Izvor: B92, 06.Nov.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nafta opet pojeftinila
(FoNet)
Njujork, London, Moskva -- Nafta je i danas pojeftinila na dve vodeće svetske berze, u Njujorku i Londonu.
Tržišni eksperti objašnjavaju da su sve niže cene te sirovine posledica većih naftnih zaliha u SAD, manje globalne tražnje, jačanja dolara i pojeftinjenja akcija. Američka laka nafta za decembarski rok isporuke pojeftinila je oko dva odsto u odnosu na jučerašnji zaključni nivo, na 63,70 dolara po barelu.
Ista količina britanske nafte >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tipa "brent" koštala je na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu 60,27 dolara, uz pad cene od 1,60 dolara.
Tržišni eksperti ističu da će naftni mešetari danas i sutra vrlo pažljivo oslušnuti nove izveštaje o privrednim kretanjima u SAD, a posebno svežu statistiku sa američkog tržišta rada.
Jučerašnji izveštaj je pokazao da je prošlog meseca u privatnom sektoru američke ekonomije izgubljeno 157.000 radnih mesta, što pokazuje da najgora finansijska kriza u proteklih osam decenija teško pogđa vodeću svetsku ekonomiju.
Vest da investiciona banka "Goldman Saks" namerava da otpusti još 3.200 radnika i da tehnološka kompanija "Cisko" očekuje ove godine nižu zaradu za oko deset odsto u odnosu na ranija predviđanja samo je dodatna potvrda lošeg stanja zdravlja američke ekonomije, navodi se u izveštaju agencije Rojters.
Američka zalihe benzina su prošle sedmice uvećane za 1,1 milion barela, umesto da se snize, kako su analitičari predviđali, dok je tražnja goriva opala 2,3 odsto u četiri sedmice zaključno sa 31. oktobrom, pokazuje izveštaj američkog ministarstva energetike.
Stručnjaci tog ministarstva procenjuju da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) smanjiti proizvodnju za 1,1 miliona barela dnevno do januara iduće godine, umesto 1,5 miliona barela, za koliko je zvanično prošlog meseca kartel odlučio da smanji dnevnu produkciju.
Članice OPEK-a su sada, prema oceni stručnjaka tog ministarsva, daleko spremnije da poštuju dogovor o smanjenju proizvodnje i isporuka nego ranije, jer su cene nafte u protekla četiri meseca opale za bezmalo 60 odsto.
Mnogi analitičari smatraju da će se OPEK, ukoliko nafta pojeftini ispod 60 dolara po barelu, odlučiti za još jedno kresanje proizvodnje, jer članice tog kartela imaju sve više problema da popune budžet, koji je projektovan sa očekivanim znatno većim cenama nafte nego što su sadašnje.
IEA: Nafta će koštati 100 dolara za barel
Cene sirove nafte će se oporaviti iznad nivoa od 100 dolara za berel kada svetska privreda izađe iz krize i dostići 200 dolara za barel do 2030. godine, prognozirala je Međunarodna agencija za energetiku (IEA).
IEA je udvostručila svoju dugoročnu projekciju cena do 2030. u odnosu na prošlogodišnju prognozu od 108 dolara jer smatra da će se cene nafte, prilagođene inflaciji, oporaviti sa sadašnjih 60 do 70 dolara za barel, na prosečno iznad 100 dolara za barel u periodu između 2008. i 2015. godine.
Takva očekivanja se baziraju na proceni da u svetu neće biti dovoljno novih nalazišta koja bi nadomestila veliko usporavanje eksploatacije iz starijih, navedeno je u izveštaju IEA koji će biti objavljen iduće sedmice, do kojeg je došao britanski list "Fajnenšel tajms".
Agencija prognozira da će naftne kompanije do 2010. morati da planiraju eksploataciju od oko sedam miliona barela dnevno, približno proizvodnji u Saudijskoj Arabiji, ukoliko svet želi da izbegne krizu s isporukama do sredine iduće decenije.
Ovo veliko revidiranje naviše prognoze cene nafte je rezultat odlaganja realizacije projekata u mnogim proizvođačkim zemljama - od Kazahstana do Kanade, jer ih je kolaps cena tog energenta učinio neisplativim.
Industrija nafte će morati da investira 350 milijardi dolara godišnje do 2030. u razvoj novih naftnih nalazišta kako bi nadomestila veliko smanjenje eksploatacije na današnjim poljima i zadovoljila rastuću tražnju u zemljama kao što je Kina, navedeno je u izveštaju.
Proizvodnja nafte u starim poljima u svetu opada po stopi od devet odsto godišnje, ali će se popraviti na 6,7 odsto, kada se realizuju sadašnje investije u podsticanje proizvodnje, ukazala je IEA.
Čak i sa tim investicijama, stopa smanjenja eksploatacije će do 2030. biti znatno pogoršana - na 8,6 odsto, upozorila je agencija.
Kompanije strahuju od rublje
Ruske naftne kompanije skeptične su prema jučerašnjem pozivu predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva na ubrzanje pripreme za obračunavanje izvoza energenata u rubljama i strahuju da će to umanjiti njihov prihod, piše danas moskovski dnevnik "Vremja novostej".
List ističe da naftne kompanije ne žele da se javno spore sa rukovodstvom zemlje, ali da njihovi predstavnici u nezvaničnim razgovorima tvrde da će trgovina naftom i prirodnim gasom biti mogućna tek kada se rublja posle dužeg vremenskog perioda dokaže kao pouzdana međunarodna valuta.
Zamenik predsednika uprave za finansije u "Gaspromu" Andrej Kruglov je prošle sedmice predočio stranim investitorima da upravo slabljenje rublje ima pozitivan uticaj na finansijsku situaciju u koncernu.
Devizni prihod "Gasproma", izražen u rubljama, naime, raste, dok se troškovi, koji se uglavnom obračunavaju u domaćoj valuti, ne menjaju, objavio je "Vremja novostej".
Zvaničnik jedne naftne kompanije, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da ako trgovci počnu da kupuju naftu za rublje, a da je preprodaju za dolare, a rublja pri tom bude jačala, kako prognozira ruska vlada, neće im preostati ništa drugo nego da se bave valutnim operacijama kako ne bi došli u situaciju da bankrotiraju.
Postoji još jedan problem, smatra taj zvaničnik. "Da bi rusku naftu kupovali za rublje, neophodno je da te rublje negde i nabave. Ako se 'uključi štamparska mašina', porašće inflacija. Ako se domaća valuta uzme sa tržišta, ona će toliko ojačati, da takve operacije neće biti isplative nijednoj kompaniji koja se bavi izvozom energenata".
Drugim rečima, za sada ni samoj državi takav mehanizam obračuna nije isplativ, zaključio je taj zvaničnik.
U državnoj naftnoj kompaniji "Rosnjeft" su za list rekli da analiziraju moguću šemu prodaje izvozne nafte za rublje, ali da će kompanija biti spremna na njenu realizaciju samo "u slučaju ekonomske celishodnosti i efikasnosti".
U firmi "Gasprom njeft" su predočili da za sada takvu mogućnost čak ni ne razmatraju, dok su se druge velike energetske kompanije radije uzdržale od komentara.
