Izvor: Blic, 23.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najapsurdnije opklade na svetu
Najapsurdnije opklade na svetu
Kakvo će vreme biti za vikend? Ko će biti sledeći Papa? Koje boje očiju će imati dete Sofi Ris Džons i princa Edvarda? Mašta nema granica: bilo šta što čoveku padne na pamet može biti predmet klađenja.
Svako od nas se, s vremena na vreme, kladi zbog nečega. Makar i oko beznačajnih sitnica ili onda kad se ne sećamo dobro nečega: 'Kada je snimljen ‘Rat zvezda’? 1980?', 'Ma, ne, ranije, siguran sam'. 'Da se kladimo?'. Ili, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada želimo da 'izazovemo protivnika': da se kladimo da ću uspeti da se popnem na onu stenu!
Ali, postoje i oni koji imaju pravu pravcatu strast za klađenjem, i koji traže profesionalnu pomoć bukmejkera, koji drže podatke o stotinama uloga (najčešće sportskih). Pedesetih godina u Londonu, izvesni gospodin predložio je da se kladi kada će se čovek iskrcati na Mesec. Ulog je iznosio 1.000 prema 1, i on je stavio 100 funti. Nekoliko godina kasnije, tačnije 1969. godine, zaradio je, tek tako, 100.000 funti. Bukmejkeri navode ovaj primer kao jedan od najbizarnijih.
Šezdesetih godina, jedan Kipranin, koji je želeo da pošalje svoju kćerku na studije u Englesku, obratio se Vilijamu Hilu (najpoznatijem bukmejkeru Njegovog Veličanstva) tražeći da prihvati opkladu da će se njegova kći vratiti nevina posle tri meseca boravka u Londonu. Ponuđena mu je opklada 'fifti-fifti', ali njegova pobesnela supruga je pocepala listić.
Najapsurdnije opklade odnose se na procenu kada će se dogoditi 'smak sveta'. Isti Vilijam Hil kladio se da će kraj sveta doći 2097. godine, ali uzroci su različiti: zbog prenaseljenosti opklada iznosi 25 miliona prema jedan, zbog zagađenja milion prema jedan, napad Marsovaca 500 hiljada prema jedan, promena klime 250 hiljada prema jedan. Možda će izgledati čudno da bukmejkeri smatraju da je verovatnije da ćemo nestati pre zbog napada iz kosmosa nego zbog prenaseljenosti, ali, u određivanju uloga, oni se rukovode javnim mnjenjem.
Klađenje, zapravo, postoji od davnina. Najstarija hazardna igra o kojoj postoji svedočenje, jesu kockice, koje su najverovatnije izmislislili Egipćani oko 2000. godine pre n. e. (Francuska reč 'hazard' potiče od arapskog 'az-zahar' što znači 'igra kockicama'). Od tada su prošle hiljade godina, ali sklonost ka klađenju je ostala. Dovoljno je pogledati brojke: prema nedavnom izveštaju, legalno tržište igara na sreću u Italiji iznosi preko 20 milijardi evra. Štaviše, hazardna groznica raste iz godine u godinu (u 2002. godini porasla je za 7,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu). Sportske kladionice, nastale tek 1995. godine, za tri godine pokazale su porast čak od 270 odsto.
Najzagriženiji kladioničari su ipak Englezi. Međutim, ima i onih opklada koje bukmejkeri nerado primaju, ili ih sasvim odbijaju. Bilo da je reč o neukusnim opkladama (o tome kada će umreti kraljica ili papa), ili o onima koje su suviše neverovatne. Na primer, ne primaju se opklade u vezi sa tim da li je Elvis Prisli živ, otkako se njegov lik pojavio na poštanskim markama, što predstavlja počast samo preminulima (što znači da je Elvis i 'zvanično' mrtav). Na granici cinizma su i opklade koje se odnose na ratove, koje su počele da se javljaju nakon američkog napada na Irak. Na sajtu Betonsports.com mogu se primiti opklade o preventivnom napadu na Severnu Koreju, koje iznose pet prema jedan, ili o mogućnosti da se do decembra dogodi teroristčki napad na Američku ambasadu u Pakistanu (20 prema jedan). CDC/IF Greb-greb
U Italiji je, u januaru 1998. godine bio začuđujuće veliki broj dobitnih greb-kartica u okolini Bergama. Posle nekoliko meseci, država je odlučila da ne isplaćuje dobitke budući da je štamparskom greškom izbačen veliki broj dobitnih greb-kartica. Tako su milioni stanovnika ostali razočarani.
