Izvor: Politika, 14.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Blerovom tragu
Posle privođenja lorda Levija, glavnog laburističkog lobiste, premijer najverovatnije sledeći na redu za saslušanje
Toniju Bleru moglo bi se dogoditi da postane prvi britanski premijer pod istragom u vreme mandata. Ma kako ovo zvučalo bizarno, ništa više nije isključeno posle preksinoćnog hapšenja i puštanja (uz kauciju) i jučerašnjeg ponovnog privođenja Blerovog bliskog saradnika lorda Levija, čime je višemesečna afera u Britaniji sa prodajom plemićkih titula >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << eksplodirala do neslućenih razmera. Toliko da je trpela i diplomatska aktivnost.
Naime, u danu kada je izraelskim napadom na Liban zapretila obnova ratnog sukoba na Bliskom istoku, lord Levi, inače specijalni Blerov izaslanik za taj deo sveta, nije imao vremena za posredničke zadatke. Umesto da je eventualno već na putu, 62-godišnji vlasnik plemićke titule i luksuzne vile u severnom Londonu, ujedno i glavni laburistički lobista, našao se juče ponovo pritisnut neprijatnim pitanjima policijskih inspektora oko načina finansiranja stranke i okolnosti da su neki od najdarežljivijih novčanih priložnika naknadno izabrani u Dom lordova. Što prirodno potkrepljuje sumnje da su, pomažući vladajuću partiju, sebi kupili mesto u Gornjem domu Parlamenta.
Sve stranke, ne samo u Britaniji, ispomažu se finansijskim sredstvima bogatih simpatizera, ali upravo da bi stvari bile čiste i izbegla se korupcija u najbukvalnijem smislu, britanski zakon, na snazi još od dvadesetih godina proteklog veka, obavezuje stranke da objave donacije u vrednosti iznad pet hiljada funti. Postoji, međutim, i zanimljiva finesa – da se ta obaveza na odnosi na pozajmice koje se daju pod komercijalnim uslovima.
Afera u ostrvskom državnom vrhu izbila je na insistiranje poslanika iz manjih stranaka, iz Škotske i Velsa, da se ispita kako to da se među kandidatima za Dom lordova nalaze i četvorica biznismena koji su laburistima uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora dali pozajmice od četiri miliona funti (dok je ukupna suma zajmova od 12 biznismena iznosila 14 miliona funti).
Kada je priča izbila u javnost jedan od zajmodavaca je priznao da mu je upravo lord Levi sugerisao da prećuti svoju ulogu, odnosno da pred Komitetom za imenovanje u Dom lordova ne pominje pozajmicu. A da je cela stvar držana u maksimalnoj diskreciji govori i činjenica da su za pozajmice osim Blera znala samo još trojica ljudi, ali ne i, recimo, ministar finansija Gordon Braun. Uz činjenicu da je Bler evidentno hteo to da prikrije i od svojih saradnika koji bi po prirodi posla morali da znaju otkud potiče novac i kuda ide novac, neizbežno se postavlja pitanje zašto je to činio i ko je sve od toga profitirao?
Lord Levi, koji i privatno održava prijateljske veze sa premijerom i redovno sa njim igra tenis, u svemu tome imao je specijalna zaduženja. On je bio taj koji je animirao buduće zajmodavce, a da li im je nudio i neke posebne aranžmane – utvrdiće istraga. Bez obzira na to što je predstavnik vlade odbio da komentariše Levijevo hapšenje, ostajući pri tvrdnji da je to "partijska stvar", u medijskim izveštajima se zapaža da će Bleru biti gotovo nemoguće da izbegne suočavanje sa istražiteljima. Istraga Skotland jarda obuhvatila je, inače, i druge stranke, ali situacija za laburiste je najdelikatnija i najneprijatnija upravo zato što su kao stranka na vlasti najviše u situaciji da sredstva i uticaj upotrebe i zloupotrebe.
D. Dragić
[objavljeno: 14.07.2006.]
