Izvor: Deutsche Welle, 15.Dec.2015, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na teškoj probi
Svetska trgovinska organizacija se nalazi na raskršću. Ukoliko joj ne uspe da uključi siromašne zemlje u regulacije svetske trgovine, mogla bi da se raspadne. Veliki broj sporazuma se sklapa mimo te organizacije.
Globalni sporazum o svetskoj trgovini – to je san Svetske trgovinske organizacije (STO). Pre 14 godina, njeni članovi su se u prestonici Katara dogovorili da smanje ograničenja trgovine i unaprede otvaranje tržišta.
Cilj konferencije u Dohi je bio – >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << i ostao – da se globalna trgovina liberalizuje. Istovremeno bi u nju trebalo da budu uključene i siromašne zemlje. Carine i druga ograničenja uvoza i izvoza bi trebalo da budu ukinuti. Zapad želi da njegova roba i uslužne delatnosti imaju slobodan pristup tržištima zemalja ubrzanog industrijskog razvoja. A one sa svoje strane žele da EU i SAD ukinu subvencije za poljoprivredne proizvode i da otvore svoja tržišta za proizvode iz zemalja u razvoju.
Deseta Konferencija o svetskoj trgovini u Najrobiju
Deseta konferencija o svetskoj trgovini koja se održava od 15. do 18. decembra u Najrobiju, neće doneti veliki napredak na tom polju. Trgovinske diplomate iz 162 zemlje-članice STO će bar pokušati da održe u životu teme iz Dohe. Doduše, uslovi za to su nepovoljni, smatra Heribert Diter, stručnjak Fondacije nauka i politika u razgovoru za DW: „Pozitivna varijanta je da se se teme iz Dohe drže u životu i da se postigne saglasnost oko nekih malih koraka. Negativni scenario: U Najrobiju se raspada STO.“ A onda će se svet koncentrisati samo na sporazume između pojedinih zemalja ili regiona.
Za ovog stručnjaka, svetske trgovinske konferencije u okviru STO ipak imaju veliki značaj, posebno iz perspektive siromašnijih zemalja. Jer takve zemlje ne učestvuju u velikim projektima poput Transatlantskog sporazuma o zaštiti investicija TTIP ili transpacifičkog sporazuma TPP.
Heribert Diter: Pri sklapanju velikih sporazuma, male zemlje često ostaju kratkih rukava
Manje zemlje ostaju prikraćene
Postoji opasnost da baš te zemlje budu gurnute na margine umesto da budu deo dogovora. A to je vrlo problematično: „Pri sklapanju ovako velikih sporazuma, male zemlje često ostaju kratkih rukava“, kaže Diter, i dodaje da je to strukturalni hendikep. „Samo zemlje STO i samo multilateralno pregovaranje mogu omogućiti da manje zemlje nađu svoje mesto u svetskoj privredi.“
U suprotnom, siromašnije zemlje će ostati prikraćene. To je naravno loše kada imamo u vidu aktuelne političke diskusije. S jedne strane, svet pokušava da suzbije uzroke izbeglištva i podrži ekonomski razvoj siromašnih zemalja. S druge strane, postoje veliki trgovinski sporazumi čija posledica su manje razvojne perspektive za manje zemlje. „To ne ide jedno s drugim i predstavlja suprotnost koherentnoj politici“, smatra Diter.
Korisni mehanizmi
No, STO će i pored svega i dalje postojati. Tu je čitav niz mehanizama i organizacija koje su korisne. Na primer, postupak rešavanja trgovinskih sporova pred javnim sudovima. STO će se i dalje baviti regulisanjem svetske trgovine, „ali dinamika će biti drugde“, smatra ovaj naučnik.
On kaže da je dobar primer za tu tezu upravo istorijski razvoj konferencije u Dohi. 2001. godine je, u teškoj situaciji, doneta odluka da se okupe njeni učesnici, uz nadu da će biti koncesija za siromašne zemlje. Ali, ta nada se nije ispunila. „Otada se sve razvlači od konferencije do konferencije, a one se održavaju na svake dve godine“.
Dvadeseta godišnjica
Sada ponovo postoji žestoka diskusija oko agrarnih subvencija. Siromašnije zemlje koje predvodi Indija žele da sa povećanjem uvoza životnih namirnica dobiju i mehanizme zaštite domaćeg tržišta. Amerikanci i Evropljani to odbijaju: „"Problem je što ovde ne vidimo nikakvu spremnost industrijskih zemalja na koncesije“.
Na 10. Konferenciji o svetskoj trgovini u Najrobiju, STO slavi i svoj dvadesetogodišnji jubilej. Kada je ova organizacija osnovana 1995, imala je 120 zemalja-članica, a nedavno joj je pristupio Kazahstan kao 162. članica. Svetska trgovinska organizacija i dalje je atraktivna. S druge strane, njoj nije uspelo da postane jedini forum na kome se razgovara o budućem regulisanju svetske trgovine. Heribert Diter iz Fondacije nauka i politika kaže: „Postoji mnoštvo regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini, na snazi je njih 400, a pregovara se o daljih 200.“
