Izvor: Politika, 30.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na jednu grešku ne praviti dodatnu
Predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik Milorad Pupovac objašnjava poziciju Srba u Hrvatskoj i postupke SDSS-a u vezi sa hrvatskim priznavanjem nezavisnosti Kosmeta
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, marta – Pažnju javnosti ovih dana privuklo je ponašanje Hrvatske u vezi sa aktuelnim problemima oko Kosmeta, a posebno postupci Samostalne demokratske srpske stranke u vezi sa hrvatskim priznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti južne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpske pokrajine. SDSS se proteklih dana uporno protivio takvom najavljenom stavu vlade RH u kojoj kao koalicioni partner HDZ-a ima i svog predstavnika na funkciji potpredsednika. Najavili su preispitivanje svog ostanka u toj vladajućoj koaliciji, a Glavni odbor stranke, proširen predstavnicima deset regionalnih organizacija SDSS-a i članovima Predsedništva SNV-a, jednoglasno je odlučio da ne podržava hrvatsko priznanje Kosmeta, ali da ostaje u vladajućoj koaliciji.
O razlozima takve odluke i očekivanjima SDSS-a od političkog sporazuma s vladajućim HDZ-om razgovaramo s Miloradom Pupovcem, predsednikom Srpskog narodnog veća, potpredsednikom SDSS-a i saborskim zastupnikom te stranke, inače profesorom lingvistike na zagrebačkom Filozofskom fakultetu.
SDSS ne podržava vladinu odluku o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosmeta, ali ostaje u vladajućoj koaliciji s HDZ-om. Odluka nije lako doneta, pogotovo što i Srbi u Hrvatskoj o tom događaju misle identično kao i oni u Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Šta je bilo presudno da SDSS donese ovakvu odluku?
– Smatramo da je odluka hrvatske vlade kao i odluka dela zemalja međunarodne zajednice o tome pogrešna i mi smo uprkos i emocionalnim i političim stavovima na kraju odlučili da na jednu grešku – koja je doista ozbiljna i po našem mišljenju teška – ne napravimo dodatnu grešku. Jer bi naš izlazak sasvim sigurno destabilizovao hrvatsko-srpske odnose u Hrvatskoj, sasvim sigurno ne bi unapredio odnose između Hrvatske i Srbije, a naš cilj je da sačuvamo postignuti stepen odnosa između Hrvatske i Srbije i, naravno, da ne unazadimo odnose u samoj Hrvatskoj. Oni koji su doneli odluku o priznanju nisu vodili o tome računa, niti u međudržavnim odnosima, niti u međunacionalnim odnosima, pa ni u regionalnim odnosima. Mi nismo hteli ponoviti tu grešku i koliko god je odluka bila teška, mi smo doneli onu za koju smo mislili da je politički najkorisnija i da na jednu štetu ne pravimo dodatnu štetu.
Insistirali ste na tome da Hrvatska to priznanje učini što kasnije, barem posle predstojećih izbora u Srbiji?
– Tako je. Mi smo pre svega insistirali na tome da Hrvatska ne bude u prvom krugu zemalja, i u tome smo uspeli. Onda smo insistirali da Hrvatska to ne čini ni pre samita u Bukureštu i posete američkog predsednika Buša i obavili smo sve što je u našoj moći kada su u pitanju razgovori, ali, nažalost, ostali smo usamljeni. Ostali smo usamljeni među političkim strankama u Hrvatskoj od kojih je deo tražio da to bude odmah, uključujući i deo opozicionih, i ostali smo usamljeni i kada su u pitanju članovi vladajuće koalicije. Pri tome moram biti otvoren i kazati da je HDZ imao najviše razumevanja za naš položaj, nezavisno od toga što su doneli odluku s kojom se mi ne slažemo i ne možemo je podržati, oni su imali najviše razumevanja za našu osetljivost, za naše političke argumenta i nastojali su učiniti sve da ta odluka koju su doneli pod snažnim pritiskom ipak ne našteti međusobnim odnosima – niti nama u Hrvatskoj, a niti Hrvatske i Srbije.
Ako se već nije mogla uzdržati, zašto Hrvatska nije još malo oklevala s tim priznanjem?
– Hrvatska očito nije u spoljnopolitičkim okolnostima u takvoj poziciji da može ili da je mogla birati između otežanog puta u Evropsku uniju i očuvanja postignutih odnosa sa Srbijom i u regionu. Hrvatska se očito priklonila tome da ubrza svoj pregovarački proces, a saradnja sa SAD i NATO-om im se činila najuverljivijim načinom kako se može ubrzati proces pregovora s EU. I to je jedina politička racionalnost u ovim okolnostima koju mi možemo prepoznati, a sve drugo doista nema nikakvo racionalno utemeljenje.
Postoje neka mišljenja da ovo nije bila autonomna odluka SDSS-a, već da je doneta navodno pod uticajem aktuelne hrvatske politike, a neki opet smatraju da SDSS sprovodi „politiku Beograda”?
Moram reći da u ovim okolnostima na nas doista niko nije uticao osim nas samih, našeg rukovodstva i našega članstva. Uprkos nekim stavovima u Zagrebu da mi vodimo spoljnu politiku Srbije, mi moramo reći da niko od naših prijatelja iz vrha vlasti u Beogradu nije imao potrebu da nam govori šta nam je činiti, niti je trebalo da nam govori šta nam je činiti. A isto tako, uprkos činjenici da bi predsedniku Sanaderu bilo lakše da smo se mi drukčije ponašali – mi smo se ponašali onako kako smo smatrali da jedino možemo.
