Izvor: Vostok.rs, 25.Jun.2011, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagorni Karabah: Zbogom, oružje?
25.06.2011. -
Samit Rusije, Azarbejdžana i Jemrenije uz učešće lidera tri zemlje u Kazanju o regulisanju nagorno-karabahskog konflikta završio se bez postizanja principijelnih dogovora o osnovnim principima rešavanja problema. Ipak strane su konstatovale progres na putu ka tom cilju. O tome se govori u zajedničkoj izjavi Dmitrija Medvedeva, Ilhama Alijeva i Serža Sargsjana.
Rezultat pregovora trebalo je da bude potpisivanje dokumenata, koja pravno obavezuju strane da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rešavaju pitanja teritorijalne pripadnosti Nagornog Karabaha mirnim putem, uz pomoć pregovora. Bez obzira na to što se to nije desilo, sama činjenica napretka u traženju konsenzusa uliva određene nade. To je postalo moguće uz aktivnu posredničku misiju Rusije. Od 2008. godine trostrani kontakti između Rusije, Jermenije i Azarbejdžana izvedeni su na viši nivo. Tada je bila usvojena Moskovska deklaracija, u kojoj su potvrđeni putevi izlaska iz teritorijalnog spora isključivo političko-diplomatskim metodama.
Da podsetimo, konflikt u Nagornom Karabahu smatra se jednim od najstarijih na postsovjetskom prostoru. On je započeo još pre 23 godine, kada je autonomna pokrajina Nagorno-Karabah sa pretežno jermenskim stanovništvom izjavila da istupa iz Azarbendžanske SSR. 1991. godine u Setpanakertu, nezvaničnoj prestonici Nagornog Karabaha, bilo je proglašeno formiranje Nagorno-Karabahske republike kao samosalne administrativno-teritorijalne jedinice. Sledeće tri godine vodio se žeskog oružani sukob koji je bio prekinut 1994. godine potpisivanjem sporazuma o primirju. Na kraju je Azarbejdžan izgubio kontrolu nad Nagornim Karabahom i nizom okolnih teritorija. Pregovori su danas krajnje neophodni, pošto je u poslednje vreme Nagorni Karabah bio ozbiljni faktor destabilizacije.
Pri čemu, kako za Azarbejdžan i Jermeniju, tako i za RF. Iskustvo prevladavanja ovog konflikta i stvaranja platforme za pregovore može da bude obrazac rešenja istih takvih teritorijalnih konflikata. Ova shema će najverovatnije biti izgrađena na ekonomskoj integraciji. Prvo će se desiti obnavljanje ekonomskih veza sa regionim, a nadalje će teći pregovori u mnogo rundi o njegovoj budućnosti. Na kraju Nagorni Krabah može da dobije široku autonomiju u okviru Azarbejdžana. On može da dobije isti status sa mogućim potvrđivanjem statusa jemenske enklave.
Da dodamo, pitanjima regulisanja nagorno-karabahskog konflikta bavi se Minska grupa OEBS-a, kojom predsedavaju Rusija, SAD i Francuska. U okviru grupe izrađeni su takozvani madridski principi rešavanja teritorijalnog spora. Između ostalog, oni predviđaju konačno određenje sudbine Karabaha uz pomoć izražavanja volje stanovnika.
Traženje kompromisa među stranama konflikta vodi se tokom svih poslednjih godina, u toku kojih je bilo izvedeno osam ne računajući aktualni, trilateralnih sastanaka šefova država. Samit u Kazanju, mada i nije postigao konkretne rezultate, postao je jedan od koraka u procesu mirnog rešavanja teritorijalnog spora.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
