Izvor: Blic, 20.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na planeti gladuje 800 miliona ljudi
Rast cena goriva već decenijama podstiče zabrinutost širom planete, ali je još veći problem - poskupljenje hrane - tek nedavno počeo da dobija jasne konture. U proteklih 36 meseci suše i poplave, korupcija i ratovi podigli su svetske cene pšenice za 180 odsto, a poslednjih meseci podivljale su i cene pirinča, koji predstavlja osnovu obroka druge polovine čovečanstva.
Glavni svetski proizvođači žitarica (Rusija, Kazahstan, Ukrajina, Argentina, Kina, Egipat, Indija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Indonezija, Vijetnam) uveli su restrikcije na izvoz hrane trudeći se da sebi obezbede stabilnost.
Ocenjuje se da u svetu gladuje 800 miliona ljudi, a stručnjaci UN su upozorili da su svetske zalihe žitarica najmanje u poslednje tri decenije i da će se ove godine skoro 40 zemalja, uključujući Kinu i Indiju, suočiti s nestašicom hrane, koja je sve skuplja. Pri tom, više od dve milijarde ljudi ima dnevnicu nižu od dva dolara, preko 850 miliona raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno, dok je 100 miliona ljudi na ivici gladi.
Cene hrane rastu prvenstveno zbog veće tražnje koja je rezultat rasta populacije i promene načine ishrane u zemljama kao što je Kina, nepovoljnih vremenskih uslova, izvoznih ograničenja, špekulacija, gajenja useva za biogorivo, pre svega u SAD i Brazilu, i zbog sve skuplje nafte.
Prošle nedelje prvi čovek Organizacije UN za poljoprivredu i ishranu Žak Diof optužio je bogate zemlje da ne čine skoro ništa da spreče nastupajuću globalnu nestašicu hrane, predsednik Svetske banke Robert Zelik kazao je da siromašni u zemljama u razvoju troše 75 odsto svoje zarade za hranu i zatražio hitnu akciju zbog naglog poskupljenja namirnica u siromašnim državama, a direktor MMF Dominik Stros Kan upozorio je da posledice mogu biti užasne - uskoro će gladovati još dodatnih 100 milioni ljudi, a takve krize su najčešće završavale krvavo.
Skupa hrana je ove godine već podstakla nerede u Kamerunu, Egiptu, Nigeru, Obali Slonovače, Mauritaniji, Etiopiji, Burkini Faso, Madagaskaru, Meksiku, Indoneziji, Filipinima, Uzbekistanu, u Jemenu i nedavno na Haitiju, gde je pala vlada. U Pakistanu i na Tajlandu vojska čuva magacine s hranom, a islamski ekstremisti dobili su još argumenata kako ih "krstaši" sistematski ugnjetavaju.
Međutim, ispostavlja se da je lanjska žetva bila najbolja u istoriji - u svetu je rodilo oko 2.316 milijardi tona žita. Ali, tek 48 odsto roda namenjeno je za ljudsku ishranu, 35 odsto ide u prehranu stoke, dok je 17 odsto pretvarano u etanol, kao savremeno ekološko gorivo.
Zemlje Trećeg sveta su 1970. godine od izvoza hrane zaradile milijardu dolara, a već 2001. godine su morale da za uvoz namirnica plate 11 milijardi. Pri kraju 20. veka mnoge industrijski slabe države reformisale su poljoprivredu, Slobodna trgovina podstakla ih je da tragaju za "profitabilnijom robom" (kafa, kakao, dijamanti, ukrasno bilje), koju je tražio Zapad.
Ispostavilo se, međutim, da je, nasuprot stereotipima, agrokompleks u razvijenim zemljama često politički jači i od najsavremenijih tehnologija.
Inflacija u Velikoj Britaniji šest puta veća od zvanične
Dnevni britanski list Dejli Mejl istraživao je koliko stvarno iznose troškovi života u ovoj zemlji. Istina je bila prilično iznenađujuća. Došlo se, naime, do otkrića da su cene prehrambenih proizvoda veće za šest puta od zvaničnih podataka.
To znači da će domaćinstva morati da troše dodatnih 100 funti mesečno ove godine kako bi se uskladili sa cenama hrane, grejanja, struje i prevoza.
Prema Indeksu potrošačkih cena, inflacija iznosi samo 2,5 procenata. Međutim, pomenuti dnevni list došao je do zaključka da su samo cene hrane porasle za 15,5 procenata za godinu dana, što je šest puta više od zvaničnih podataka. Takođe, i kad je reč o ostalim troškovima, kao što su benzin, gas i struja, poskupljenje se izražava dvocifrenim brojem. To znači da će mnoga domaćinstva morati da pronađu dodatnih 1.200 funti za godinu dana da bi održali životni standard.
CDC/IB
