Izvor: Politika, 02.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napad na ministarku
Nakon izjave Mišlen Kalmi-Rej da je nedavna akcija izraelske vojske u Libanu bila "disproporcionalna", čuju se čak i zahtevi za – njenu smenu
Od našeg specijalnog izveštača
ŽENEVA, septembra – Najsrećniji ljudi na svetu su Danci. Švajcarci su, međutim, odmah iza njih. Na drugom mestu.
Ovo je, kako je nedavno prenela švajcarska štampa, na osnovu podataka UN, CIA, Svetske zdravstvene organizacije i još nekih drugih sračunao izvesni Adrijan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vajt, britanski psiholog, koji je, pak, sreću definisao otprilike na sledeći način: skup (pozitivnih) osećanja proisteklih iz zdravstvene, finansijske i obrazovne situacije raznih lica, širom sveta.
Da je Vajt manje-više znao šta govori lako su, dabome, mogli da potvrde mnogobrojni pokazatelji. Među njima svakako i taj da je, recimo, prosečan životni vek u ovoj alpskoj državi sada već dostigao 78 godina (žene 84). Uzgred budi rečeno, u Švajcarskoj je, prema podacima Svisinfoa, početkom ovog veka živelo najviše ljudi starijih od 100 leta u Evropi: tačno 798 (od čega 677 žena), po čemu se ta zemlja našla takođe na drugom mestu u svetu, samo ovoga puta – iza Japana.
Zemlja blagostanja
Švajcarsko blagostanje mnogi su, svakako s razlogom, skloni da objašnjavaju činjenicom da ta zemlja, koja je svoju teritoriju u bici kod Marinjana uspela da uobliči još 1515. godine, otad, ako zanemarimo jedan kraći unutrašnji međuverski sukob, praktično nije više ni ratovala. A nije ponajviše zahvaljujući svojoj takođe viševekovnoj orijentaciji na neutralnost koju su joj, uostalom, velike sile, na Bečkom kongresu 1815, i zvanično priznale.
Gotovo dva veka kasnije, dakle ovih dana, u alpskoj konfederaciji su, međutim, opet živnule rasprave o – neutralnosti. Fitilj je upalila Mišlen Kalmi-Rej, švajcarska šefovica diplomatije, trenutno i na funkciji potpredsednika zemlje, koja je usred onog nedavnog rata u Libanu izraelsku akciju protiv Hezbolaha opisala kao "disproporcionalnu".
Švajcarski političari koji se stalno smenjuju na vlasti (istina, manje-više unutar jednog užeg kruga jednih te istih ličnosti) nisu, reklo bi se, najbolje poznati ni njihovim zemljacima, a kamo li ljudima izvan te zemlje. Kako bi i bili ako se zna da se, recimo, samo u poslednjih 20 godina, na čelu države promenilo čak 14 predsednika, te da su isti, u vreme kad nisu predsedavali, bili makar potpredsednici ili već nešto slično...
Verujemo, pak, da gđa Kalmi-Rej nipošto nije mogla ostati nepoznata srpskoj javnosti. Osobito otkad je, pre otprilike godinu dana (potom još nekoliko puta), iako je niko nije pitao za mišljenje, za naše Kosovo i Metohiju stala da traži – nezavisnost!
Nismo primetili da se neko u Švajcarskoj tada pobunio zbog njenog mešanja u unutrašnje stvari druge države. Kada je gđa Kalmi-Rej, međutim, javno istupila sa svojom osudom izraelske politike, mnogi u Švajcarskoj nisu joj ostali dužni. Čak ni njene najbliže kolege, iz Federalnog saveta...
Magična formula
Taj Federalni savet je, inače, odavno mnogima služio kao fotogenična ilustracija razloga koji su Švajcarskoj vazda i omogućavali kako političku, tako, posledično, i ekonomsku stabilnost. Ova takozvana magična formula, smišljena 1959. godine, podrazumevala je da u državnom kabinetu sastavljenom od sedam članova tri glavne partije imale po dva, a četvrta, nešto manje glavna – jednog predstavnika. Doskora su, tako, Federalni savet činili po dvoje socijaldemokrata, slobodnih demokrata i demohrišćana, kao i jedan iz Narodne stranke. No kako je ova poslednja u poslednje vreme, a naročito na izborima 2003. godine, uspela osetno da ojača, jedan od predstavnika Hrišćansko-demokratske partije morao je da ustupi svoje mesto narodnjaku, u ovom slučaju Kristofu Blokeru, čoveku koji slovi za neku vrstu lokalpatriote, sklonom očuvanju tradicionalnih švajcarskih vrednosti, pa stoga donekle alergičnom na svaki oblik internacionalizma pa i na onaj u vezi sa EU.
Razume se, onda, da je je upravo Bloker najoštrije napao svoju šefovicu diplomatije, socijaldemokratu po stranačkom opredeljenju, podsećanjem da je "nezavisnost jedna od švajcarskih karakteristika" koja je, međutim, kako je precizirao, trenutno "više ugrožena iznutra, nego spolja".
Pre neki dan je Ili Maurer, predsednik Narodne parije, štaviše zatražio smenu Mišlen Kalmi-Rej, iako su nešto ranije u štampi osvanule ankete javnog mnjenja iz kojih se lepo dalo videti da zamisao šefovice diplomatije o takozvanoj "aktivnoj neutralnosti" uživa većinsku (po časopisu "Fakti" 56 odsto) podršku svojih sunarodnjaka. Istovremeno je, međutim, i Kristof Bloker, poznat po shvatanju da "u Švajcarskoj živi previše stranaca", krenuo u kontraofanzivu. Sigurno ne toliko zbog konfrontacije s ministarkom spoljnih poslova koliko zbog federalnih izbora koji će biti održani za nešto manje od godinu dana, on je upravo sa svojim partijskim istomišljenicima, razume se na bazi berzanskih transakcija, uspeo da preuzme "Veltvohe", jedan od najuticajnijih tamošnjih listova na nemačkom jeziku.
Nakon toga je dotadašnji glavni urednik Jirg Vildberger ekspresno smenjen s funkcije. Na njegovo mesto postavljen je Rože Kepel, čiju je uređivačku poziciju, valjda, ovih dana odslikavao i aktuelni komentar na temu predstojećeg referenduma o novom zakonu o strancima u kome je, između ostalog, ocenjeno da su ljudi koji se protive tom zakonu zapravo "egoisti" i "puni mržnje prema Švajcarskoj".
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 02.09.2006.]
