Izvor: Press, 04.Jun.2010, 07:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nafta i dalje ističe u more
Poslednji pokušaj „Britiš petroleuma" da zaustavi curenje nafte u Meksički zaliv doživeo je neuspeh, kao i svi prethodni. Nastavak radova neizvestan
Kompanija „Britiš petroleum" (BP) nije uspela ni u poslednjem, najriskantnijem pokušaju da zaustavi curenje nafte u Meksičkom zalivu. Stručnjaci su, naime, pokušali da preseku cev iz koje curi nafta i da je začepe, međutim dijamantska testera kojom su sekli zaglavila se u cevi. Ne zna >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << se kad će biti izveden novi pokušaj.
Radnicima je trebalo više od 12 sati da odglave testeru, nakačenu na robote podmornice, i nameravaju ponovo da seku cev. Ukoliko budu uspeli da preseku cev, nije sigurno da će uspeti i da zaustave naftu. Problem je u tome što se ne zna koliko će rez biti precizan, a to znači da bi čep koji budu stavili mogao da bude labav. Nafta bi u tom slučaju mogla da počne da curi još jače nego do sada. BP ne zna kad će ponovno početi sa rezanjem cevi.
Javnost sumnja u uspeh
Javnost, međutim, ne veruje ni da će najnovija metoda uspeti da zaustavi isticanje nafte u more. Ovaj pokušaj poredi se sa svima ostalima, koji su bili neuspešni.
Naime, prvo je BP pokušao da začepi izvor 100 tona teškom metalnom kutijom, što nije uspelo zbog nakupljanja leda. Onda su pokušali da umetnu cev u bušotinu, koja bi odvodila naftu do rezervoara na brodovima. To je radilo nekoliko dana, ali je i taj pokušaj propao. Nakon toga je metoda „top kil", pri kojoj je blatom i cementom pokušan da se zatvori izvor, bila neuspešna.
Konačno, pokušaj sečenja cevi i postavljanja manje kutije za zaustavljanje curenja naišao je na probleme. Cev se juče rezala robotskim podmornicama, ali ceo je pokušaj stao kad je testera s dijamantnom oštricom zapela u cevi. Trebalo je 12 sati da se testera oslobodi, a nameravaju ponovo da pristupe rezanju.
Podvodni izvor nalazi se na 1,5 kilometara dubine. Nijedna od BP-ovih metoda nikad ranije nije isprobana na tolikoj dubini, pa svaki pokušaj predstavlja potpuno novi skup problema.
Izvršni direktor BP-a Toni Hejvard rekao je da je sasvim pošteno kritikovati nivo pripremljenosti BP-a. On je dodao da je kompanija, ipak, uspela da zaustavi širenje naftne mrlje na jugoistočni deo američke obale.
To je mala uteha Luizijani, Alabami, Misisipiju i Floridi, koji se bore s naftom koja je došla ili dolazi na njihovih obala.
Nova peščana ostrva
Američka vlada je BP-u u međuvremenu naredila da izgradi još pet veštačkih peščanih ostrva kod obale delte reke Misisipi, kako bi sprečila naftu da stigne do močvara Luizijane. To bi trebalo da košta 360 miliona dolara.
Admiral Obalske straže Ted Alen rekao je da bi taj projekat trebalo da smanji štetu obali.
- Naredio sam BP-u da plati izgradnju dodatnih pet peščanih barijernih ostrva, uz jedan koji sam odobrio prošle nedelje. Radi se o iznalaženju mogućih načina za zaštitu obale - rekao je Alen.
Inače, nafta je počela da ističe nakon eksplozije na platformi „Dipvoter horajzon" 20. aprila. Svakodnevno iz podvodne bušotine ističe najmanje 5.000 barela nafte. U obalnim područjima Luizijane, Misisipija i Alabame zabranjen je ribolov. Ovo je najveća ekološka katastrofa u istoriji Amerike.
