Izvor: Vostok.rs, 02.Jan.2013, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nastupa noć Kvadrantida
02.01.2013. -
Izuzetno lep prizor će moći da se posmatra u noći između 3. i 4. januara. Na Zemlju će se proliti kiša zvezda. To su Kvadrantide – jedna od najjačih meteorskih bujica. Ako se bude gledao severni deo nebeskog horizonta moći će da se vidi kako svakih nekoliko minuta nebom promiču jarki meteori dajući svetlost na trenutak i odmah se gaseći. Postoji verovanje da će se želja, koju čovek zamisli u tom trenutku sigurno ostvariti.
Ako čovek posmatra meteore >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << može da primeti da oni kao da izleću iz jedne tačke odakle se u obliku lepeze razilaze u različitim pravcima. Ova tačka se nalazi u bivšem sazvežđu Zidni Kvadrant – postojao je takav astronomski instrument u stara vremena. Upravo ovaj naziv je nasledila bujica meteorita, a samo sazvežđe je ukinuto. Sad ova oblast neba ulazi u sazvežđe Volara. A meteori nisu ništa drugo do sitne čestice repa komete koja se raspala. Oni se kreću svojom orbitom i jednom godišnje se presecaju sa Zemljinom orbitom, objašnjava astrofizičar Astronomskog instituta «Šternberg» MDU Vladimir Surdin.
Približavajući se Suncu komete gube spoljašnju opnu. S njihove površine isparava gas odnoseći bujice prašine. Ove sitne čestice ulećući u Zemljinu atmosferu brzinom od preko 40 km u sekundi prilikom trenja o vazduh gore u obliku blesaka meteorita. Nijedna od ove čestice ne doleće do Zemlje i ne predstavlja opasnost ni za nas, ni za avione.
Posle svake takve kiše na Zemljinoj površini se stvara naslaga od nekoliko tona materije dospele sa komete, koja se zatim nalazi u ledu Antarktide i u obliku veoma sitnih izgorelih kuglica. Ovi tragovi donose dragocene podatke o tome od čega se sastoje udaljena mesta Sunčevog sistema, na kojima su komete nastale. Po rečima Vladimira Surdina, čak i sam blesak meteora ima naučnu vrednost.
- Pošto gore u atmosferi ove čestice svojim bleskom otkrivaju svoj hemijski sastav. Fotografišući spektar s linijama različitih hemijskih elemenata saznajemo od čega su se ove čestice sastojale, a to znači i sastav tela od kojeg su nasale.
Dok čestice komete još ne izgore u atmosferi one presecaju maršrute Međunarodne kosmičke stanice i mnogobrojnih satelita. Nakon meteoritske «paljbe» na krajevima se pojavljuju mikroskopska udubljenja od udaraca. Ipak, meteoritske kiše ne prave velike probleme.
Nije bilo još nijednog slučaja da kosmički aparat ozbiljno nastrada od sitnih meteorita. Međutim, oni kvare iluminatore, staklo postaje manje prozračno, paneli solarnih baterija daju manje električne energije. Zbog toga je bolje ne dolaziti s njima u neposredan dodir i okrenuti stanicu kako bi većina čestica prošla pored nje.
Intenzitet kiše Kvadrantida se menja iz godine u godinu i teško je reći koliko će zvezdana kiša biti jaka ovog puta. Uzrok je u tome što je materija kometa na svojoj orbiti raspoređena vrlo neravnomerno, objašnjava astrofizičar Astronomskog instituta «Šternberg» MDU Igor Volkov.
- Obično su na mestu gde se nalazilo jezgro komete raspoređene gušće čestice meteoritske kiše. Dakle, Zemlja ne preseca uvek isti deo bujice, već čas gušća, čas manje gusta mesta. Kad se Zemlja i bivše jezgro komete nalaze na minimalnom rastojanju padaju vrlo jake meteoritske kiše.
Tako je bilo 1966. godine s Leonidama – drugom zvezdanom kišom. Tada je na nebu dolazilo do bleska po 30 zvezda svake sekunde. Ovaj događaj je ušao u udžbenike. Istina, takve pojave su izuzetno retke.
Sa vremenom će zvezdane kiše Kvadrantida i drugih jarkih bujica – Leonida, Perseida, Hemenida, ukupno ih je poznato oko 20 – lagano slabiti. Zemlja skuplja čestice kometa i posle svakog njenog prolaska kroz orbitu komete ima ih sve manje. Postepeno gašenje kiša traje na stotine, pa čak i hiljade godina. Međutim, to ne znači da naši daleki potomci neće moći da im se dive. Jer, Suncu će se stalno približavati nove komete gubeći svoju materiju, a to znači da će se pojavljati nove zvezdane kiše.
Boris Pavliščev,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org/Brocken Inaglory/ss-by-sa 3.0
