Izvor: Politika, 26.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nada može da bude opasna
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. novembra – Među 36.000 građana Anapolisa – prestonice Merilenda, na pedesetak kilometara od Vašingtona – kruži novo pitanje: može li njihov grad da na svetskoj mapi bude obeležen kao mesto u kome su se popravili najkomplikovaniji odnosi sveta. Takvu nedoumicu podstakla im je okolnost da su domaćini preksutrašnje međunarodne konferencije za smirivanje najdužeg savremenog konflikta – između Izraelaca i Palestinaca.
Najangažovaniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su, pri tom, mesni trgovci i federalni specijalci. Prvi pridošlicama reklamiraju morske specijalitete i nude suvenire ispisane na jezicima učesnika skupa, a drugi pojačavaju mere bezbednosti u koje su uključene i ograničavanje uličnog saobraćaja, letenja i plovidbe...
Razigrali su se i sazivači sastanka. Predsednik Džordž Buš i šefica diplomatije se već od sutra, u Vašingtonu, sreću sa zvanicama visokog ranga i međusobnog podozrenja. U međuvremenu nastoje da razveju rasprostranjene slutnje da će konferencija biti "samo prilika za slikanje" nekoliko stotina zvaničnika iz više od 40 zemalja i međunarodnih organizacija. "Neuspeh ne dolazi u obzir" – ponavljaju Buš i Rajsova. Njihove reči, posmatrači uzimaju ozbiljno, iz istih razloga zbog kojih kažu da je dosadašnji kurs Bele kuće bio "neozbiljan". Ovo je prva mirovna konferencija pod pokroviteljstvom Amerikanaca posle sedam godina, kažu i objašnjavaju da to znači da je mnogo vremena "proarčeno", i da se sada nastoji da se bar donekle nadoknadi ono što je propušteno. "Svakome je čast kad, kao mi sada, dođe u priliku da pomogne da se reši konflikt kakav je jevrejsko-arapski koji traje hiljadama godina", poručuje meštanin Bil Šafner, dok pratnji eminentnih gostiju nudi sobe za smeštaj. Analitičari sugerišu, međutim, da od te časti neće biti mnogo političkih slasti, a da bi mogući neuspeh konferencije mogao da podstakne još veći haos na "proširenom Bliskom istoku".
Službeni cilj konferencije je da "pogura" mirovni proces "ka stvaranju nezavisne palestinske države koja će biti demokratska i živeti u miru sa susedima (hoće reći Izraelom). Da bi se to postiglo treba rešiti samo nekoliko ali takvih pitanja zbog kojih kriza traje 59 godina – status Jerusalima, povratak mase palestinskih izbeglica, sudbinu Izraelaca naseljavanih na okupiranim teritorijama.
Svaki šef Bele kuće je, takoreći, nastojao da se u tome istakne. Uspeh je zabeležio samo Džimi Karter, čijim posredovanjem su 1978. mirovni sporazum potpisali Egipat (čiji je tadašnji predsednik, Anvar el Sadat, malo kasnije ubijen) i Izrael. Tadašnji savetnik šefa Bele kuće za nacionalnu bezbednost, Zbignjev Bžežinski sada upozorava da bi eventualna jalovost skupa u Anapolisu doprinela razvoju ekstremizma na Bliskom istoku.
Čak i optimisti se uzdržavaju od obavezujućih očekivanja. Znaju da izjalovljivanje prethodno raspaljivanih nadanja često dovodi do povećanog stradanja.
Ako se u Anapolisu ne postigne ništa bitno više od poziranja pred kamerama, situacija na Bliskom istoku bi mogla da bude gora nego da ove konferencije nije ni bilo – upozorava uvodnik "Njujork tajmsa". Konfrontacija i strahova je sada na "proširenom Bliskom istoku" već više nego ikada – nadovezuju se drugi eksperti. Rasplamsali su se, preciziraju, "sukobi u Iraku i Avganistanu, ekstremisti šire akcije u Gazi, tresu se i Liban i Pakistan, sumnjive su atomske ambicije Irana, a poljuljane su pozicije i izraelskih i palestinskih lidera"...
Predstojeću konferenciju neki, stoga, vide kao poslednji pokušaj Buša da u mandatu, koji mu ističe u januaru 2009. godine, popravi bar nešto što je umnogome pokvario ratnim pohodom na Irak. "Dok gledam Rajsovu kako se trudi da postigne dogovor između Izraelaca i Palestinaca, dok Irak ostaje politički nerešen slučaj, prožima me osećaj kao kad bi, da mi kuća gori, vatrogasci zastali da spasu dve mačke na drvetu", ocenio je ovdašnji uticajni globalista Tomas Fridman. "Nema optimista u pogledu Bliskog istoka, jer je tamo situacija eksplozivna, gotovo da izmiče kontroli", dodaje spoljnopolitički veteran Li Hamilton. Drugi sugerišu da na skupu u Anapolisu neće biti predstavnika "glavnih problema" za Amerikance – kao što su Iran, palestinski Hamas, libanski Hezbolah – pa da je dogovor delimično "račun bez krčmara".
Analitičar "Baltimor sana" procenjuje, međutim, da je jedan od najvažnijih, a neobjavljenih, ciljeva konferencije zaustavljanje širenja uticaja Teherana i njegovih saveznika po Bliskom istoku. Ako konferencija omane, napominje se, to bi još više ojačalo poziciju Irana i "drugih radikalnih elemenata na proširenom Bliskom istoku". Stoga je Bušu stalo da, ako ništa drugo, u Anapolisu ojača "antiiranski blok".
U međuvremenu se računa da raste isporuka američkog oružja Bliskom istoku, koji ga nabavlja i na drugim stranama, tako da se takvi izdaci kreću u rasponu od 22,8 do 46 milijardi dolara godišnje. Uz sve protivrečnosti, poručuju poznavaoci, pokušaj u Anapolisu je vredan poštovanja, bar utoliko što su ostale varijante još gore. Ali, ponavlja se, i buđenje nerealnih nada moglo bi da bude opasno i da doprinese pogoršanju situacije.
[objavljeno: ]
