Izvor: B92, 14.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najveće svetske privrede u recesiji
Berza u Frankfurtu (FoNet, arhiva)
Beograd, Varšava -- Privrede SAD, Japana i Nemačke sada su u recesiji, a ekonomska ekspanzija u Kini osetno je usporena, upozoravaju međunarodni eksperti.
Oni prognoziraju da će tako nepovoljna situacija potrajati verovatno do kraja 2009. godine. Očit i veliki zastoj u američkoj privredi potvrđuju i najnoviji podaci o broju novih zahteva za nadoknadu nezaposlenima, koji su minule sedmice uvećani na najveći nivo u proteklih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sedam godina.
Podaci Sekretarijata za rad SAD pokazuju da se prošle sedmice širom SAD čak 516.000 ljudi tražilo nadoknadu za nezaposlene.
Ekonomisti smatraju da je to logična posledica otežanog kreditiranja i sve manje potražnje gotovo svih proizvoda, što primorava poslodavce da smanje radnu snagu kako bi snizili troškove.
Američka stopa nezaposlenosti, koja je u oktobru uvećana na 6,5 odsto, mogla bi u toku 2009. da se poveća na 7,5 procenata, predviđa analitičar kompanije "Drezdner Klajnovort".
Japan će se dogodine, takođe, suočiti sa negativnom stopom ekonomskog rasta, a stručnjaci OECD-a prognoziraju da i druga po snazi svetska privreda može očekivati "skroman boljitak" tek u poslednjoj godini ove decenije.
Nemačka, čija je ekonomija bez premca u Evropi, već je u proteklom, trećem, kvartalu bila u recesiji, sa negativnom stopom rasta od minus 0,5 odsto.
Kina, koja je početkom ove sedmice najavila da će uložiti oko četiri biliona juana ili 586 milijardi dolara za stimulisanje rasta svoje privrede, takođe je suočena sa posledicama zastoja u globalnoj ekonomiji.
Rast industrijske proizvodnje u Kini je tokom oktobra opao, prema upravo objavljenim podacima, na 8,2 odsto, računat prema godišnjoj osnovi, što je najlošije od desetog meseca 2001. godine.
Ekspanzija kineskog izvoza, koji je, pre svega, usmeren na tržište zemalja Evropske unije, SAD i Japana, više neće biti tako izražena kao u ranijim godinama.
Situacija u ostalim jakim svetskim ekonomijama takođe je nepovoljna, a među njima trenutno najveće teškoće ima britanska privreda, koju osim negativne stope rasta nagriza i jako ranjiv bankarski sistem, klecava funta i stanje na tržištu nekretnina.
Francuska ima slične probleme, dok vodeći ruski političari, sa predsednikom Dmitrijem Medvedevom i premijerom Vladimirom Putinom na čelu, tvrde da će njihova zemlja ovu godinu, uprkos globalnoj privrednoj krizi, završiti sa ekonomskim rastom od sedam odsto.
Rusija je, ipak, već pretrpela znatnu štetu i Vlada je već uložila više hiljada milijardi rubalja ili na desetine milijardi dolara u sanaciju domaćih banaka i niza industrijskih preduzeća koja više nisu u stanju redovno da otplaćuju ogromne spoljne dugove.
I banke u Austriji primenjuju sve restriktivniju politiku davanja kredita, suočene sa potresima na svetskim finansijskim tržištima.
Od početka globalne finansijske krize, austrijske banke su čak u pet navrata menjale svoje pravilnike za dodelu kredita pravnim licima, koja su zasad teže pogođena restrikcijama nego fizička lica.
I Srednja Evropa zastaje
Svetska finansijska kriza, pre svega zbog recesije na tržištima na koja su usmereni poljski, češki i slovački izvoz, naterala je preduzeća u Srednjoj Evropi da masovnije obustavljaju proizvodnju, da smanje zalihe, a počinju i otpuštanja.
Poljski analitičari procenjuju za današnju "Žečpospolitu" da će u prvom talasu, u decembru, ostati bez posla u najavljenim otpuštanjima najmanje oko 5.000 radnika.
Obustavljanje proizvodnje počelo je prvo u granama koje su najviše pogođene, automobilskoj industriji i industriji nameštaja.
Preduzeća u Srednjoj Evropi otpuštanja počinju od radnika koji nemaju stalno zaposlenje ili koje su im dovele agencije, jer veruju da je kriza samo privremena.
U susednoj Češkoj zbog krize najveći češki proizvođač automobila, Škoda iz Mlade Boleslave, već je počela da otpušta radnike, strance koje su joj dovele agencije, i od septembra je otpustila njih 1.500 od ukupno 4.000 stranaca, koliko je Škoda angažovala.
Škoda, takođe, ove jeseni obustavlja privremeno, na po nedelju dana, proizvodnju, kako bi smanjila zalihe, a najavila je da će proizvesti 31.000 automobila manje ove godine nego što je planirala.
