Izvor: Vostok.rs, 14.Jan.2011, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najmračnija prognoza
14.01.2011. - Svet treba da stvori zajedničku mrežu reagovanja na moguće rizike
Svet treba da stvori zajedničku mrežu reagovanja na moguće rizike – do takvog zaključka došli su eksperti Svetskog ekonomskog foruma. Do početka ekonomskog foruma u Davosu, koji će biti otvoren 26. januara, oni su pripremili referat. Osnovna teza istraživanja Globalni rizici-2011. je sledeća: vreme je da se prizna nemoć svetske ekonomije pred nadolazećim krizama i da se započne rad >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << na njihovom sprečavanju.
Radi se o tome što sistemi izgrađeni u 20. veku ne mogu da izađu na kraj sa izazovima 21. veka, već su samo u stanju da prebacuju rizike na druge.
Mnogi eksperti, ocenjujući razključke referata, istuču niz nedostataka. Tako, kritikovavši postojeći model, autori istraživanja ne nude konkrente mere, već samo govore o neophodnosti uvođenja novina. O tome da su globalizacija i rastući novčani tokovi u poslednje vreme značajno porasli, govore svi vodeći svetski ekonomisti. Ali pri tome do danas su se svi trudili da minimalizuju posledice krize, a ne da se bore protiv njenih uzroka. Bez obzira na sve razgovore, i dalje nije prevladana opasnost između realne ekonomije i onog što se dešava na berzama fondova, podvukao je u intervjuu za Glas Rusije direktor odeljenja za stratešku analizu kompaniej FBK Igor Nikolajev:
Glavna pouka koju je trebalo da izvuče svetska ekonomija sastoji se u tome da je ovo bila kriza špekulativnog modela ekonomije. Samo izvesno vreme moguća je situacija kada virtuelna ekonomija, tačnije berze novca i druga kotirana tržišta rastu jednim tempom, a realna ekonomija drugim. Pre ili kasnije slični mehuri od sapunice se rasprsnu. I to se dešava vrlo bolno. Takve lekcije na makroekonomskom nivou nisu usvojene kako treba. Znači, ovi rizici su kod nas prešli u drugu deceniju trećeg milenijuma.
Autori referata izdvajaju dva izvora globalnih rizika. To je ekonomska nejednakost između zemalja i unutar zemalja, kao i nedostatci upravljanja na globalnom nivou. Drugi njihov zaključak takođe je dobro i odavno poznat: u toku globalizacije svet se ne ujedinjuje, već naprotiv zemlje se međusobno udaljuju. Jer veći deo uspeha postignutih u toku globalizacije, pripada izabranoj manjini.
Posebno se u referatu izdvaja disbalans među ekonomijama raznih zemalja. Ovde se pre treba govoriti o suprotstavljanju nekih ekonomija i o posledicama ovog suprotstavljanja, smatra naučni rukovodilac Državnog univerziteta Visoka škola ekonomije Jevgenij Jasin:
Principijalni problemi imaju strukturni karakter. Oni se kriju u odnosima između SAD i Kine. Delimično ti problemi imaju veze sa Evropom, Rusijom i drugim zemljama u razvoju. Ali okosnica svetskih problema leži u odnosima ove dve zemlje. Od strane SAD, to je dugogodišnje nagomilavanje državnog duga. Za svetsku ekonomiju SAD nisu obična zemlja i zato opasnosti koje nastaju tamo, šire se po čitavom svetu. Na kraju ovaj dug predstavlja veoma veliku opasnost. Što se tiče Kine, problem se sastoji u tome što je ekonomija zemlje izvršila nagli proboj, i sada treba menjati strukturu ekonomije tako da bi se ona prilagodila statusu zemlje srednjeg nivoa razvijenosti.
Ipak autori referata nisu postavili sebi kao zadatak traženje konkretnih mera. Nije isključeno da je ovaj dokument postao odgovor na prošlogodišnju diskusiju u Davosu. Tada su finansijske stručnjake optužili da žele da zarade na špekulacijama umesto da ulažu u realni sektor. Moguće je da su eksperti unapred postavili slamu i nacrtali najmračniju od svih mogućih slika, kako bi izbegli još jedan sličan razgovor.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
