Izvor: Politika, 21.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najgori dani za Palestince
Tri izraelske divizije sa 20 hiljada vojnika spremno d uđe u Gazu
Od našeg stalnog dopisnika
Kairo – Maskirani naoružani muškarci, pripadnici radikalnog Hamasa, upali su u sedište bezbednosnih struktura pod rukovodstvom umerenih palestinskih obaveštajaca Fataha, izvlačili jednog po jednog i hladnokrvno streljali. Neke čak i u prisustvu porodica. Ekipe Hamasove televizije Al Aksa direktno su prenosile ubistva najomraženijih vojnih komandanata Fataha. Pucnjava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << eksplozije, ruševine, egzekucije, pretvorile su Gazu u bliskoistočni Staljingrad, prenose očevici koji očajno pokušavaju da se izvuku iz pakla.
Sve je počelo prošlog ponedeljka, a već u četvrtak sa zgrade u kojoj su sedeli Abasovi najvažniji ljudi zavijorila se zelena zastava Hamasa. Portparol islamista Islam Shahavan je izjavio: "Nastupila je era pravde i islamske vladavine." Cena: preko 100 poginulih i ubijenih Palestinaca na oba strane.
Bili su to najgori dani za Palestince od smrti Jasera Arafata pre tri godine. Sada su hamasovci u Gazi, a predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas i njegovi fatahovci na Zapadnoj obali. I gle ironije. Tako često pominjano rešenje višedecenijskog palestinskog problema sa Izraelom, nazvano "dve ravnopravne države", kao prokletstvo, nadvija se sada, ali podelom Palestinaca na dve fizički odvojene teritorije, Zapadnu obalu i Gazu.
U Jerusalimu zvone na uzbunu. Izraelski premijer Ehud Olmert hitno je otputovao u Vašington. On i američki predsednik Džordž Buš obznanili su svesrdnu podršku predsedniku Abasu i njegovoj privremenoj vladi iz koje su izbačeni svi hamasovci. Valja spasavati situaciju da ne izmakne kontroli. Brže bolje Zapad je ukinuo embargo na finansijsku pomoć, koji je uveden nakon prošlogodišnje pobede Hamasa na izborima u Gazi. Iz Bele kuće je saopšteno da je Abas "predsednik svih Palestinaca", dok je Olmert izjavio da je spreman da nastavi pregovore o miru sa Abasom, i sa novom vladom sa sedištem u Ramali. Na čelu kabineta sada je, umesto hamasovca Ismaila Hanijea, Salam Fajad, nezavisna ličnost. Rođen u Tulkaremu na Zapadnoj obali, Fajad je krajem osamdesetih do sredine devedesetih radio u Svetskoj banci i bio predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za Palestinu do 2001. godine. Iz Gaze je odmah uzvraćeno da je cilj sastanka u Vašingtonu uništenje Hamasa.
Predsednik Buš je ponovio da je Vašington i dalje posvećen ideji stvaranja nezavisne palestinske države, u čemu ga je podržao Ehud Olmert. Dan ranije državni sekretar Kondoliza Rajs je obećala obnovu punih diplomatskih odnosa SAD sa palestinskim vlastima. Rajsova je, doduše, najavila i 40 miliona dolara pomoći za UNRVA, agenciju UN koja doprema pomoć Gazi, a sa izraelske strane stižu vesti da će konačno (za Abasa) biti oslobođena zamrznuta sredstva od poreza koje jevrejska država ubire u ime Palestinske autonomije. Reč je o 800 miliona dolara.
Hamas je nastao kao krilo egipatske Muslimanske braće u Gazi 1987. godine, pod rukovodstvom šeika Ahmeda Jasina u vreme prvog palestinskog ustanka, intifade. U povelji ove radikalne organizacije stoji da se zalaže za uništenje Izraela i stvaranje islamske palestinske države sa Jerusalimom kao glavnim gradom. Mnogi poznavaoci prilika tvrde da je u jednom trenutku Hamas imao delimičnu podršku Izraela, jer se borio protiv Jasera Arafata, tada najvećeg neprijatelja jevrejske države.
