Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Tajvanu povratak Kuomintanga
Predsednik Čen Šuibjan, koji se zalaže za nezavisnost ostrva, doživeo težak poraz na parlamentarnim izborima i već silazi s političke scene
Stara istina da s obe strane Tajvanskog moreuza žive nepredvidivi Kinezi potvrđena je na parlamentarnim izborima na Tajvanu: predsednik Čen Šuibjan, koji se zalaže za nezavisnost ostrva i njegovo konačno odvajanje od Kine, doživeo je težak poraz i dao je ostavku na vođstvo u Demokratskoj progresivnoj partiji, najavivši silazak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s političke scene.
Na vlast se, sa blizu tri četvrtine osvojenih mesta u parlamentu, trijumfalno vraća Kuomintang, stara nacionalistička partija, koja je – posle pobede komunističke revolucije u Kini – upravljala izdvojenim ostrvom, a koja je poslednjih godina vodila politiku normalizacije odnosa s maticom, ne isključujući u krajnjem ishodu ni miroljubivo ujedinjenje s njom.
Od 113 mesta, koliko ih u tajvanskom parlamentu ima sada, posle nedavne reforme izbornog sistema, 81 mesto pripada Kuomintangu, a Čenovoj Demokratskoj progresivnoj partiji (DPP), koja je bila na vlasti osam godina, samo 27. Ostalih pet poslanika su iz manjih stranaka, bliskih Kuomintangu. „Snosim punu odgovornost”, izjavio je Čen, podnoseći ostavku na položaj predsednika svoje stranke. „Osećam se poniženim i postiđenim.” On je, međutim, zadržao položaj šefa „države" do 22. marta, kada mu ističe drugi mandat i kada će se održati predsednički izbori, uporedo sa „referendumom o ulasku u Ujedinjene nacije", koji je on inicirao u nastojanju da ostrvo, pod imenom Tajvan, a ne pod dosadašnjim imenom „Republika Kina", uvede u svetsku organizaciju kao samostalnu državu.
Spoljna politika, odnosno ideja o nezavisnosti Tajvana, nije imala istaknuto mesto u predizbornoj kampanji, jer su dominirale unutrašnje teme – zdravstveno osiguranje, prosveta, stagnacija privrede, korupcija velikih razmera, i unutar vladajuće strukture i unutar Čenove porodice. Ali su se neka pitanja neizbežno morala ticati odnosa s maticom.
Među takva pitanja spadaju: nastojanja tajvanskih vlasti da ograniče odliv privatnih investicija u Kinu, kao i da spreče razvoj vazdušnog i pomorskog saobraćaja između ostrva i kontinenta, nezadovoljstvo dela javnosti skupim kupovinama oružja u SAD zbog navodne opasnosti od Kine, svesno podsticanje povremene napetosti u Tajvanskom moreuzu, sve veća izolacija Tajvana na međunarodnoj sceni i slično.
Koliko je na Tajvanu jaka težnja ka nezavisnosti pokazaće planirani martovski referendum. Ali se već sada, nakon poraza independentista na parlamentarnim izborima, mogu očekivati izvesne promene u odnosima između ostrva i matice: smanjenje napetosti, ublažavanje konfrontacione retorike, obnova dijaloga između Pekinga i Tajpeha u raznim formama, čak i između Kuomintanga i KP Kine, kao nekada (s obe strane Tajvanskog moreuza žive Kinezi, zar ne?), pritisak tajvanskog poslovnog lobija da na razne načine, dodatnim investicijama i osnivanjem novih zajedničkih preduzeća, profitira na privrednom usponu Kine. Ukratko, očekuje se postupni proces normalizacije i stabilizacije odnosa, pre svega ekonomskih i međuljudskih, uz zadržani status kvo, ali sa većom nadom da bi u nekoj daljoj budućnosti moglo da se pregovara i o ujedinjenju.
Sa Tajvana je u Kinu dosad investirano sto milijardi dolara, a preko milion Tajvanaca, mahom stručnjaka, sada živi i radi širom Kine. Nastupajuća Kineska nova godina, koja ovog puta stiže 7. februara, biće možda prva prilika za uzajamno opipavanje pulsa u izmenjenoj političkoj atmosferi. Milioni ljudi tada odlaze u posetu jedni drugima. Peking je već saopštio da će u toku praznika 12 avionskih kompanija, po šest sa obe strane, obaviti 94 povratna leta preko Tajvanskog moreuza.
Ako bi na referendumu Čenova ideja o nezavisnosti doživela poraz, kao što je na proteklim parlamentarnim izborima poraz doživela njegova politika u celini, moguć je povoljniji tok događaja. Prvo, novi predsednik Tajvana verovatno će biti kandidat Kuomintanga Ma Jinđeu. On će svoju pomirljiviju politiku prema Pekingu moći da sprovodi lakše i efikasnije, jer će imati jaku podršku i u izvršnoj i u zakonodavnoj vlasti. Drugo, saradnja dveju privreda koje se prožimaju određivaće, izrazitije nego do sada, tempo i obim saradnje i u drugim oblastima. Treće, takva saradnja odgovaraće i strateškim interesima SAD koje su Čenov referendum o nezavisnosti ocenile kao „provokativnu politiku" i kao smetnju popuštanju napetosti u Tajvanskom moreuzu.
Makar koliko pomno pratio zbivanja na Tajvanu, Peking je pobedu Kuomintanga dočekao krajnje uzdržano, bez iskazivanja nekog posebnog zadovoljstva, a još manje likovanja. Čeka se, najpre, potez iz Tajpeha, a potom ishod referenduma, jer akcija za nezavisnost Tajvana nije okončana. Uostalom, i sama predizborna kampanja za tajvanski parlament praćena je iz Pekinga uzdržano, bez pokušaja da se na nju politički utiče. Ili, kako je to objasnio jedan tajvanski analitičar, „Kina je ovog puta bila nagrađena zato što je ćutala".
Međutim, Peking je odabrao posredan način da utiče na Tajpeh, i to u dva pravca: da ubedi SAD da ne šalju Tajvanu „pogrešne signale" (prodajom oružja), ako već Bela kuća tvrdi da se dosledno pridržava „politike jedne Kine", i, drugo, da preko velikih zapadnih sila u Savetu bezbednosti obeshrabri Tajvan da traži članstvo u UN.
Prva poruka je upućena Pentagonu preko admirala Timotija Kitinga, komandanta američke Pacifičke flote, koji je ovih dana boravio u Pekingu. Druga je upućena u London i odgovor je već stigao u Peking: Britanija je protiv održavanja referenduma na Tajvanu, izjavio je premijer Gordon Braun pred posetu Kini.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 20/01/2008]
