Izvor: Politika, 23.Apr.2013, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navalni kao ogled
Aleksej Navalni je advokat, opozicionar, bloger... A, ako mu se posreći, i budući prvi čovek Ruske Federacije. Ipak, da bi zaseo u fotelju u Kremlju moraće da sačeka barem do 2018. Trenutno, država ga optužuje za mnoge finansijske malverzacije, poput krađe 3,2 miliona dolara od jedne liberalne političke partije 2007, kao i za nezakonito sticanje licence za bavljenje advokaturom.
On sam za sebe tvrdi da je dosledan borac protiv korupcije i da ga, kao takvog – politički progone.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Njegovo ime često se pominje u ruskim medijima i na društvenim mrežama, a važi za jednog od organizatora protesta protiv aktuelnog ruskog predsednika Vladimira Putina, u proleće 2012.
Slavu je počeo da stiče 2007, kada je putem svog bloga krenuo u razotkrivanje korupcije u vrhovima državne vlasti. Zbog njega je jedan deputat vladajuće stranke Jedinstvena Rusija, za kojeg se utvrdilo da ima imanje milionske vrednosti na Floridi, u SAD, morao da podnese ostavku.
Interesantno je da je Navalni (36), kako bi došao do dokaza o rasprostranjenosti korupcije u državnim preduzećima, pokupovao određeni broj akcija u njima. Neveliki, ali dovoljan da uđe u tajne upravljačkih struktura. Praktično, delovao je kao – insajder. Da li je, pri tome, i njegovo učešće u navedenim strukturama bilo dovoljno transparentno, trebalo bi da se pokaže na sudu.
Vremenom, bloger se pretvorio u političara, uzdanicu vanparlamentarne opozicije i oštrog protivnika Putina. Ili tako barem izgleda – jer najaviti predsedničku kandidaturu pet godina pre (redovnih) izbora ne izgleda isuviše mudro. Pogotovo za nekoga iza koga, sem na rečima, ne stoji nijedna zvanična politička partija ili pokret. Ipak, uraditi tako nešto uoči izlaska pred sudiju ima svoje opravdanje. Naime, ceo proces, kakav god bio, pretvara se u politički, i dobija sasvim novo značenje.
Sa druge strane, u tako dugom periodu (do sledećih izbora) mnogo šta može da krene nepovoljnim tokom. Pogotovo finansijski, pošto i Navalnog optužuju da je, zajedno sa bratom Olegom, utajio 1,8 miliona dolara. Da ne pominjemo koliko preuranjena najava daje vremena protivnicima da smisle i sprovedu strategiju kojom bi, bez mnogo problema, mogli da dezavuišu bilo čije izborne ambicije, pa i njegove. Jedan od efikasnih načina da se to uradi u slučaju Navalnog jeste, ne da ga se tera u zatvor, čime bi ga samo okitili oreolom disidenta, već da mu se samo zabrani bilo kakva politička delatnost.
Navalni zna po kakvim pravilima mora da igra. Svakako najopasnije po njega bilo bi isključivanje iz političkog života. Na bilo koji način. Mada je oštrica njegove kritike upravljena u sam vrh vlasti u Rusiji, izgledi da pobedi Putina nisu mu baš veliki. Ali zato, ukoliko bi „Vladimir Veliki” odlučio da, slično kao i pre neku godinu kada je na svoje mesto doveo Dmitrija Medvedeva, naznači naslednika, prostor za okršaj bio bi mnogo definisaniji. Na to on i računa. Doduše, slično razmišljaju i drugi politički igrači, kako iz vladajuće partije, tako i iz opozicije.
Za početak, Navalni je zadobio simpatije Zapada. Da li u to spada i uobičajena finansijska podrška, manje je važno. Reklo bi se da bi mentorima izvan Rusije čak više odgovaralo da on bude osuđen na zatvorsku kaznu, pošto bi u tom slučaju opravdao naziv koji su mu neki već prišili – novi Nelson Mandela. Reč je, naravno, o čuvenom borcu za prava crnaca, nobelovcu i prvom crnom predsedniku Južne Afrike. Sam Navalni ne ide toliko daleko, ali sebe rado poredi sa Mihailom Hodorkovskim, nekada najbogatijim Rusom, Putinovim protivnikom i aktuelnim zatvorskim sužnjem.
Treba reći da ova „internacionalna” komponenta delatnosti ruskog blogera, za sada, nije sasvim definisana. Kako je u „Fajnenšel tajmsu” napisao Ben Džuda: „Nije jasno kako će u celoj priči reagovati evropski lideri. Putin i njegovi sledbenici Evropu smatraju licemernom i privrženijom ugovorima o isporukama ruskog gasa i nafte, nego brizi za ljudska prava. Možda Brisel, London i Berlin i upute po koju oštriju reč ovim povodom, ali to ne bi trebalo očekivati i od Pariza, Rima ili Madrida. A onda će kolo nastaviti da se vrti, i svi će željno čekati novi susret u Davosu, gde će jedni drugima nazdravljati čašama punim vina”.
Prema poslednjim istraživanjima Levada centra, Navalni sve više stiče popularnost među pristalicama opozicije i već se govori i o mogućnosti da postane njen istinski vođa. Borba protiv korupcije, u državi koju ta bolest izjeda do samih temelja, dobar je način da se uđe dublje u političke strukture i krene u ozbiljniju stranačku delatnost.
Prošle nedelje zakazano mu je suđenje u gradu Kirovu gde se tereti za sklapanje sporazuma 2009, štetnog po jedno tamošnje preduzeće. Proces je otkazan zarad nekog drugog, pokrenutog u međuvremenu. Tim povodom Navalni je na svom tviteru napisao: „Probudio sam se u vozu i video da su protiv mene pokrenuli još jednu istragu. To znači da je naš put bio – uspešan.”
Slobodan Samardžija
objavljeno: 22.04.2013.
