Izvor: B92, 01.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najvažniji događaji u svetu 2006.
Beograd -- Lista 10 najvažnijih događaja u svetu u 2006:
1. Irak: U Iraku se rasplamsali sektaški sukobi sunita i šiita i pojačani napadi na snage SAD, SAD preispituju svoju politiku prema toj zemlji. Bivši predsednik te zemlje Sadam Husein pred kraj godine u Bagdadu osuđen je na smrt zbog zločina protiv čovečnosti iz 80-ih, pokolja 148 meštana šiitskog sela, i pogubljen 30. decembra. Studijska grupa SAD za Irak objavila kritičan izveštaj o angažmanu SAD u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Iraku, predložila zaokret u politici prema toj zemlji i povlačenje većine vojnika do prvog kvartala 2008.
2. Bliski istok: Izraelska vojska povukla 1. oktobra sve vojnike iz južnog Libana, čime je okončan rat s gerilcima Hezbolaha, koji je počeo sredinom jula, posle otmice jednog izraelskog vojnika. U Liban tada poslato više od 10.000 izraelskih vojnika, u napadima poginulo oko 1.200 libanskih civila i oko 150 izraelskih vojnika, dok je u napadima na pojas Gaze ubijeno oko 350 Palestinaca. Savet bezbednosti UN usvojio 11. avgusta američko-francusku rezoluciju kojom je pozvao na prekid krvoprolića u Libanu i Izraelu i predvideo slanje 15.000 vojnika UN koji će pomagati libanskoj vojsci da preuzme nadzor nad južnim Libanom. Na januarskim palestinskim izborima prvi put učestvovao, i pobedio, radikalni palestinski pokret Hamas, čime su dodatno pogoršani odnosi sa Izraelom.
3. Severna Koreja: Oktobarski nuklearni test koji je, uprkos upozorenjima, izvela Severna Koreja, izazvao šok u svetu i zabrinutost za svetsku bezbednost. Kao odgovor na te probe, Savet bezbednosti UN usvojio finansijske sankcije i zabranu uvoza oružja Severnoj Koreji. Prema rezoluciji koju su sačinile SAD, državama se dozvoljava da zaustavljaju i proveravaju tovar koji ide iz i ka Severnoj Koreji kako bi se proverilo da li sadrži oružje za masovno uništenje i supstance od kojih se to oružje pravi. Pjongjang u novembru 2005. prekinuo multilateralne pregovore u o neširenju nuklearnog oružja u kojim još učestvuju Kina, Južna Koreja, Rusija, SAD i Japan.
4. Karikature: Karikature Muhameda, koje je danski list Jilands posten objavio septembra 2005, izazvale, posle reprinta u nekoliko listova u drugim evropskim zemljama, u februaru, pravi bes u muslimanskom svetu, posebno na Bliskom Istoku. Pojedine zemlje zabranile prodaju proizvoda iz Danske, bilo napada na ambasade Danske, povlačenja ambasadora Danske iz nekih zemalja, pretnji terorističkim akcijama, zbog čega je više listova evropskih zemalja takođe objavilo sporne karikature, braneći tako slobodu štampe. Muslimani smatraju da je svaka slika Muhameda blasfemična. UN, EU, Savet Evrope i pojedinačno mnogi državnici intervenisali pozivajući na mir, toleranciju i uzdržanost.
5. Bugarska i Rumunija: Na poslednjem samitu u 2006, šefovi država i vlada zemalja Evropske unije i formalno poželeli doborodošlicu Bugarskoj i Rumuniji koje će 1. januara 2007. postati punopravne članice EU. Bugarska i Rumunija prve nove članice EU od maja 2004, kada je u EU primljeno 10 zemalja. Obe zemlje zahteve za prijem u članstvo EU podnele 1995, a pregovore počele u februaru 2000. Na istom samitu EU stavila do znanja svim zemljama Zapadnog Balkana da su dobrodošle u evropski klub, ali kada ispune neophodne norme koje taj klub propisuje.
