Izvor: Politika, 11.Okt.2014, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagrada za mir podstiče svet na debatu
Međunarodne polemike o dobitnicima i gubitnicima Nobelove nagrade same po sebi su korisne, bez obzira na to što su odluke komiteta gotovo uvek kontroverzne
Papa Franjo i tuniski lider sindikata bili su za norveškog ambasadora u Beogradu Nilsa Ragnara Kamsvoga neki od kandidata u čijim bi rukama voleo da vidi Nobelovu medalju za mir. Tunišanin zato što je u toj zemlji počelo arapsko proleće i zato što je u njoj masovni bunt doneo boljitak, dok je argentinski papa omiljena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ličnost u protestantskoj Norveškoj. U razgovoru za „Politiku” o nagradi koja izaziva najveće međunarodne polemike i debate, norveški ambasador ocenio je juče je da je ovogodišnji izbor Nobelovog komiteta da se nagrada dodeli pakistanskoj devojčici Malali Jusafzai i indijskom borcu za prava deteta Kajlašu Satjartiju vrlo dobar.
„Pakistanska devojčica Malala Jusafzai je očekivani izbor, ali je indijski borac za prava deteta Kajlašu Satjarti veliko iznenađenje. Možda će ovogodišnja Nobelova nagrada za mir izazvati manje međunarodne polemike, ali će svakako podstaći reakcije u Indiji i Pakistanu. Velika je zasluga ove nagrade – bez obzira na kontroverze koje je gotovo uvek prate – baš to što je ona svake godine ogroman podsticaj za opštu međunarodnu debatu, čime se neke važne teme stavljaju u prvi plan na globalnom nivou. Verujem da će zahvaljujući ovogodišnjim dobitnicima u svetski fokus doći prava dece na obrazovanje i uopšte ugroženost dece u pojedinim delovima sveta.”
Vi ipak smatrate da su i osporavane nagrade za mir korisne za podsticanje dijaloga na globalnom nivou, dobre da se čuju suprotstavljeni argumenti i da oni dobiju medijski prostor?
Sama činjenica da se sa takvom znatiželjom očekuje „pobednik” i da posle odluke sledi bar dva meseca medijske diskusije o dobitnicima i onima koji nisu prošli jeste dobra. Čitavu ceremoniju dodele desetog decembra prenose uživo najveće svetske televizijske mreže. A sledi i podsećanje na prethodne dobitnike i one koji je nikad nisu dobili. Mislim da je raspirivanje takve diskusije korisno i da može skromno da doprinese da umesto oružja prorade argumenti.
Ipak, otkad je kineski disident Lju Sjaobo 2010. dobio Nobelovu nagradu za mir, Peking i Oslo više ne sarađuju na političkom nivou?
Tačno. Norveška i Kina nemaju nikakve političke kontakte otkako je Lju Sjaobo nagrađen. Imamo ambasade i ambasadore, ali i oni su ovlašćeni samo za tehničke kontakte sa domaćinima. Peking od Norveške traži da im Nobelov komitet garantuje da ubuduće neće uzimati u obzir kineske kandidate koji su u njihovoj zemlji označeni kao disidenti, kao ljudi koji rade protiv države. Mi takve garancije ne možemo da damo.
A da li mislite da je bilo moguće ove godine dodeliti Nobelovu nagradu Edvardu Snoudenu. Da li bi Vašington to dozvolio?
Tako nešto moglo je da se desi u Norveškoj. Sama činjenica da se pre jučerašnjeg dana on u javnosti pojavljivao kao jedan od najverovatnijih kandidata, pokazuje da Norvežani veruju da je Edvard Snouden mogao da bude dobitnik Nobelove nagrade za mir.
Dodela nagrade za mir američkom predsedniku Baraku Obami 2009, na samom početku njegovog mandata, osporavana je, čak i od strane Obamine administracije, prema rečima bivšeg ambasadora Norveške u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Kako se takva odluka može objasniti?
Ova odluka Nobelovog komiteta izazvala je velike polemike i u Norveškoj. Sadašnji sastav Nobelovog komiteta, čiji se članovi biraju na šest godina, sa Torbjernom Jaglandom na čelu, obrazlaže da se nagrada povremeno dodeljuje i kao podsticaj i ohrabrenje za promene i nove mirovne inicijative.
Da li vi verujete da Nobelov komitet u Oslu odlučuje samostalno?
Ja verujem da je u stanju da odlučuje nezavisno.
Moj favorit je za ovu godinu bio najsiromašniji predsednik na svetu, čelnik Urugvaja, Pepe Muhika. Ko je bio vaš favorit?
Pa vidite, to je odlična prilika da se čuje malo više o predsedniku Urugvaja i njegovoj politici. Osim ovogodišnjih nobelovaca, voleo bih takođe da na postolju vidim lidera sindikalnog pokreta Tunisa. Očekujem da se narednih meseci više razgovara o obrazovanju u svetu i o deci uopšte.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 11.10.2014.
.jpg)
