Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jan.2017, 17:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici otkrili učestalost vulkanskih erupcija
Turisti koji su zabrinuti da će vulkanske erupcije i oblaci pepela ubuduće sve više ometati avionske letove mogu da odahnu, jer su nova istraživanja otkrila prve pouzdane procene njihove učestalosti.
I dok je Univerzitet u Lidsu sugerisao da su oblaci pepela učestaliji iznad severne Evrope nego što se to ranije mislilo, ispostavilo se da je prosečni period između njih 44 godine.
Takođe je otkriveno da oblaci pepela imaju oko 20 procenta šanse da se dogode u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << severnoj Evropi u jednoj deceniji, piše Phys.
"Pouzdane procene učestalosti vulkanskih oblaka pepela mogu da pomognu avio-kompanijama, osiguravajućim kompanijama i da ublaže ekonomske gubitke turista i ometanje usled oblaka pepela u budućnosti", kaže vodeći autor studije dr Liz Votson sa Škole za geografiju u Lidsu.
Rad je počeo ubrzo nakon eksplozivne erupcije islandskog vulkana Ejafjadlajekidl 2010. godine, koja je uticala da se više od 10 miliona putnika aviona nasuka i košta evropsku ekonomiju oko 4 milijarde funti.
Tim naučnika, koji je uključivao akademike sa Univerziteta Sent Endrjuz i Južne Floride, upoređivao je vulkanske oblake pepela (poznatih i kao tefra) tokom poslednjih 1.000 godina.
Fokusirajući se na severnu Evropu, ukljućujući i Island, jedno od najaktivnijih vulkanskih regiona na svetu, naučnici su ispitivali uzorke uzete iz tresetišta i jezera uglavnom u kopnenoj severnoj Evropi, Velikoj Britaniji, Irskoj i Farskim ostrvima zajedno sa prethodnim postojećim uzorcima sa drugih naselja u severnoj Evropi. Uzorci su uzimani sa treseta i sedimentnih stena gde su geološki rekorsi posebno dobro očuvani.
Korišćenjem elektronskog mikroskopa i hemijskih analiza, tim je identifikovao male komade očuvanog vulkanskog pepela, koji se zove kriptotefra širine ljudske dlake, koji su omogućili da se odrede u kom trenutku se vulkanskih oblaci pepela raširili po kontinentu.
Rezultati rada su pokazali evidenciju od 84 oblaka pepela tokom poslednjih 7.000 godina, a većina verovatno potiče od erupcije islandskih vulkana.
Više incidenata vulkanskog pepela je zabeleženo u proteklih 1.000 godina, zato što je evidencija bolje očuvana i istorijski rekordi su kompletnijii, što je odvelo tim do procene prosečnog ponavljanja od 44 godina.
"Kada je Ejafjadlajekidl eruptirao 2010. godine, ljudi su bili u šoku, činilo se kao grom iz vedra neba, ali erupcija Grimsvetna naredne godine je bila neverovatna slučajnost. Iako je moguće da se oblaci pepela pojave na godišnjem nivou, prosečan interval ponavljanja u proteklih 1.000 godina je približno 44 godine", rekao je koautor studije dr Graeme Svindles.
"Poslednji put kad je vulkanski oblak pepela pogodio severnu Evropu pre nedavnih događaja je bilo 1947. godine, pre 69 godina, ali avijacija je bila manje intenzivna tada i jednostavno nije bio isti efekat i uticaj", dodao je Svindles.
"Naša istraživanja su pokazala da, tokom hiljadu godina, ove vrste incidenata nisu tako retke. Međutim, ljudi se pitaju kako je moguće da ponavljanje haosa iz 2010. godine u narednih nekoliko godina može da bude predviđeno", kaže Svindles.
Naučnici su takođe proučavali i intenzitet erupcija koje su odgovorne za proizvodnju vulkanskih oblaka pepela i utvrdili su da je vulkanska aktivnost koja proizvodi vulkanski pepeo u severnoj Evropi tipično izmerena četiri ili iznad internacionalnog vulkanskog indeksa eksplozivnosti (VEI).
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
