Izvor: Blic, 03.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne može se sa ajvarom u svet
Ne može se sa ajvarom u svet
Na otvaranju izložbe 'Ideaman' beogradskog grafičkog dizajnera Slaviše Savića, u Galeriji Grafički kolektiv i ispred nje, bilo je mnogo ljudi. Kako i da ne bude kada je autor poslao pozivnice sa tekstom napisanim po ugledu na sudske pozive, sa napomenom da neodazivanje 'povlači krivičnu odgovornost za širenje letargije i svesno sprovođenje likvidacije entuzijazma u mladim ljudima.'
Savić, trenutno art direktor 'Communisa', prethodno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << art direktor 'New Momenta', 'S Team Scholz & friends' i 'S Team Bates Saatchi & Saatchi Balkans', iskoristio je i nekoliko oglasnih stubova u centru grada da najavi svoju prvu samostalnu izložbu. Tako to radi Savić, sa pseudonimom Ideaman, od trenutka kada je na autoputu ugledao onaj klasičan znak-strelicu (kada se ruke rašire kao da celo telo pokazuje prema glavi, koja kao vrh antene prima radio-talase sastavljene od ideja).
I ko bi bolje od grafičkog dizajnera umeo da skrene na sebe pažnju javnosti.
'Problem je, međutim, u tome što nas niko ništa ne pita', kaže za 'Blic' Slaviša Savić Ideaman i nastavlja: 'Naši privrednici ne znaju da ova zemlja ima jako talentovane dizajnere, koji prate svetske tokove. U medijima se, ovih dana, dosta priča o nekim srpskim brendovima, te kajmak, te ajvar... ali sve to bez nekog osnova. I dalje niko da od nas potraži savet. Mi smo, opet, stalno pred ekranima naših kompjutera... Ovu izložbu sam i napravio sa idejom da pokrenem svoje kolege, koje takođe rade u agencijama, da u retkim predasima od posla skupe energiju i usmere je na pokazivanje svojih radova.'
Iza Ideamanovih rešenja, zastupljenih na izložbi, među kojima je oko polovina odbijenih radova, stoji danonoćni rad. Elektronski medij pruža velike mogućnosti za stvaranje, a Internet čak i za vidove međunarodne saradnje.
'Čekam i doći će to vreme kada će dizajneri sedeti kod kuće i raditi za razne agencije. To je moguće već danas činiti, ali se, izgleda, svi mi još plašimo brzine kojom budućnost dolazi', primećuje Savić. S druge strane, problem je i to što naše agencije ne šalju radove svojih dizajnera na festivale. Ne moramo da idemo u Kan i Njujork, ali možemo u Portorož, da se makar takmičimo sa susedima. Rumuni, Mađari, Bugari, Poljaci, svi oni su nas prevazišli u dizajnu, i to moramo da priznamo. Stanje je tako jer mi ne ulažemo dovoljno u produkciju, u kvalitet fotografija... Ne znam kako će se to dalje razvijati, ali advertajzing u Srbiji svakako prati političku situaciju, s tim što verujem da grafički dizajn može da krene prvi, pa da povuče i tu političku stranu', smatra naš sagovornik.
Konačno, čini se da je san svakog dizajnera ne samo da kreira vizuelni identitet neke poznate firme, i da ima samostalno predstavljanje u galeriji, već i da gradski oci makar budu upoznati sa njihovim idejama, ako ne i da im ukažu poverenje da intervenišu u urbanom jezgru.
'Izašao sam i sad na ulicu, volim ulicu, proveo sam mnogo vremena na ulici, i mislim da je ona odličan medij. Imam neke ideje u vezi sa njom, ali još više sa Beogradom, u kome planiram da ostvarim jedan veći projekat. Ne bih želeo da zvuči pretenciozno, ali to će Beograd promeniti u potpunosti', veruje Savić koji za sada ne želi da otkriva pojedinosti svog projekta. Neophodno je čuvati ideju, osim toga, autor namerava da prvu njenu prezentaciju vidi gradonačelnik. Ljubica Jelisavac
