Izvor: Politika, 28.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najjednostavniji računar
Sa samo dva stanja i tri boje moguće je razrešiti ma koju matematičku zagonetku (problem), što je potvrdio dvadesetjednogodišnji Aleks Smit
Kako izgleda najprostiji računar koji može da razreši ma koju matematičku zagonetku (problem)?
Ako se niste zapitali, budite uvereni da ni dvadesetjednogodišnji Aleks Smit, visokoškolac iz Birmingema (Velika Britanija), nije ni pomišljao da se uhvati ukoštac s takvom glavolomkom. Sve dok proslavljeni američki matematičar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i poslovni čovek Stiven Volfram u svojoj knjizi „Nova vrsta nauke” iz 2002. godine nije pretpostavio da poseban odsečak Tjuringove mašine može biti najjednostavnija računaljka koja se ponašao kao univerzalni komjuter. I raspisao nadmetanje u kojem će se to dokazati ili opovrgnuti, ponudivši nagradu od 25.000 dolara.
Može li najjednostavnija skalamerija da obavi najsloženiji zadatak?
U teoriji je još od tridesetih godina prošlog veka poznat mehanizam koji je smislio čuveni engleski matematičar Alan Tjuring, po kojem je nazvan Tjuringovom mašinom.
Kada obični ljudi zamišljaju buduće kompjutere, uglavnom su to prilično smanjeni sadašnji procesori, grafičke kartice, matične ploče. Naučnici imaju, međutim, na umu svojevrsne molekularne automate – jednostavne mašine za računanje sastavljene od DNK i drugih bioloških molekula.
Ove zamisli su još veoma daleko od stvarnosti. Zahvaljujući britanskom studentu, učinjen je veliki korak napred u utemeljenju. Molekularni računari bili bi, u suštini, slični Tjuringovoj mašini koja se sastoji od glave što čita i piše i beskonačne papirne vrpce. Postoji mnogo vrsta ovakvih sprava, a neke su univerzalni kompjuteri, što znači da uz dovoljno vremena i memorije mogu da reše ma koji matematički problem.
U stvarnosti beskonačne trake ne postoje, ali kada bismo imali molekule koje se sami umnožavaju (replikacija) i neprestano je nadograđuju, to bi bilo vrlo blizu konačnog cilja. Proslavljeni matematičar i uspešan poslovni čovek Stiven Volfram posvetio se traganju za najmanjom Tjuringovom mašinom koji bi bila sposobna da nađe ishod svake matematčke zagonetke.
Posle samo nekoliko meseci dvadesetjednogodišnji Aleks Smit je potkrepio da je predloženi automat univerzalan, iako mu je prvotna namera bila da učini suprotno. Mladić je, inače, student računarstva i zadatak je uradio iz čiste zabave predstavivši svoje viđenje na 44 stranice.
Čini se pomalo čudnovatim da jednostavan mehanizam sa samo dva stanja i tri boje može da reši ma koji matematički problem, pogotovo u današnje vreme veoma složenih i skupih elektronskih „žvakača brojeva”. Sada znamo da je to moguće, pitanje vremena kada će naučnici početi da traže načine da pretvore u delo ovu jednostavnu zamisao.
Ne zna se u kojem je smeru krenula industrija računara; istovremeno se smišljaju kvantni i molekularni računari i umanjuju (minimizacija) postojeći. Budućnost će posvedočiti koje je usmerenje bilo ispravno.
Stefan Vukašin
[objavljeno: 29/04/2008]