Fatah je stvoren 1965. godine kao sekularni palestinski pokret. Smatara se umerenim i spreman je da pregovara sa Izraelom o stvaranju nezavisne palestinske države. Oduvek je bio odan Arafatu.
Kako dalje? Na to pitanje nema jasnog odgovora. U opticaju je više scenarija. Tako profesor na američkom univerzitetu u Kairu Valid Kazija govori o tri mogućnosti. Prva predviđa da obruč oko Gaze oslabi Hamas dotle da Egipat bude zamoljen da preuzme administraciju nad Gazom, a Jordan nad Zapadnom obalom, uz računicu da bi na to pristao Fatah. Za Izrael bi problem bio rešen. Nema palestinske države.
Drugi scenario predviđa da arapske vlade izvrše uticaj na obe stane da prevaziđu neprijateljstva i ponovo uđu u zajedničku vladu.
Treća mogućnost bi bila da Hamas čak preuzme kontrolu i nad Zapadnom obalom, što bi bilo najgore po Izrael. U tom slučaju jevrejska država bi morala da vojno reaguje. Veliki novi rat bio bi neizbežan.
"Mogućnost da radikalni islamisti uzmu prevlast i u Ramali postoji, ali nije verovatna", kaže za "Politiku" jedan palestinski analitičar i dugogodišnji novinar UPI-ja koji želi da ostane anoniman. Pre se može očekivati da Saudijska Arabija, koja ima dobre odnose i sa Hamasom i sa Fatahom, ponovo privoli obe strane na saradnju, kao što je to bilo sa sporazumom u Meki, u februaru ove godine, kada je i stvorena vlada nacionalnog jedinstva.
Izrael je situaciju shvatio veoma ozbiljno. Hamasove rakete ugrožavaju izraelske gradove. Kako javljaju mediji, prema izraelskim vojnim izvorima, tri divizije sa oko 20.000 vojnika spremno je da odmah reaguje. "Ulazak u Gazu je neizbežan. Niko neće uraditi posao za nas", citiran je general Moše Jalon, bivši šef generalštaba izraelske vojske.
Međutim, posmatrači se slažu da bi to bila rizična operacija. Vašington ne želi da se ponovi prošlogodišnji debakl Izraela u ratu sa Hezbolahom u Libanu.
U Kairu je danas objavljeno da je egipatska ambasada ppeseljena iz Gaze u Ramalu.
Lea Vasiljević
--------------------------------------------------------------------------
Gazi preti glad
Tel Aviv – Savetnik palestinskog predsednika Saeb Erekat upozorio je juče da će u pojasu Gaze u roku od nekoliko dana nestati brašna, pirinča i šećera, ukoliko humanitarnim međunarodnim organizacijama ne bude dozvoljeno da nastave snabdevanje tog područja, u kojem je Hamas silom preuzeo kontrolu prošle sedmice.
U bolnicama i ambulantama takođe ponestaje lekova, kazao je Erekat i upozorio na opasnost od katastrofe, jer ekonomska situacija postaje vrlo ozbiljna. On je podsetio da u pojasu Gaze živi 1,5 miliona Palestinaca kojima je potrebno 450 tona hrane svakog dana. Pojasu Gaze potrebno je 11 tona šećera dnevno, a sada ima dovoljno samo za jednu sedmicu. Žitelji tog područja pojedu dnevno 77 tona pirinča, a zalihe neće potrajati duže od osam dana, kao ni brašno.
Erekata je palestinski predsednik Mahmud Abas, vođa Fataha, postavio da koordiniše dopremu humanitarne pomoći u pojas Gaze preko Izraela, uz pomoć Svetskog programa za hranu, Svetske zdravstvene organizacije i Crvenog krsta.
Tanjug
[objavljeno: 21.06.2007.]
