Izvor: Vostok.rs, 14.Jul.2017, 13:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nacija
Sve što sam pročitao u tekstu o ''balkanskoj uniji" , ne mogu smatrati ni analizom,a ni mišljenjem. Pomenuto je, samo obična podvala, kojom nas pokušavaju ubediti, da ideja "balkanske unije" nije u američkom i albanskom interesu, već je navodno, u srpskom i ruskom interesu. Ako Srbija uđe u " balkansku uniju", proćiće gore nego u bivšoj SFRJ. Možda i nestane! Ovaj maliciozni tekst, jeste samo obično spinovanje srpskog naroda, koji bi trebao poverovati- ako su Albanci i Amerikanci protiv, onda je to u našem interesu. Međutim, to je njihova zamisao. Ako bi se Srbija udružila sa državama, koje imaju izrazitu antisrpsku i antirusku orijentaciju, onda bi Srbija bila vezana, a sa njom i uticaj Rusije na Balkanu. Setimo se ,kako je jedinstveni ekonomski prostor urušen u bivšoj SFRJ. Federacija nije postala osnov ekonomskog prosperiteta, već izvor međuetničkih i međukonfesionalnih sukoba i isključivosti. Kada se ekonomijom , pokušavaju objasniti društveni fenomeni koji je nadilaze, onda se to u sociološkoj nauci naziva vulgar-ekonomizmom.
Da je postojala jugoslovenska nacija( narodstvo), Jugoslavija bi opstala. Međutim, ako se pomešaju pojmovi nacije( kao celine, odnosno, jedinstva različitosti), sa pojmovima naroda i narodnosti, onda se narodi i narodnosti neznalački počinju nazivati nacijama i nacionalnostima, a nacija (narodstvo). kao jedinstvo različitosti - nestaje. Paradoksalno će delovati, ali uzroci raspada multietničkih i multikonfesionalnih država (posebno SFRJ i SSSR-a), kao i pojava „ nacizma" u Nemačkoj 30-tih godina 20-tog veka nisu u pojavi nacionalizma, već naprotiv- u činjenici, da nacija nije ni postojala, ili je već bila razbijena. Oni,koji su sebe nazivali nacionalistima. a nisu bili identitetski određeni celinom, već samo partikularnim identitetima svojih naroda, bili su samo narodnjaci.
Većinski narod i njegova država, postaju svojevrsna „hranjiva podloga" , rađanju novih i brojnih nacija i njihovih nacionalnih država na nekad jedinstvenom prostoru. To se dešava, ako je većinski narod izmanipulisan ili predvođen šestokolonašima. Međutim, ako je većinski narod jak i samosvestan, onda to vodi u fašizam. Većinski narod postaje isključiv, prema diktaturi uticajnih manjina, koje pokušavaju nametnuti svoj obrazac kulturnog i ekonomskog razvoja, koji je suprotan većinskom. Remetilačke se narodnosti uništavaju, a većinski narod nameće svoj kulturni i ekonomski obrazac razvoja- preostalim manjinama- koji time dobija karakteristike opšteg interesa. Manjine, svoju posebnost realizuju kroz kulturni obrazac većine. Time se obnavlja nacija, kao neizostavna podloga ili teren postojanja bilo kog društva ili države u modernim vremenima, a sistem se vraća u ravnotežu.
Naravno, ovo nije opravdanje fašizma, već naprotiv, pokušaj ukazivanja na pogubne greške onih, koji pogrešnim i gordim određenjem pojma nacije(svodeći je na narod,odnosno, na etničku zajednicu, a ne na,kao što bi trebalo, celinu svih državljana jedne zemlje), izazivaju , kako dezintegrativne , tako i fašističke procese. Neko je rekao, da je ekonomija temelj jednog društva, a teren, na koji se temelj postavlja, prevazilazi ekonomske spoznaje, jer je stvarnost višeg reda u odnosu na nju(ekonomiju). Ta stvarnost jeste nacija. Ako se valjano odredi, onda je nacija kamena podloga, na koju se društveni temelji postavljaju, a ako se pogrešno shvati , onda je peskovita podloga društvenom temelju(ekonomiji). Mi znamo, ko gradi na pesku. Slikovito, ako gradimo ekonomsko zdanje na pesku, potreban je sve ubrzaniji rast ekonomije, da bi se prividno jedinstvo očuvalo. Međutim, što je rast ekonomije brži, to je i ekonomsko zdanje teže i brže tone u pesak. Ekonomija raste linearno, dok je potonuće eksponencijalno. Članice EU, nemaju jedinstvenu evropsku naciju, koja bi ih suštinski objedinjavala, pa privremeno, svoje potonuće usporavaju širenjem- danas, a dezintegracijom evropskih nacija sutra. Amerika, uprkos proklamovanoj američkoj naciji, nema većinski američki narod, koji bi tu naciju učinio stvarnom, tako da se privid unutrašnjeg jedinstva gradi, ratovanjem protiv spoljašnjeg neprijatelja. Ne samo ratovanjem, već i pobedom i uništenjem spoljašnjeg neprijatelja. Međutim, dok Amerika ratuje širom sveta, Vatikan je proždire iznutra, s juga. Već sada , četvrtina američkog stanovništva jesu latinoamerički rimokatolici, koji po jeziku,kulturi, običajima i pogledu na prošlost i istoriju, jesu antipod protestantskoj Americi.