Vodili smo samostalnu politiku Srba u Hrvatskoj koja vodi računa o onom što je opšti nacionalni interes, i Hrvatske, s jedne strane, ali isto tako i opšti nacionalni interes i osećaj solidarnosti koji Srbi na prostoru bivše Jugoslavije u ovom trenutku sasvim sigurno dele, slagao se netko s njim ili ne slagao. Mi taj osećaj delimo i delićemo ga i ubuduće, nadam se s visokim stepenom političke racionalnosti. Njemu treba posvetiti posebnu pažnju zato što će u Evropskoj uniji, u kojoj ćemo sutra biti svi, od osećaja te političke racionalnosti i solidarnosti među Srbima na prostoru bivše Jugoslavije zavisiti ne samo politička kultura nego i politička stabilnost.
Zato bih onima koji nam drže lekcije o tome koga slušamo ili ne slušamo zapravo hteo kazati da posvete tome adekvatnu pažnju. Jer kao što mi nismo ucenjivali vladu u Zagrebu, nego smo joj rekli šta je naš stav i od njega ne odustajemo, tako smo, istovremeno, jasno rekli onima koji nas optužuju da smo bliski Beogradu – mi nismo uradili ništa u pogledu našeg osećaja solidarnosti što nije prirodno u ovim okolnostima. Ali neki drugi jesu uradili nešto što je suprotno principima politike koju su zagovarali svih ovih godina, a to je princip zaštite teritorijalnog suvereniteta i integriteta i zaključaka Badinterove komisije. Prema tome, mi smo ostali dosledni, za druge nisam siguran.
Kao koalicioni partner davali ste podršku vladi u važnim pitanjima – nedavno na primer oko ZERP-a, koja je tesno prošla – ali ima mišljenja da je srpska zajednica zauzvrat dobila premalo od aktuelne politike i da ima velike probleme u ostvarivanju čak i onih prava koje im direktno garantuju postojeći zakoni?
Nije se teško složiti o tome da Srbi u Hrvatskoj treba da dobiju više nego što su dobili do sada i sa kritikom koja je opravdana i dobronamerna, jer smo svesni toga da još uvek više dajemo nego što dobijamo. Kao što smo takođe svesni da ulazimo u fazu u kojoj stvari treba da budu obrnute, u kojoj Hrvatska, odnosno naša vlada u kojoj smo odlučili učestvovati, treba da bude, ne izdašnija, nego pravednija prema svojim građanima srpske nacionalnosti, onima koji su u zemlji i onima koji su u izbeglištvu.
Međutim, jednu stvar treba da imamo na umu – da smo napravili sporazum za koji ni sami nismo pre nekoliko godina mogli verovati da ćemo ga napraviti i koji je pokrio praktično sva područja koja su od vitalne važnosti za život Srba u Hrvatskoj. Ko je mogao zamisliti da ćemo ipak uspeti nagovoriti vladu da posebnim merama stimuliše razvojne projekte, da dodatnim sredstvima nadoknađuje zaostalost povratničkih sredina. A ipak je to napravljeno, kao i mnogo čega drugog.
Očekujete dosledno ispunjavanje koalicionog sporazuma. Koji su neposredni prioriteti u tome?
– To su svakako pojačani budžeti povratničkih opština, njih oko 40, koje moraju biti osposobljene dodatnim sredstvima kako bi mogle izdržati loše budžetsko stanje i mogle biti pripremljene za participaciju i učestvovanje u projektima koje vlada i vladine agencije imaju za razvoj. Drugo, posebni projektni aranžmani za obnovu komunalne i socijalne infrastrukture u povratničkim sredinama. Kad kažem posebni, onda mislim da ne idu redovnim putem, već su rezultat posebnih odredaba našeg sporazuma. Na primer, poseban program brige o starim ljudima – lanac domova za starije i nemoćne osoba, poseban sistem pomoći u kući, obilazak starijih ljudi, medicinska pomoć, prehrana odnosno kuhinje itd, što može doneti, s jedne strane, zapošljavanje, a istovremeno i brigu o ljudima koji su u vrlo teškom položaju.
Da li su dogovorene konkretne pozicije u izvršnoj vlasti koje će popuniti predstavnici SDSS-a?
– Najveći deo je dogovoren, iako ima još nekih pozicija oko kojih nismo postigli potpunu suglasnost, ali očekujemo i to kada prođu ovi veliki datumi za Hrvatsku kao što su Bukurešt i poseta Buša. Ukupan broj ljudi koji će biti na visokim pozicijama jeste oko 20, s tim što onda ostaje županijski i lokalni nivo na kojem moramo popraviti zastupljenost. Ono što već imamo u istočnoj Slavoniji, gde Srbi imaju funkcije dožupana, članove gradskih i opštinskih uprava itd, to bismo hteli i u Karlovačkoj županiji, u Ličko-senjskoj, Zadarskoj, Šibensko-kninskoj županiji, i to je sledeći korak koji ćemo napraviti i za njega se pripremamo.
Radoje Arsenić
[objavljeno: 31.03.2008]
