Izvor: Blic, 27.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na ćilimu oko sveta
Na ćilimu oko sveta
Majka je imala dva razboja. Umrla je u stotoj. Tkala je skoro jedan vek od jutra do večeri. Uz majku i ja sam zavolela ovaj lepi zanat, priča pirotska ćilimarka Persa Mitić (76) koja još tka i nije zaboravila šare koje joj je u amanet ostavila majka Jelena.
Priseća se starih dobrih vremena kada se od tkanja ćilima u Pirotu pre i posle rata živelo, kuće pravile, deca školovala. Posle oslobođenja tkalo se na sic, ali i za Ćilimarsku zadrugu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Kad sam pre nekol’ko meseci počela da tkam ovaj ćilim, mislila sam da nikada neću stignem do kraja, jer sam tupicu pre dve decenije zamenila štrikaćom mašinom u 'Prvom maju'. Ali, nisam zaboravila, zanat je zanat. Nama Piroćankama tkanje ćilimova je u krvi. Uradila sam jedan ćilim, a evo sada privršavam i drugi. Radim za uspomenu ćerkama, zetovima, unucima - priča Persa dok prebire po nitima na razboju u porodičnoj kući.
Inostrana karijera Perse Mitić počinje davne 1962. godine, kada je zadruga 'Ponišavlje eksport', u kojoj je Persa radila, sklopila ugovor sa austrijskom firmom 'Filip Štajner' iz Beča o izvozu ćilimova i poslovno-tehničkoj saradnji. Ugovor je podrazumevao da pirotske ćilimarke po nekoliko nedelja borave u većim austrijskim gradovima i javno demonstriraju tkanje ćilima.
- Sa gazdom, gospodinom Štajnerom, bilo je dogovoreno da kada voz stigne na železničku stanicu u Beč, da siđem na peron i da u ruci kao znak raspoznavanja čvrsto držim katalog sa pirotskim ćilimima. Tako je i bilo. Čvrsto sam stiskala u ruci katalog i uplašena gledala da li će neko da me prepozna i dođe po mene. Kad, prilazi mi jedan sredovečni gospodin, gleda u mene i kaže: 'Frau Persa, Pirot?'. Gledam čoveka, klimam glavom i ponavljam: 'Persa, Persa!'. Čovek se smeje. Uzima mi kofere i kolima vozi do hotela. Posle sam stanovala kod gazde u kući kao i u kućama drugih poslodavaca u Salzburgu, Lincu, Gracu, Velsu, Insbruku, Dornbirnu... I umesto tri meseca, koliko je bilo predviđeno ugovorom, ostala sam mesec i po dana duže. Moje dve mlađe koleginice, devojke koje su pre mene išle na slične demonstracije u Švedsku, ostale su tamo. Posle toga je firma u inostranstvo slala samo udate ćilimarke - priseća se Persa Mitić.
U ove još prohladne dane, dok završava još jedan ćilim za svoju dušu, njen životni saputnik, doajen pirotskog pozorišta, glumac u penziji Stojan Mitić, kad se umori od tkanja i seti trenutaka kada je njegova Persa tkala u Beču, u kojem i pored ponuda nije ostala, tek da je razonodi, često zna da kaže:
- Nemoj, Perso, da tuguješ za Prater i zapadni svet. Sećaš li se kad sam te vodio u Najlom baštu na pivo i kobasice.
Ona se samo nasmeši i nastavi da prebire po nitima koje joj život znače. Z. Panić