Albanska populacija na Kosovu i Metohiji, ima isti efekat po nas. Što se tiče „ balkanske unije" , ona nema jedinstvenu balkansku naciju,niti je može imati, koja bi bila stabilna podloga ekonomskoj saradnji, tako da bi se unija pretvorila u bitku za dominaciju uključenih nacija. Albanska je populacija u demografskoj i ekonomskoj ekspanziji, a mi u osipanju. Balkanska bi unija bila, naše grobno mesto. Takva saradnja podrazumeva, ne samo slobodan protok roba i kapitala, već i ljudi.
Da bi Srbija i Rusija bile stabilne i trajne, pojam se nacije mora valjano odrediti i u praksi primeniti. Budući, da je nacija i izvor opšteg interesa, ona je time i temelj istinskog demokratskog poretka. Naravno, zbog postojanja parcijalnog interesa bogataških elita, nacija može biti izvor opšteg interesa i istinskog demokratskog poretka samo u komunizmu. Zbog činjenice, da bogataške elite, svoj zasebni i sebični interes, lažno predstavljaju kao opšti interes-samo u formalnom smislu te reči( domet Baringtona Mura), antipod demokratiji jeste totalitarizam. Međutim, suštinski antipod demokratiji, jeste ohlokratsko-plutokratski poredak(sebični bogataški interes, koji se lažno predstavlja kao opšti, odnosno, vladavina bogatih nad izmanipulisanom svetinom).
Zbog spoljašnjih, ali i unutrašnjih neprijatelja sistema, multietničnost i multikonfesionalnost nisu dobro, samo po sebi, već su samo nužno zlo. Što je neka zemlja, etnički i verski homogenija, odnosno monolitnija, to je otpornija na dezintegrativne procese, odnosno, na razbijanje zemlje po etničkim i verskim šavovima. Naravno, bez jedinstvenog kulturnog miljea, odnosno, bez ruskog sna u Rusiji, i srpskog sna u Srbiji, kao tipičnog nasleđa u stalnom razvoju,koje je utemeljeno na domaćem arhetipu, a ne na arhetipskim i sadržinskim uplivima tuđih snova ( pre svega američkog i evropskog), nema ni naroda,a ni države. Mislim na većinski narod, koji sa svim ostalim narodnostima tvori naciju. Zbog američkih filmova i muzike, kao moćnih poluga američkog sna, kao i zbog određenih filozofskih postavki tuđih, evropskih nacija, razbijeni su jedinstveni kulturni i duhovni miljei,kako u SSSR-u, tako i u bivšoj SFRJ, što je rezultiralo povratkom na preživljene identitete. Rezultat nije mogao biti drugačiji, do dezintegracija pomenutih država, sa tendencijom daljih raspadanja. Kad prestanemo sanjati, onda umiremo, a ako sanjamo tuđe snove, onda se budimo u paklu. Budimo se , kao sluge država i nacija, čije snove sanjamo. Oni žive, a mi životarimo.
Stvaranje jedinstvene nacije od raznorodnih etničkih, verskih i jezičkih zajednica, bilo je moguća samo u prošlosti i uz prinudu. Danas, nije moguće svoj kulturni milje u potpunosti izolovati od tuđih uticaja, jer se tom procesu protivstavljaju druge velike nacije, odnosno, velike sile. Problem je, što te iste sile, pokušavaju na teritoriji Srbije i Rusije, stvoriti nove nacije i države uz pomoć medijskih manipulacija i zloupotrebom nauke, kao i zloupotrebom imena i parcijalnih kulturnih identiteta naših pokrajina( Srbija), ili federalnih jedinica(Rusija). Valjano određenje pojma nacije, kao i praktično postupanje u skladu s tim saznanjem, preduslov je našeg opstanka,ali i propasti, ako upravljanje državom preuzme peta ili šesta kolona. Švajcarska legenda o strelcu samostrelom, utemeljila je njihov identitet i osnažila borbu za slobodu. Ali, takav način formiranja nacije, moguć je samo u društvu, kojim dominira moral vrline ili savesti. Kosovski mit, nastao je pod istim uticajem.