6. Politkovskaja, Litvinjenko: Ubistvo ruske novinarke Ane Politkovskaje i kasnije smrt bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka povezivani s Kremljom jer su oboje bili oštru kritičari režima predsednika Rusije Vladimira Putina. Politkovskaja, glasna kritičarka rata u Čečeniji, ubijena u oktobru u Moskvi. Iako pod pritiskom vlasti zbog pisanja da ruske snage krše ljudska prava Čečena, ostala kritična prema ratu u Čečeniji. Krajem novembra, u londonskoj bolnici umro bivši ruski špijun Aleksander Litvinjenko, otrovan radioaktivnim polonijumom 210. On prethodno optužio Kremlj za trovanje jer je istraživao ubistvo Politkovskaje. Kremlj odbacio te optužbe. Smrt Litvinjenka izazvala paniku u Velikoj Britaniji pošto su tragovi radijacije nađeni na nekoliko lokacija u Londonu.
7. Kuba: Predsednik Kube Fidel Kastro, koji vlada Kubom skoro pola veka, početkom avgusta zbog bolesti privremeno preneo državnička ovlašćenja na mlađeg brata Raula, što je izazvalo nagađanja o njegovom nasledniku i budućnosti Kube. Nagađanja pojačana činjenicom da Kastro nije prisustvovao ni vojnoj paradi u Havani povodom svog 80. rođendana, ni obeležavanju 50. godišnjice početka kubanske revolucije. Kastro se održao na vlasti uprkos višedecenijskim naporima SAD da oslabe njegovu vlast sankcijama i direktnim pokušajem da se uz pomoć kubanskih izbeglica zbaci sa vlasti 1961. u invaziji na Zaliv svinja.
8. Sudan: Konflikt u regionu Darfur u Sudanu, koji je od 2003. odneo 200.000 do 400.000 života, tokom 2006. uzrokovao veliki talas izbeglica koji su Ujedinjene nacije nazvale najgorom humanitarnom krizom na svetu. Uz više od dva miliona lokalno raseljenih lica, više od 200.000 stanovnika Darfura izbeglo u Čad. Krajem avgusta, SB UN doneo rezoluciju 1706 kojom je pozvao novih 17.300 vojnika koji bi pomogli slabo opremljenoj vojsci od 7.000 vojnika Afričke unije. Sukobi u Darfuru, čije stanovništvo najvećim delom čine muslimani, karakterisani su kao etnički, a SAD ih nazivaju genocidom.
9. Sankcije protiv Irana: Savet bezbednosti UN krajem decembra izglasao sankcije Iranu jer ta zemlja nije pristala da prekine program za obogaćivanje uranijuma i vrati se za pregovarački sto. Rezolucija obuhvata zabranu uvoza i izvoza u Iran svih opasnih materijala i tehnologija povezanih sa obogaćivanjem uranijuma, zamrzavanje imovine u inostranstvu ključnih iranskih firmi i pojedinaca uključenih u nuklearni i raketni program, a od Teherana se traži da prekine sve aktivnosti na obogaćivanju uranijuma i da zaustavi istraživanja i razvoj koji mogu rezultirati proizvodnjom nuklearnog oružja. Iran na sve odgovorio da će se, ako zatreba, braniti svim oružjem, uključujući naftu.
10. ETA: Posle skoro četiri decenije kampanje za nezavisnost Baskije, oblasti na severu Španije, baskijska separatistička organizacija ETA proglasila krajem marta prekid vatre. Od 1968. u sukobima ETA i španskih vlasti ubijeno više od 800 ljudi. ETA osnovana u vreme fašističkog režima generala Fransiska Franka, s ciljem da se izbori za samoopredeljenje Baskijaca. Maja 2005. Parlament Španije dao Vladi ovlašćenja da počne mirovne pregovore ako ETA položi oružje. Marta 2006. ETA preuzima odgovornost za devet napada u Španiji izvedenih u februaru i martu, a potom proglašava trajno primirje.
.jpg)
