Izvor: Politika, 28.Apr.2014, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nafta u čaši vode, maskom protiv smoga
Najveća kineska naftna kompanija zatrovala je vodovod i ugrozila zdravlje 2,4 miliona stanovnika prestonice provincije Gansu
Od našeg specijalnog izveštača
Landžou – Od deset najzagađenijih gradova u svetu, šest se nalazi u Kini, upozoravaju ovdašnji mediji, pozivajući se na rezultate istraživanja Azijske banke za razvoj. Neslavni epitet „jedne od najvećih kineskih trovačnica” nosi grad Landžou.
U ovoj prestonici centralne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << provincije Gansu, inače ponosu kineske petrohemijske industrije – ne samo da se teško diše, već je odnedavno i voda zatrovana naftom. Za to je pre dve nedelje okrivljena najveća kineska naftna kompanija, koja je ugrozila zdravlje 2,4 miliona stanovnika u Landžou.
Šef gradske službe za zaštitu životne sredine Jan Ciđijang kaže da je kontaminaciju izazvalo curenje naftovoda u vlasništvu ogranka kineske Nacionalne naftne kompanije. Popravka naftovoda i dalje traje.
Pokrajinski rukovodioci iz Gansua upozorili su da je u vodi registrovano do 200 mikrograma po litru toksičnog benzena što je 20 puta više od dozvoljenog nivoa. U Landžou zato vlada panika zbog zagađenja i jagma za flaširanom vodom.
Gansu je, inače, retko naseljena provincija u centralnom delu Kine: na krajnjem severu se graniči sa Mongolijom, na severozapadu je Sinđijang, na severoistoku Unutrašnja Mongolija, dok Huanho (Žuta reka) protiče kroz južni deo provincije. Gansu ima 454.000 kvadratnih kilometara i 32 miliona stanovnika.
Zvaničnici Gansua pokazali su stranim novinarima minule nedelje da su započeli premeštanje petrohemijske industrije iz Landžoua u unutrašnjost provincije, severno prema regionu Sinđijang. Tako će uspeti, tvrde, da bitno poboljšaju kvalitet vode i vazduha u Landžou, po ugledu na Peking.
Koliki je zapravo danas kvalitet vazduha u kineskoj prestonici? Predsednik Sji Đinping je nedavno iskazao„solidarnost s narodom” tako što se šetao Pekingom i udisao vazduh „punim plućima, bez maske”.
Peking trenutno prolazi kroz rizičan period jer je vazduh veoma loš i nivo smoga nalazi se u crvenoj zoni. Smog je toliko gust da širom Kine nose zaštitne maske, kako u Landžou, tako i u Pekingu.
Zatrovani dim spustio se ovih dana na Peking, uprkos najavljenom zatvaranju ili smanjenju proizvodnje u 147 gradskih industrijskih postrojenja, pa je Nacionalni meteorološki centar saopštio da je očitano zagađenje od 444 mikrograma po kubnom metru u centru kineske prestonice. Bezbedni nivo je, inače, prema podacima SZO, do 25 mikrograma po kubnom metru.
Kineska štampa godinama upozorava da se u velikim gradovima Kine, uključujući i prestonicu Peking, „udiše oktanska para umesto kiseonika”. Bolesti disajnih organa su glavni uzročnici preranog umiranja Pekinžana, upozoravaju stručnjaci.
Fabrike u centru grada i gasovi koje danas ispušta pet i po miliona automobila do pre nekoliko godina bili su glavni krivci za veliki procenat olova, sumpor-dioksida i azot-dioksida u vazduhu iznad Pekinga. A u toku zime, kada počinje masovno grejanje na ugalj – u kineskoj prestonici (20 miliona stanovnika) prosečno sagoreva 28 miliona tona uglja.
Dimnjaci provincije Gansu (Foto Rojters)
Peking je godinama bio na crnom spisku deset najzagađenijih gradova sveta, ali se stanje promenilo od 2008. godine, kada je održana Olimpijada. Od tada do danas, Peking je napravio izvesne promene u borbi protiv zagađenja.
Električne centrale na gas zamenile su termoelektrane koje koriste ugalj, a na prilazima Pekingu počelo je veliko pošumljavanje, za koje je gradska vlada izdvojila 120 miliona juana (20 miliona dolara).
Pored Velikog zida, Kinezi su ponosni na još jedan svoj zid, manje poznat i znatno mlađi od drevne građevine (dugačke 6.700 kilometara). Reč je o velikom zelenom zidu, sastavljenom od 300 miliona drveća, uglavnom bresta.
Preko severnih delova Kine vekovima su besnele jake, suve i hladne oluje. Duvajući iz Sibira, one su iz pustinje Gobi podizale sitni pustinjski pesak koji je u severnoj Kini često pretvarao dan u noć.
Da bi popravili ovo nepovoljno delovanje prirode, Kinezi su još pedesetih godina prošlog veka započeli veliko pošumljavanje, gradeći veliki zeleni zid. Tokom poslednjih 20 godina uspeli su da naprave ogromni zeleni vetrobran dužine 5.000 kilometara i širine – na pojedinim mestima – veće od 600 kilometara.
Ovaj veliki zid od zelenila uspeo je do sada bolje da zaštiti Kineze od pustinjskih oluja nego njegov drevni imenjak, Veliki kineski zid, koji je samo delimično uspevao da spase kinesko stanovništvo od najezde nomada.
Peking, koji se nalazi na 800 kilometara jugoistočno od pustinje Gobi, doživljavao je pre izgradnje zelenog zida deset do dvadeset pustinjskih oluja godišnje. Danas su u Pekingu jake pustinjske oluje veoma retke, svega jednom ili dvaput godišnje.
Petar Mićković
objavljeno: 28.04.2014.