Teško je shvatiti, ali samo je moral vrline, istinski moral, utemeljen „pounutrašenom" savešću pojedinaca, a bez savesti, nema ni duševno zdravih pojedinaca. Kosovski mit i pripadajući mu moral vrline ili savesti, jeste glavna prepreka rušilačkog divljanja satansko-sektaških i moralno izopačenih struktura, u njihovom pohodu na porodicu, društvo,državu, naciju i normalan način ponašanja, mišljenja, osećanja i delovanja pojedinaca. Moral vrline svoje poreklo može zahvaliti – Božijim zapovestima. Zapovesti, time čine glavnu prepreku psiho- i socio- patologizaciji,kako naše svesti i savesti, tako i društvenih odnosa.
Urušena nacija, ali i država zaodenuta sekularizmom, siguran je put u propast. U gordim vremenima, ljudi su lišeni ljubavi, a iz njih progovara bolesno samoljublje. Umesto da o društvenim fenomenima razmišljaju kritički , oni to čine kroz simpatiju-antipatiju, koristeći ih, kao ogledalo svoje samoljubivosti. Samoljublje je mračnije i od najbizarnije mržnje, jer teži neprekidnom pronalaženju sve većih ogledala u kojima će se ogledati. Narcisi to čine prvo kroz naciju, državu i religiju kojoj pripadaju, da bi se kasnije počeli ogledati u većem ogledalu- „čovečanstvo", nadnacionalne forme, ekumensko jedinstvo religija . Kad pronađu „veće ogledalo" , onda teže da razbiju ono manje i pređašnje. Nadnacionalno postaje simpatija, a nacionalno ( kod njih) antipatija. Takve osobe završavaju, kao autošovinisti i jeretici.
Sekularizam, pokušajem ravnopravnog tretiranja svih religija, ali i njihovog „odvajanja" od države, prvo relativizuje istinu, a potom razbija moralne principe na kojima pomenuto društvo i država počivaju. Uvek je sekularizam, na svom vrhuncu, isto, što i pansatanizam. Nečastivost je drugo ime za sekularizam. Rusko pravoslavlje (RPC), mora postati državnom religijom u Rusiji, a srpsko pravoslavlje(SPC) u Srbiji. Kada se država odvoji od religije, ona se prvo odvaja od moralnih i duhovnih principa na kojima je počivala, da bi se potom nastavila razvijati u opoziciji prema njima. Taj put je uvek, moralna i duhovna dekadencija. Mora postojati vladajuća, državna religija koja bi imala karakter „ totalne društvene pojave". U sekularizmu, religija je svedena na „ kancelariju za normalnost" , koja se nalazi u okviru duševne ustanove. Duševno oboleli, uređuju živote normalnih. Sekularna svest, lažno se uzdiže iznad svih religija i moralnih normi, delujući po svom ličnom nahođenju i osećaju , a samoljublje i narcizam jeste njeno drugo ime. Religije su stvorene kao konačne istine u moralnom i duhovnom smislu, tako da bilo kakvo ekumensko jedinstvo religija nije moguće bez njihove relativizacije. Paradoksalno će delovati, ali proces ekumenskog jedinstva religija predvode bića sekularne, a ne religiozne svesti. Religija je samo ogledalo njihove samoljubivosti. Problem bića sekularne svesti, jeste u načinu na koji formiraju svoje pojmove. Pojmovi „ kentaur" ili lažnog sadržaja, vode ih u uobrazilju, da ono, što postoji samo u njihovim glavama, postoji i u stvarnosti. Jedino, što stvarno postoji, jeste uobrazilja o njihovoj veličini.
Vladajuća ili državna religija, nacija i kulturni milje, jesu „ totalne društvene pojave" bez kojih nije moguće dugoročno postojanje niti jednog globalnog društva i države. Procesi srbizacije u Srbiji i rusifikacije u Rusiji,moraju biti kontinuirani procesi.Sistem nije inertan, već se nalazi u stalnom pokretu, tako da odustajanje od pomenutih procesa, omogućava realizaciju suprotnih procesa -desrbizacije i derusifikacije. To su u biti, dezintegrativni i rušilački procesi. Ako se antifašizam tumači dogmatski i maliciozno, onda takav „antifašizam", postepeno počinje poistovećivati fašističke i nacionalne procese, te se izopačuje u bolesni autošovinizam. Zato je presudno, šta nacija jeste.
