Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 26.Nov.2009, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Narkodiler, ali dobar tata“
BUENOS AIRES - Posle 16 godina života u anonimnosti, sin vođe Medeljinskog narkokartela Pabla Eskobara, u intervjuu španskom listu Pais, kaže da je u životu naučio da mora da radi sve suprotno od onoga što je njegov otac činio zato što želi da živi.
Eskobar je poginuo u sukobu sa policijom 2. decembra 1993. posle čega se Huan Pablo sa majkom i sestrom seli iz zemlje i menjaju ime. On postaje Sebastijan Marokin, koji je danas 32-godišnji arhitekta, a iz anonimnosti je izašao >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << radi „griže savesti“ i pristao da pomogne u izradi dokumentarca „Gresi moga oca“ (film je prikazan prošle nedelje na Filmskom festivalu u Mar del Plati u Argentini).
Nije hteo da to bude još jedan film o gangsterima, već da pokaže kakve je posledice ono što je Eskobar radio imalo na njegovu decu i decu njegovih žrtava.
- Sedam godina živeo sam kao kriminalac. Živeli smo kao begunci. Dešavalo nam se da se krijemo sa njim, da budemo okruženi milionima dolara, a da nemamo šta da jedemo - priča sin čoveka koji je bio odgovoran za hiljade ubistava, atentata automobilom bombom, eksploziju jednog putničkog aviona i osnivanje odreda smrti čiji su pripadnici bila čak i 11-godišnja deca.
Marokin je priznao da su 2006. morali da plate kolumbijskim mafijašima određenu svotu novca da bi ih ostavili na miru.
- Otac kod kuće nije pričao čime se bavi. Bio je zabrinut za nas i znao je šta nas može dovesti u opasnost - kaže on i dodaje da je Eskobar bio dobar otac, učio ga da vozi bicikl i igrao je fudbal sa njim, a svoju ćerkicu je zvao „moja mala balerina bez zuba“...
