovo je izašao pred novinare: potpisano je primirje, devojke će biti oslobođene. Nova laž. Neposredno pre izbora, vojska je, zajedno sa susednim zemljama, pokrenula ofanzivu i od tada potiskuje Boko Haram. Brojni Nigerijci smatraju da nije slučajno što se to događalo usred predizborne kampanje. „Poverenje u vojsku nije bilo nikad manje“, kaže novinar Umar Faruk Baba-Ina iz Jole. Aktivnosti na internetu su splasnule. Samo još retki demonstriraju zbog otetih devojaka. Brojni posmatrači smatraju da se visoki vojni zvaničnici bogate na jakom bezbednosnom aparatu i da nisu zainteresovani da se sukob okonča. „Pred novoizabranom vladom Muhamadua Buharija je mnogo posla kako bi povratila poverenje u političare i vojsku“, kaže Baba-Ina.

Već godinu dana se demonstrira u glavnom gradu Abudži

U glavnim uporištima terorista, opoziciona Buharijeva stranka zabeležila je jasne pobede. I Laval Emos je glasao za bivšeg generala koji je obećao da će za samo šest meseci „razbiti Boko Haram“. Politikolog Edgar Amos iz Jole sumnja da će Buhari pronaći otete devojke iz Čiboka. „Prošla je čitava godina, a one su u rukama bezosećajnih, brutalnih terorista, koji čine stravične zločine protiv nedužnih ljudi. Realno gledano, teško je tvrditi da će sve devojke biti pronađene zdrave.“

Da li otac otete devojke Laval Emos veruje u „realne šanse“? To ga ne pitam. „Hvala što i dalje izveštavane o našim ćerkama“, kaže na rastanku. „To nam mnogo znači. Ne smemo da zaboravimo devojke!“ Laknulo mi je. Emos mi ne prebacuje što sam mu ponovo otvorio rane. I ono što je najvažnije: njegove oči sjaje optimizmom, njegov stisak ruke je čvrst. On i nakon godinu dana ima tu zadivljujuću snagu. Ona će mu sigurno biti potrebna i predstojećih nedelja i meseci. Možda i godina.

Nastavak na Deutsche Welle...