Naciju- valja definisati,kao više jedinstvo naroda i narodnosti, kroz ideju utemeljenog i praksu ostvarivanog opšteg interesa ,kao polazišta, ali i ishodišta ostvarenja svakog pojedinačnog (građanskog) prava i interesa, osim onog,razumljivo, kolektivnog (etničkog) „prava" koje devastira i anulira ideju, ali i praksu opšteg interesa.Tamo gde nacija nastaje, narodi i narodnosti „ćute", dakle, u političkom i pravno-političkom smislu te reči , oni nisu ništa drugo, do puke statističke kategorije - iako su političkim konsenzusom učestvovale u njenom formiranju, ali i prestale egzistirati, kako na državotvornom planu ,tako i na nivou globalnog društva kao takvog . Potkulturna,odnosno, parcijalno kulturna ravan njihovog bitisanja , nije time dovedena u pitanje.
Slikovito,naciju treba uporediti sa sportskim klubom. Svaki sportski klub karakteriše- jedinstveni jezik sporazumevanja; odgovarajuči „ kućni red" ponašanja,mišljenja i delovanja; odgovarajuća tradicija, kao jedinstveno iskustvo nekog kluba, od trenutka njegovog formiranja, pa do njegove neposredne prošlosti( bez upliva tradicija tuđih klubova); vlasništvo nad akcijama kluba, ne nogu imati tuđi klubovi i njihovi članovi(sukob interesa); svi igrači istog kluba nose istovetne dresove, bez mogućnosti, da neki igrači nose dres kluba u kojem su ranije igrali. Sportski bi se klub raspao, kao „kula od karata", ako sve pomenuto ne bi funkcionisalo. Kada se realizuju svi pomenuti preduslovi,onda o opstanku nekog kluba,odlučuje njegova uspešnost( takmičarski rezultati).Iako su sportski klubovi ustrojeni, onako, kako su bile „ustrojene" države i nacije u prošlosti, ipak je u takmičarskom sportu sreća pobednika utemeljena na nesreći pobeđenih(antihrišćanski princip), a u rekreativnom, na podređenosti mozga bezumnom ostatku telesnosti.Bez vladavine mozga nad telesnim porivima nema ni umnosti,odnosno, duševnog zdravlja kod ljudi. Sledi,primena pomenutog na naciju.
Jezik većinskog naroda, postaje i službenim jezikom jedne države, samim tim i jezikom jedinsvene nacije. U vezi s tim, pojam maternjeg jezika mora imati društveni, a ne biologistički karakter, jer je takvo tumačenje sastavnica fašističkih teorija. Maternji jezik, jeste jezik države u kojoj se živi, a ne jezik bioloških roditelja. Jezici manjina, jesu samo jezici porekla. Srpski narod sa svim ostalim narodnostima Srbije tvori srpsku naciju. Tako da država mora biti „slepa" za etničke razlike.Etničke maljine Srbije „ igraju za srpski klub", tako da se ne mogu ponašati, kao strani državljani na privremenom radu u Srbiji. U identitetskom smislu,oni su pre svega Srbi, a tek potom i ono , što su po svom poreklu i bili. Dalje,prizemno svođenje kulture na „ potrošačku korpu", u koju trpamo malo francuske, malo italijanske, malo ruske, malo američke kulture, nema kulturni, već isključivo protivkulturni i kulturocidni karakter. Pasivno prihvatanje i podražavanje tuđih kulturnih tekovina, jeste praksa primitivaca. Kulturni pregaoci koriste pre svega, nasleđene sadržaje svojih nacionalnih kultura, da bi ih dalje razvijali i unapređivali. Primitivci, doživljavaju svoju kulturu, kao tradiciju ( mrtvu kulturu), koju ostavljaju po strani, ili uzimaju samo one sadržaje,koji su u skladu s tuđim kulturnim kodom,koji su usvojili.Delovaće neverovatno, ali čak i klasična muzika ,ima kulturocidni efekat, ako se dela nemačkih ,engleskih, austrijskih, francuskih... kompozitora, izvode u Srbiji i pritom nazivaju tekovinom srpske kulture. Tekovinom srpske visoke kulture možemo smatrati,samo dela srpskih kompozitora( ako su u skladu s našim kulturnim kodom), a njih je malo.Kada srpski izvođači izvode dela stranih kompozitora, onda to nije čin visoke kulture, već je čin visokog kulturocida. Naravno, zloduh „pokondirene i samoljubive tikve" , ima ogromnu moć u Srbiji. Čak su i jedva pismene osobe, kulturnije od pomenutih.Svetska je kultura mit,iluzija,oksimoron,nonsens. Sledeće.Tek