Izvor: Blic, 12.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nada u mir, strah od haosa
Nada u mir, strah od haosa
Palestinski lider Jaser Arafat (75), koji je četiri decenije bio simbol borbe svog naroda za stvaranje nezavisne države, preminuo je u četvrtak u 3.30 sati ujutru u francuskoj vojnoj bolnici, gde je proveo poslednje dve nedelje života. Dok njegova smrt za jedne znači šansu za novi početak i uspostavljanje mira na Bliskom istoku, za druge ona predstavlja mogućnost za haos i novo krvoproliće.
Sahrana Arafata će se održati u dve faze. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Prvo će njegovo telo biti prebačeno u Kairo, gde će se od njega u džamiji Fajsal oprostiti arapski i svetski lideri, dok će se sahrana uz odobrenje Izraela održati sutra u Ramali na Zapadnoj obali.
Visoki palestinski zvaničnik Saeb Erekat rekao je da je 'četvrtak crni dan u palestinskoj istoriji', dok je Izvršni komitet Palestinske oslobodilačke armije (PLO) jednoglasno izabrao Mahmuda Abasa za Arafatovog naslednika.
Na hiljade Palestinaca sa Zapadne obale i pojasa Gaze prisustvovalo je jučerašnjoj molitvi u džamijama. Izraelske snage su zatvorile palestinska naselja iz bezbednosnih razloga, strahujući od rasplamsavanja nasilja. Buldožeri su juče užurbano raščišćavali ruševine oko Arafatovog štaba pripremajući mesto za sahranu.
Još je nejasno od koje je bolesti bolovao palestinski predsednik. Francuski doktori su ranije odbacili mogućnost da on boluje od raka i da je otrovan, kao što to tvrdi palestinska ekstremistička organizacija Hamas.
Hamas je najavio da neće odustati od borbe i da će nastaviti sa napadima na Izrael koji okrivljuje za smrt simbola palestinske borbe za nezavisnost.
Arafat je bio u komi od 3. novembra. Tokom poslednjih dana život su mu održavali aparati, a prekjuče rano ujutru otkazali su mu mozak, bubrezi, jetra.
S obzirom na to da poput mnogih arapskih lidera nije voleo da deli vlast,
Arafat za sobom nije ostavio naslednika, zbog čega su se palestinski lideri dogovorili o podeli uticaja kako bi se sprečila erupcija haosa i nasilja. Predsednik parlamenta Ravi Fatuh preuzeo je upravljanje Palestinskom autonomijom u narednih 60 dana, do kada moraju biti održani izbori. Premijer Ahmed Kurei preuzeo je deo obaveza vezanih za međunarodne poslove, dok je Mahmud Abas izabran za lidera PLO. Faruk Kadumi je postao šef Fataha, pokreta koji je Arafat osnovao još 1958.
Kako procenjuju zapadni analitičari, Palestinci sada pred sobom imaju dva izbora - pregovori sa Izraelom i postizanje najboljeg mogućeg sporazuma o miru i nastavak borbe za državu koju možda nikad neće dobiti. Najveći problem predstavlja to što nijedan od naslednika nema dovoljno snažan uticaj među običnim Palestincima i ekstremističkim grupama, gde glavnu reč i dalje ima Hamas.
Analitičari se nadaju da će partnerstvo između Abasa, Fatuha i Koreija moći da pokrene reforme u strukturama vlasti, dok je Izrael istakao da postoji mogućnost za obnovu mirovnih pregovora, koji su prekinuti početkom palestinskog ustanka, ako novo rukovodstvo zaustavi napade na Izraelce.
Međutim, mnogi strahuju da će Arafatova smrt pokrenuti novi talas nasilja i borbe različitih frakcija za vlast, čime će početi period nove nesigurnosti na Bliskom istoku. Smrt lidera je ostavila veliku prazninu i novo rukovodstvo će biti pod ogromnim pritiskom, procenjuju arapski analitičari.
'Ko god da nasledi Arafata, on neće moći da pruži palestinskom narodu ono što mu je pružio Arafat, bez obzira na to što je umro na pragu Jerusalima, a da nije uspeo da taj prag pređe,' kaže palestinski pisac Džihad al Hazen.
Kako je rekao jedan visoki palestinski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman, Arafatovo telo će biti sahranjeno u kamenom kovčegu, kako bi se jednog dana olakšao prenos u Jerusalim. Glavni cilj Arafata bila je borba za uspostavljanje nezavisne države Palestine sa Jerusalimom kao njenom prestonicom.
Izraelska vlada koja je Arafata, dobitnika Nobelove nagrade za mir, odavno proglasila za teroristu, saopštila je da bi njegova smrt mogla da bude prekretnica u postizanju mira na Bliskom istoku. A. Petrović
