Izvor: Blic, 05.Jan.2016, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVI SLOM NA BERZI Kina novim merama htela da spreči paniku, a dobila STAMPEDO
Prvi dani nove godine doneli su kineskoj berzi drugi veliki sunovrat u poslednjih nekoliko meseci. Deoničari su počeli sa paničnom rasprodajom, a kupci su samo - nestali.
- Bio je to pravi stampedo. Početni pad cena izazvao je veliki broj naloga za prodaju deonica. S druge strane, niko nije želeo da kupuje. Kupci su prosto nestali - rekao je Gu Jongtao, analitičar brokerske kuće "Cinda Securities" za "Rojters".
Panika se sa kineske berze ubrzo proširila i na ostale >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << berze u Aziji, ali i na Evropu.
Nevolje su počele čim je objavljeno da je kineski indeks narudžbina (Caixin purchasing managers’ index), koji izrađuje privatna kompanija "Markit", u decembru pao na 48,2, što je bilo znatno ispod očekivanja i manje od vrijednosti 50, ispod koje indeks ukazuje na smanjivanje industrijske proizvodnje.
Caixin je neslužbeni indeks koji donosi pregled manjih kineskih kompanija, ali i službeni državni indeks koji prikazuje narudžbine velikih kineskih preduzeća, takođe objavljen u ponedeljak, jednako je pokazao nastavak kontrakcije privrede.
Prema ocenama analitičara, situaciju na kineskim berzama pogoršali su i dalja deprecijacija kineske valute, juan renminbija, zatim prekid diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Irana, kao i očekivanje rasta kamate u Sjedinjenim Državama.
China weakens Yuan again https://t.co/R7cGZeQ3vE
Deprecijacija renminbija, naime, povećava strani dug velikih kineskih kompanija i otežava njegovu otplatu. Ali, posebno je zanimljiva priča s automatskim obustavama trgovine koju su kineske berze uvele prvog radnog dana ove godine.
Njihova je uloga da smire paniku i uspore pad cena, no čini se da je zaustavljanje trgovine imalo upravo suprotan efekat. Trgovanje je prvi put na 15 minuta zaustavljeno oko 11.30 po lokalnom vremenu, kada je indeks CSI 300 (obuhvata kompanije s najvećom tržišnom vrednošću izlistane u Šangaju i Šenženu) pao za pet odsto.
U tom trenutku obustavljena je trgovina deonicama, ugovorima o prodaji s odloženom isporukom (futures) i opcija ukupne vrednosti 7 biliona dolara.
No, čini se da je prekid trgovine upravo podstakao individualne investitore, na koje otpada više od 80 procenata svih transakcija, da požure s prodajom kako ih ne bi zahvatila sledeća obustava nakon 7-postotnog pada indeksa.
Velik pad kineskih berzi kapitala u mnogome je i nastavak situacije iz leta prošle godine.
Nakon letošnjeg sloma kineske vlasti, preciznije Kineska regulatorna komisija za vrednosne papire, su 8. jula zabranile prodaju deonica svim vlasnicima udela većih od pet odsto, kao i direktorima korporacija. Zabranjena je i “kratka” prodaja (tuđih pozajmljenih deonica, radi zarade na padu cena).
China battles to shore up stocks, yuan after globe-shaking slide https://t.co/n6QCDfMcmA pic.twitter.com/Wa4ujczRj5
Tako je s tržišta privremeno uklonjeno akcija ukupne vrednosti oko 185 milijardi američkih dolara.
Premda još nije objavljeno kada bi zabrana mogla biti ukinuta, mnogi su se kineski individualni investitori s početkom ove godine odlučili na prodaju svojih deonica iz straha da prestanak zabrane ne izazove zagušenje berzi i pad cena kapitala.
Osim zabrana, Kina je svom tržištu kapitala nakon sloma prošloga leta osigurala i mnoge podsticaje. Centralna banka je poslovnim bankama odobrila dodatna sredstva za kreditiranje kupovine deonica, brokerskim kućama je naređeno da ulože vlastite milijarde dolara na tržištu. I investicioni fondovi u vlasništvu države svojim nalozima za kupovinu su spasavali od potonuća brojne deonice posrnulih kineskih preduzeća.