dogovorom između bogataške klase i ostalih društvenih slojeva, može se realizovati opšti interes, kao preduslov dugotrajnog postojanja društva ,države i demokratskog poretka. Međutim, ako proizvodnja nije domaća, ili bar licencirana, već potiče od stranih državljana ili njihovih kompanija, onda takav dogovor nije moguć, jer su strani bogataši vezani svojim opštim interesom, a naš je razbijen. Stvara se samo simulacija društva, države i demokratskog poretka, a ono što postoji,jeste samo kolonija, u kojoj besni socijal-darvinizam između njenih „individua". Oni, koji su urušili naše težište i predali ga strancima, jesu smrtni neprijatelji našeg društva i države. Društvo je umrlo, a rođen je zverinjak. Mundijalisti u kulturi (kulturocidni aktivisti) , globalisti u ekonomiji( ubice društava i država), kao i svi visokoobrazovani pojedinci,koji odlaze da rade i stvaraju za neprijateljske nacije( njihovi izumi mogu imati vojnu primenu, ali i uvećati ucenjivački i agresivni kapacitet udara na našu zemlju), imaju psihološki profil nevernog sina Tarasa Buljbe. Postoji još jedan problem, koji se uočava u složenim državama (federacijama). Stvaranje zasebnih republika (Ukrajina,Belorusija i Kazahstan) u bivšem SSSR-u, a bez formiranja sovjetskog nacionalnog identiteta,dovelo je do formiranja novih nacija(budućih država) u pomenutim republikama. U pomenutim republikama, Rusi su bili većinski narod, ali nije formirana ruska nacija,već naprotiv. Krivotvorenjem istorijskih činjenica i derusifikacijom ruskog naroda nastale su izmišljene kategorije ukrajinskog i beloruskog naroda ( lažno germansko tumačenje o istočnoslovenskim narodima). Ruski narod na svojim vekovnim teritorijama postaje manjina.Do 1959. postojao je ruski Kazahtan, jer su pripadnici ruskog naroda bili većina u toj republici. Danas bi Rusija bila veća za 3,5 miliona kvadratnih kilometara i brojnija za 70 miliona stanovnika(s apsolutnom ruskom većinom), da nastankom SSSR-a, sistem nisu preuzeli smrtni neprijatelji ruskog naroda.
Ruska nacija nije formirana, a u federalnim jedinicama Rusije, uočavaju se procesi aktivnog stvaranja novih nacija, uz pustošno i tiho uništavanje svega što je rusko. Autošovinistički pir još uvek traje. Ako svemu tome dodamo i činjenicu, da je od 1955. abortus legalizovan i budžetski finansiran tako,da je odneo 45 miliona „dečijih" života samo u Rusiji, onda su razmere organizovanog genocida nesagledive. Svi koji plaćaju porez,postaju saučesnici u decoubistvu. Kataklizma je time dostigla sveobuhvatne razmere. Da bi Rusija opstala, potrebno je takvo prostorno raspoređivanje ruskog naroda, koje bi omogućilo, da Rusi čine oko 80 % stanovništva u svakoj federalnoj jedinici svoje zemlje, da rusko-pravoslavni identitet postane dominantan, ali i da sve federalne jedinice dobiju neutralna i bezlična imena ( recimo, raspoznavanje federalnih jedinica po brojevima). U Srbiji vlada, još veći haos. Umesto identitetskog jedinstva srpskog naroda i svih narodnosti Srbije, u okviru srpske nacije , kao činu ljubavi i monolitnog otpora dezintegrativnim procesima ( iza kojih stoje vlade Zapada), usledio je proces formiranja vojvođanskog nacionalnog i narodnjačkog identiteta u AP Vojvodini,koju su formirali neprijatelji srpskog naroda i „naši" autofašisti.
Sve što se sa Srbima dogodilo u Crnoj Gori, danas se sa pomenutim narodom događa u Vojvodini. Sistemski nas razaraju iznutra, uz kentaurske konstrukcije unutrašnjih odnosa i organizacije, a zamajavaju nas ekonomijom bez ekonomije. Šta vredi i najmoćniji softver,ako nam hardver razaraju? U bivšoj Jugoslaviji, tekao je tihi proces genocidnog uništenja srpskog naroda.
Jugoslovenska „braća" , uz apsolutnu podršku srpskih izroda, behu nosioci tog procesa. Potomci tih izroda,danas nas uvode u „Balkansku uniju" , u savez s onima,koji nas patološki mrze – teško nama. Opelo može početi !
Jul 2017.
Siniša Kovačević
