Izvor: Politika, 26.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najezda kineskih turista
Dok Kina postaje najprivlačnija destinacija za strane turiste, ove godine oko 40 miliona radoznalih putnika iz Kine "otkriva" planetu Zemlju
Zlatni vek kineskog turizma počeo je ranije nego što se predviđalo, ustanovila je Svetska turistička organizacija. Kina, zemlja drevne civilizacije i bogatog kulturnog nasleđa, a sada i zemlja dinamičnog uspona u svetski privredni vrh, postaće već 2014. godine – a ne 2020, kao što se očekivalo – najprivlačnija destinacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za strane turiste. Ona se već našla – nakon posete 129 miliona stranih gostiju prošle godine – na četvrtom mestu najposećenijih zemalja, posle Francuske, Španije i SAD.
Istovremeno, procenjuje se da će broj kineskih turista koji putuju po svetu sa prošlogodišnja 34,5 miliona ove godine skočiti na 40 miliona. Njihov broj će se 2010. popeti na 50 miliona. A 2020. Kina će, sa sto miliona putnika širom planete, "postati najveći svetski turistički izvor" – tvrdi Frančesko Franđali, generalni sekretar Svetske turističke organizacije. Zapravo, svetu predstoji najezda turista iz Kine.
Dvostruko otvaranje
Kineski turisti su radoznali ljudi koji su "umeli da zarade novac, pa sad uče kako da ga korisno potroše", kaže jedan nemački komentator. Turistički stručnjaci, pak, ukazuju na dva moćna generatora kineske turističke ekspanzije: brz privredni razvoj zemlje i stvaranje, u ogromnoj populaciji, masovne srednje klase kojoj raste kupovna moć. Ona je već rešila osnovne probleme životnog standarda i sada želi da "proživi". Putovanje u inostranstvo je još skorojevićki izazov – kombinacija pomodarstva i luksuza – ali već i deo boljeg, ugodnijeg i slobodnijeg života.
Razvoj turizma je, naravno, značajan dokaz o sve većoj otvorenosti zemlje prema svetu – i kad stotine miliona stranih gostiju dolazi u Kinu i kad desetine miliona Kineza slobodno putuju u inostranstvo. Dokaz o dvostrukom otvaranju je još ubedljiviji ako se podsetimo da je Kina do pre tri decenije bila zatvorena i izolovana zemlja sa krutim autoritarnim režimom i da, sve do pre desetak godina, kineskih turista nije ni bilo.
Prema zvaničnim podacima, 1992. godine, na primer, u inostranstvo je putovalo 2,93 miliona Kineza. Većinu njih su činili članovi raznih službenih delegacija, poslovni ljudi i, ređe, pojedinci kojima je bilo dozvoljeno da posete rođake u dijaspori.
Pisac ovih redova se seća da u Maovo vreme nije bilo ni slobodnih individualnih putovanja po unutrašnjosti Kine, a kamoli nečega što bi ličilo na domaći turizam. Bez potvrde radne organizacije o službenom putovanju pojedinac nije mogao da kupi kartu za voz, a još manje za avion, niti da dobije sobu u hotelu. Najteže je bilo sa ishranom: namirnice su bile racionisane, a kupon za obrok u restoranu ili menzi važio je samo u mestu boravka, a ne i u drugom gradu.
A sada kineski putnici, prema pisanju singapurske štampe, daju najveći podsticaj razvoju turizma u zemljama azijsko-pacifičkog regiona, gde prednjače među stranim turistima. Oni najradije posećuju zemlje jugoistočne Azije – zbog privlačnosti sličnih kultura i jake kineske dijaspore – a potom Južnu Koreju, Japan i Australiju i, van tog regiona, Kazahstan, gde je u poslednje vreme znatno ojačao kineski ekonomski uticaj.
Evropa – sa manje od dva miliona posetilaca prošle godine – postaje nova, izazovna i pomodna, destinacija. Ture po Evropi su žurne i gotovo iscrpljujuće, jer se za desetak dana poseti sedam-osam zemalja. Jedan od razloga takvoj žurbi je želja da se vidi što više za kratko vreme. A ono je najčešće povezano sa trajanjem državnih praznika, jer u Kini nema plaćenih godišnjih odmora kao u Evropi. Turistički aranžman za Evropu košta, inače, i do hiljadu evra, što je godišnja prosečna zarada jednog kineskog fabričkog radnika.
Znaju šta kupuju
Ali zato oni koji takva putovanja mogu sebi da priušte ne škrtare. Oni će, svedoče turisitički vodiči, radije ići u šoping ili u kazino, nego u katedralu ili muzej, ali u proseku troše koliko i japanski turisti, ponekad i više. Znaju pritom šta kupuju. A kupuju poznate "brendove": zlatne "rolekse" i "omege", parfeme "šanel", nemačke instrumente, belgijsku čokoladu, Gučijeve tašne, Armanijeva odela.
Disciplinovano slede turističke programe, ali su bučni i svuda vole da se razbaškare kao da su kod kuće. Ponekad se sudaraju sa drukčijim običajima, osobito kad previde da se u Evropi u restoranu ne srče supa i ne mljacka. Na zahtev dve vladine institucije, Direkcije za nacionalni turizam i Centralne komisije za usmeravanje etičkog i kulturnog progresa, od jeseni prošle godine sve turističke agencije su dužne da putnicima dostavljaju pismena uputstva za pristojno ponašanje u stranim zemljama "kako se ne bi narušavao međunarodni ugled Kine".
Tim povodom u štampi već ima zahteva da se izgrednicima, posebno onima koji su svoja imena urezivali u zidove slavnih građevina, zabrani da ponovo putuju u inostranstvo. Svesno preterivanje uz pomoć poručenih pisama? Možda. Ali, čik da neko pljune na pod!
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 26.08.2007.]
