Izvor: Politika, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Na srpskom likvidirati ne znači streljati”
Tročlana komisija koju je imenovao predsednik Haškog Tribunala Fausto Pokar odbacila je zahtev Tužilaštva za izuzeće danskog sudije Frederika Harhofa, pa je suđenje lideru radikala juče nastavljeno saslušanjem drugog svedoka tužilaštva Gorana Stoparića, koji je 1991. godine kao dobrovoljac u Teritorijalnoj odbrani učestvovao u borbama u istočnoj Slavoniji. Kao bivši pripadnik paravojne formacije Škorpioni, on je pred Tribunalom već svedočio na suđenju bivšem predsedniku Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Milanu Milutinoviću i kooptuženima za zločine na Kosovu.
Stoparić je juče rekao da je bio komandir voda u odredu Leva supoderica, sastavljenom od dobrovoljaca SRS, i da je „po zakonu” odred Leva supoderica, kojim je komandovao Milan Lančužanin zvani Kameni, tokom borbi u Vukovaru bio u sastavu i pod komandom Prve gardijske brigade JNA.
Veza između sedišta SRS u Beogradu i jedinice održavao je načelnik štaba Leve supoderice Slobodan Katić.
Stoparić je potvrdio da su dobrovoljci SRS učestvovao u streljanju oko 200 hrvatskih zarobljenika na farmi Ovčara, u novembru 1991,
i u borbama u Vukovaru u jesen 1991.
Kao osobu koja je naredila i organizovala streljanje oko 200 zarobljenika na Ovčari, Stoparić je označio tadašnjeg komandanta Teritorijalne odbrane u Vukovaru Miroljuba Vujovića.
Međutim, tužiteljku Dal je posebno zanimalo da joj svedok ispriča sve o Šešeljevoj poseti Vukovaru.
„Jednostavno je banuo. Ja jednostavno nisam ni znao da će doći, niti je iko to govorio. To je bilo iz bezbednosnih razloga. Jednostavno nas je posetio. Proveli smo ga, ne samo mi iz Leve supoderice već je tu bilo i oficira iz Prve gardijske brigade do prve borbene linije, do Prvomajske ulice”, sećao se Stoparić.
Na pitanje da li je Šešelj održao govor dok je obilazio Vukovar, svedok je rekao da je Šešelj u hodu razgovarao, ali da nije održao miting, jer je postajala opasnost od hrvatskih minobacača.
„U Prvomajskoj ulici odveli smo ga da mu pokažemo četiri pripadnika Zbora narodne garde i tri ili četiri hrvatska policajca koji su dan ranije likvidirani. Onda je Šešelj u šali rekao „Zašto ih ne spalite, možete dobiti neku zarazu”. To sam čuo u hodu. Kasnije je otišao i počeo da puca tamo preko puta u jednu kuću. On naravno nije mogao tamo videti neprijatelje, ali simbolično je pucao u pravcu gde su se nalazile hrvatske snage”, rekao je Stoparić.
Verovatno aludirajući na tvrdnju iz optužnice da je Šešelj u Vukovaru rekao da nijedan ustaša ne sme živ da izađe iz Vukovara, tužiteljka je upitala „da li je Šešelj govorio o tome šta je svrha borbi u Vukovaru”.
„Pa mi smo tu došli da bi osvojili Vukovar, a da li je on govorio o tome ili ne ja sad ne mogu tačno da kažem. Govorio je da bi trebalo hrabro da se borimo, da ne dozvolimo neki prevrat, da Hrvati ovladaju”, rekao je svedok.
„Sam njegov dolazak je nas ohrabrio. To je već bio dovoljan stimulans i podsticaj da dalje nastavimo. Bilo mi je drago. Došao je čovek da nas obiđe. Nije se bojao da dođe na front. Gospodin Šešelj je bio politički lider u kojeg smo mi mahom verovali”, dodao je Stoparić.
Onda se u raspravu umešao i predsedavajući sudija Antoneti.
„Kada ste hrvatske leševe pokazali, najpre ste rekli da su to Hrvati koji su bili ubijeni, a potom ste rekli likvidirani. Možete li da nam kažete da li su ovi ljudi izgubili život u borbama, ili su oni bili likvidirani u tom smislu da su bili likvidirani po kratkom postupku pošto su najpre zarobljeni. Šta ste tačno želeli da kažete”, pitao je.
„Časni sude, oni su bili ubijeni ili likvidirani u borbi. Upravo je i to razlog. Hteli smo sami sebe pohvaliti kod gospodina Šešelja”, odgovorio je optuženi.
„Kažete da su bili ubijeni ili likvidirani. Kako vi shvatate reč likvidirani. Kada vi koristite tu reč šta ona za vas podrazumeva”, nastavio je sudija.
„Kada idem u akciju čišćenja, mi je tako nazivamo, to je jedan vojnički termin, idem s ciljem da sačuvam svoj život, da zauzmem teren i da po mogućnosti likvidiram nekog od neprijatelja, ubijem, likvidiram. Ali, ne likvidaciju u smislu zarobljenog čoveka. Jednostavno u borbi. Da to nismo mi učinili, oni bi to učinili nama”, odgovorio je Stoparić.
A, onda se začuo i Šešelj:
„U srpskom jeziku se može reći likvidirati neprijateljski položaj, likvidirati neprijateljsku jedinicu, likvidirati mitraljesko gnezdo. Znači pucati u pravcu neprijatelja i vatrom uništiti. To može da znači likvidirati. U srpskom jeziku likvidirati ne znači obavezno streljati”, objasnio je.
Zatim se tužiteljka Dal zainteresovala šta znači „čišćenje”
„Odgovarajući na pitanje sudije pre nekoliko trenutaka vi ste rekli da ste išli u akciju čišćenja. Možete li da mi objasnite šta ste podrazumevali pod akcijom čišćenja”, upitala je.
„Čišćenje je jedan vojnički termin, a podrazumeva se ovladavanje nekim prostorom u smislu proterivanja ili uništavanja neprijateljske žive sile i ovladavanjem tim prostorom. To je čišćenje”, odgovorio je svedok.
Odgovarajući na pitanja o događajima u Vukovaru Stoparić je rekao da je objekat „Veleprometa” bio vlasništvo jedne trgovinske kuće u Vukovaru, i da su stotine Hrvata bili zarobljeni u tim skladištima.
„Ja sam video otvorena vrata i masu ljudi, ali ne znam šta se unutra nalazilo” , rekao je svedok.
Da li vam je poznato da su neki civili ubijeni”, upitala je tužiteljka.
Stoparić je odgovorio da je slušao o tome od čoveka koga su zvali Topola, koga se seća i po tome što je u jednu kuću gde su slavili Aranđelovdan, kao poklon domaćinu slave doneo pripadnika zengi, snajperistu. Prisutnima je objasnio da je drugog zarobljenika usput ubio.
Topola je imao i svoj privatni zatvor u kome je bila jedna mlada devojka koja je optužena zato što joj je muž bio hrvatski ekstremista, a za koju se ne zna da li ju je Topola prvo silovao, pa ubio pa bacio u bunar, ili ju je živu bacio u bunar. Topola je kasnije poginuo tako da mu nikada nije suđeno.
Tužiteljka Kristina Dal nastaviće danas da ispituje Stoparića.
Šešelj je optužen za progon, ubistva, mučenje, deportacije, prisilno premeštanje, okrutan tretman, pljačku i bezobzirno uništavanje naselja u Hrvatskoj i BiH, kao i za proterivanja Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, 1991–93.
[objavljeno: ]
