Izvor: Blic, 18.Jun.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nafta prepreka za sankcije Iranu
Iran ostaje rešen da nastavi bogaćenje uranijuma i pored pretnji zapadnih sila novim, pooštrenim sankcijama. Nisu ga pokolebale ni nove pretnje Džordža Buša, američkog predsednika, mogućom vojnom akcijom, ni paket stimulativnih mera EU u zamenu za saradnju.
Razmere najavljenih sankcija još su neizvesne, ali jedno je izvesno - one bi mogle dodatno da podstaknu ionako vrtoglav rast cena nafte, zbog čega EU i okleva sa uvođenjem.
„Tržište postaje nervozno... >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zabrinuto je zbog odgovora Irana", kaže Fil Flin, ekspert korporacije „Alaron trejding" iz Čikaga, i objašnjava da se strahuje da Iran ne uzvrati povlačenjem nafte sa svetskih tržišta.
I pored najava EU da će zamrznuti sva sredstva glavne iranske „Meli banke", među 27 članica Unije ostaju razmimoilaženja oko toga koliko daleko treba ići sa sankcijama za izvoz gasa i nafte iz Irana zbog tesnih poslovnih i energetskih veza Evrope i Irana.
Evropske zemlje su jedno od glavnih izvoznih tržišta za iransku naftu. Uz to, niz evropskih kompanija poput „TotalFinaElf" i „Statoil" učestvuju u trci za dobijanje prava za razvoj naftnih polja u Iranu.
Predložene mere EU obuhvataju pomoć u razvoju civilne nuklearne energetike i produženje ekonomske pomoći Iranu, ako prestane proces bogaćenja uranijuma.
Ali Laridžani, predsednik iranskog parlamenta, obećao je da će „pažljivo proučiti paket".
„Veštački rast cena nafte"
Mahmud Ahmadinedžad, predsednik Irana, izjavio je da je rast cena nafte „veštački i nametnut" i da iza toga stoje politički i ekonomski interesi vodećih svetskih država. Ahmadinedžad je istakao da su „pad dolara i rast cene energije dve strane iste medalje". On je odbacio apele SAD i drugih zemalja G8 da se poveća eksploatacija nafte, istakavši da se tržište „kupa u nafti" i da ponuda premašuje potražnju.