Following today’s 7% fall, here's a look at the Chinese stock market & its recent volatility https://t.co/uTZhWXnNib pic.twitter.com/5191gPMHO4
Jedan od razloga za podupiranje berzi bilo je i to što kineske vlasti nisu želele da pad cena deonica izazove bes njenih građana. No, ta kineska nastojanja ujedno su i održala poverenje malobrojnih stranih investitora u kineske deonice i sprečila su da se panika s kineskih berzi proširi na druge udaljenije berze u svetu. Tada su udar panike doživele samo regionalne berze, ali juče se kriza proširila na celi svet.
Britanski indeks FTSE 100 završio je ponedeljak s padom od 2,23 odsto, nemački DAX srozao se ogromnih 4,43 procenata, a francuski CAC 40 izgubio je 2,77 odsto vrednosti u jednom danu.
Snažan pad zabeležen je i na Volstritu. Ključni indeks "Dow Jones Industrials" u jednom je trenutku pao za oko 450 bodova, da bi se kasnije vratio na gubitak od oko 275 bodova ili oko 1,5 odsto.
Kineske vlasti su prvi put zatvorile berze koristeći mehanizam takozvanog "automatskog osigurača", nakon što su akcije juče potonule sedam odsto.
Kineske vlasti su zatvorile Šangajsku i Šenžensku berzu kako bi sprečile veće nestabilnosti pošto su akcije naglo izgubile na vrednosti zbog loših podataka o proizvođačkoj aktivnosti i slabljenja juana.
Budući da je u nastavku trgovanja nastavljen pad cena, tržišni regulator je potpuno prekinuo trgovanje oko 90 minuta pre službenog zatvaranja berzi.
Indeks najlikvidnijih hartija CSI300 zaključen je s padom od sedam procenata na 3.470,41 poena, dok je šangajski kompozitni indeks ŠEC pao 6,7 odsto na 3.296,66 bodova.
Reagujući na to skliznuo je i honkoški Seng Indeks, HSI, za tri odsto.
Izveštaj kompanije Markit, pokazao je da je indeks proizvodne aktivnosti (PMI) u Kini pao u decembru 10. mesec zaredom, i to sa 48,6 na 48,2 boda, znatno ispod očekivanja analitičara i daleko ispod nivoa od 50 bodova, koja deli rast od pada aktivnosti, prenosi Frans pres.
To pokazuje da su nade u zaokret trendova u drugoj po veličini svetskoj privredi preuranjene, ocenjuje francuska agencija.
- Podsticajne mere vlasti u Pekingu usporavaju negativne trendove, ali Kina mora da izbalansira potrebu za subvencijama s realnošću u kojoj dugovi rastu. To će i u 2016. ograničavati mogućnost podsticaja, što nagoveštava dalje usporavanje rasta ekonomije - kaže direktor u kompaniji "BlekRok", Roš Kojsterih.
Takođe, državna anketa objavljena u petak, koja je fokusirana na veća državna preduzeća, pokazala je peti mesec pada njihove aktivnosti u decembru, mada rast u sektoru usluga može da ublaži njihov uticaj na širu ekonomiju.
Investitori su se takođe otarasili akcija uoči skorašnjeg isteka zabrane prodaje akcija velikim akcionarima listiranih kompanija, koja je uvedena posle berzanskog kraha prošlog leta.
Ulagači su jutros zabrinuti i zbog toga što je kineska centralna banka fiksirala kurs juana prema dolaru na najnižem nivou u četiri i po godine.
Prošle godine, juan je oslabio rekordnih 4,7 odsto prema dolaru, a mogućnost daljeg slabljenja kineske valute, čemu bi vlasti mogle da pribegnu kako bi podstakle izvoz, jedan je od rizika koji će pretiti tržištima cele godine, kažu analitičari.
.jpg)
