Izvor: RTS, 31.Okt.2013, 10:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NSA špijunira Gugl i Jahu
Pozivajući se na dokumente dobijene od Edvarda Snoudena, američka štampa prenosi da je NSA upala u baze podataka Gugla i Jahua. Samo u poslednjih 30 dana tako prikupljeno čak 180 miliona novih podataka. NSA tvrdi da svaka vlada špijunira vlade drugih država.
Američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) upala je u glavne komunikacione veze koje povezuju centre sa podacima Jahua i Gugla širom sveta, preneo je Vašington post, pozivajući se na dokumente >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dobijene od bivšeg saradnika NSA Edvarda Snoudena.
Američka kompanija za pretraživanje interneta "Gugl" izrazila je danas ogorčenost povodom navoda da je (NSA) hakovala njene linkove koji povezuju baze podataka.
Šef pravne službe "Gugla" Dejvid Dramond rekao je da ta kompanija nije znala za ove navodne aktivnosti i da nije dozvolila Vladi bilo kakav pristup svojim sistemima, prenosi Bi-Bi-Si.
"Ogorčeni smo pred činjenicom da je vlada, kako izgleda, toliko daleko otišla u cilju presretanja podataka iz naših privatnih mreža, što ukazuje na potrebu za hitnom reformom", istakao je on.
Prema tajnom dokumentu od 9. januara 2013, NSA šalje milione podataka svaki dan iz unutrašnjih mreža Jahua i Gugla u skladišta podataka u sedištu agencije u Fort Midu, u državi Merilend, piše vašingtonski list na svom vebsajtu.
U poslednjih 30 dana, sakupljači na terenu preradili su i poslali u bazu više od 180 miliona novih podataka, naveo je list.
Gugl je izrazio žestoko negodovanje posle najnovijih otkrića i pokrenuo pravna pitanja, uključujući i to da li je Agencija prekršila savezne zakone o prisluškivanju.
Novi detalji o pristupu NSA podacima Jahua i Gugla širom sveta stigli su u vreme kada američki Kongres preispituje vladinu praksu sakupljanja podataka i ovlašćenja posle žestoke reakcije evropskih vlada na otkrića da je NSA prikupljala podatke o milionima telefonskih i internet konunikacija u njihovim zemljama, uključujući i njihove lidere.
Podaci koje je NSA tako dobila zatim su pregledani kroz program NSA nazvan "Muscular" kojim se upravlja zajedno s britanskim pandanom NSA, navodi se u dokumentu.
Detalji o programu prisluškivanja SAD počeli su da izlaze od kad je Snouden dao dokumente koje je uzeo od NSA listovima Vašington post i Gardijan u junu.
Snouden je dobio privremeni azil u Rusiji, a u SAD ga traže da odgovara zbog nedozvoljenog otkrivanja podataka.
(Ne)ovlašćen pristup serverima
Direktor NSA general Kit Aleksander rekao je da agencija nije imala pristup kompjuterima Jahua i Gugla.
Aleksander je rekao za Blumberg TV: "Nemamo ovlašćenje da ulazimo u servere neke američke kompanije i uzimamo podatke". Novinari, međutim, ocenjuju da to nije direktan demanti najnovijih navoda.
Portparol Jahua je rekao da ta kompanija uvela stroge kontrole da zaštiti bezbednost svojih centara podataka i da nije odobrila pristup tim centrima bilo NSA, ni bilo kojoj drugoj vladinoj agenciji.
NSA već ima pristup nalozima korisnika Gugla, Jahua i drugih internet kompanija kroz program koji je odobrio sud, a zove se "Prizma".
Prema tom odobrenom programu, NSA može da upadne u podatke tih kompanija i uzme imejlove, slike i druge podatke. Američki zvaničnici rekli su da je taj program usko usredsređen na strane ciljeve, a tehnološke kompanije kažu da daju informacije samo kada dobiju sudski nalog za to.
Vašington post je naveo da NSA upada u centre s podacima širom sveta. NSA ima mnogo slobodnije propise o tome šta sme da prikuplja van SAD.
Direktor Gugla za pravne poslove Dejvid Dramond rekao je da je kompanija dugo bila zabrinuta zbog mogućnosti ovakvog špijuniranja.
"Mi ne dajemo vladama, uključujući američku Vladu, pristup našim sistemima. Ogorčeni smo na to koliko je Vlada spremna daleko da ide da pokupi podatke sa naših privatnih mreža i to ukazuje na potrebu za hitnu reformu", rekao je Dramond.
Svako špijunira svakoga
Šef NSA Kit Aleksander uveren je da američke i evropske obaveštajne službe treba da rade zajedno i da spor oko špijuniranja ostave iza sebe. On je, međutim, napomenuo da sve vlade, a ne samo američka, špijuniraju strane lidere.
Govoreći na konferenciji o sajber bezbednosti u Vašingtonu, Aleksander je odbio da potvrdi ili demantuje izveštaje medija da je NSA špijunirala mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel.
Sve je veći broj onih koji su navodno bili meta američkog špijuniranja.
Ujedinjene nacije zatražile su objašnjenje od Bele kuće zbog izveštaja da su Amerikanci prodrli u njihov šifrovani sistem komunikacije i da su prisluškivali poverljive razgovore generalnog sekretara Ban Kimuna.
"Američka vlada je garantovala da ne presreće i da neće presretati tajne komunikacije Ujedinjenih nacija", kaže Martin Nesirski, portparol Ujedinjenih nacija.
Mediji se utrkuju da objave nove detalje, zvaničnici da ih demantuju. Nacionalna obaveštajna agencija demantovala je pisanja medija da je prisluškivala Vatikan, dok je Rusija odbacila kao neistinite izveštaje italijanskih medija da je, uz pomoć poklona - plišanih meda, rokovnika i USB stikova - špijunirala stotine stranih delegata na samitu G 20 u Sankt Peterburgu. Šef ruske diplomatije nije iznenađen zbog skandala sa prisluškivanjem.
"Siguran sam da su u velikoj meri svi znali sve, ili su bar nagađali. Podignuta je buka jer se javno govori o tome, a nije uobičajeno da se o tim stvarima tako govori", kaže Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije.
