Izvor: Blic, 01.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napad kreće kroz 48 sati
Napad kreće kroz 48 sati
LONDON - Razorni udari po bazama Osame bin Ladena počeće u narednih 48 sati u okviru vojne operacije koju je odobrio američki predsednik Džordž Buš i koju je podržala Velika Britanija, piše u jučerašnjem broju londonski 'Obzerver'. Cilj ove strategije, koja predstavlja pobedu pragmatičara u Britaniji i SAD, jeste da se ubiju Bin Laden i pripadnici njegovih snaga. Istovremeno, planira se nanošenje maksimalnih gubitaka vazduhoplovnim i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kopnenim snagama talibana.
Ova operacija, saznaje se iz britanskih i američkih izvora, počeće raketnim i vazdušnim napadima da bi se uništilo 20-ak aviona koliko, kako se veruje, poseduju talibani, i da bi se neutralisale protivvazdušne raketne baterije i tenkovi i druga oklopna vozila. Cilj prve faze napada, koji će najverovatnije izvršiti avioni sa američkih i britanskih nosača u Arabijskom moru, biće da se otkloni svaka opasnost po snage koje će učestvovati u kasnijim dejstvima. Ta faza će imati formu desantne operacije - iskrcavanje vazdušnog desanta duboko u talibansku teritoriju - koju će izvesti vojnici 82. vazduhoplovne divizije SAD transportovani helikopterima. Iz obaveštenih izvora se takođe saznaje da je i 101. vazduhoplovnoj jurišnoj diviziji naređeno da bude spremna za akciju. Mobilisana je i 10. planinska divizija, koja će predstavljati glavne kopnene snage u predstojećem gerilskom ratu. Američke snage će imati podršku specijalnih jedinica, uključujući rendžere i 'zelene beretke', kao i britanskih specijalaca. Pretpostavlja se da će britanske jedinice obuhvatati 22. puk SAS, kao i jedinicu koja se specijalizovala za osvajanje strmih litica i ratovanje u arktičkim uslovima. Pripadnici svih ovih jedinica obučeni su i opremljeni za dejstva na nepristupačnom terenu u trajanju od dve nedelje bez dodatnog snabdevanja ili bili kakvog pojačanja. Planirano je da meta prvih napada budu baze pod kontrolom Al Kaide oko Kabula, naročito one koje imaju upotrebljive aerodromske piste. GB/JS Dokazi protiv Bin Ladena
Ključni dokazi koji povezuju Bin Ladena sa terorističkim napadima u Njujorku i Vašingtonu, a do kojih je došao 'Obzerver', sadržani su u tajnom obaveštajnom dosijeu jedne arapske države koja se odavno interesuje za saudijskog teroristu. U njemu stoji da je barem jedan od 19 otmičara bio obučavan u Al Kaidinom logoru u Avganistanu, a da je drugi bio 'blizak sa Bin Ladenom'. Iz američkih obaveštajnih izvora 'Obzerver' je takođe saznao da su četvorica otmičara jedno vreme provela u Avganistanu sa talibanima, a možda i sa pripadnicima Al Kaide. Valid Muhamed al Šehri je, navodno, prošao obuku urbanog ratovanja i terorizma u logoru Al Faruk u istočnom Avganistanu, u blizini pakistanske granice. Pomenuti dosije nedvosmisleno povezuje logor Al Faruk sa Bin Ladenom, pošto se u njemu navode imena četvorice njegovih saradnika koji upravljaju tim logorom.
