Izvor: Politika, 25.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO u Libanu?
Kondoliza Rajs u misiji da podrži vladu u Bejrutu, ali da istovremeno ne veže ruke Izraelu Od našeg dopisnika
Kairo, 24. jula – Američki državni sekretar Kondoliza Rajs doputovala je danas posle podne u Bejrut, počinjući u Libanu turneju po bliskoistočnom uzavrelom regionu. Uz dužni oprez, za mnoge posmatrače to budi nade u skori kraj najnovije krize.
Borbe između izraelskih trupa i militantnih pripadnika Hezbolaha nastavljene su velikom žestinom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u ponedeljak ujutro. Na izraelski lučki grad Haifu ispaljeno je dvadesetak raketa, dok kopnene izraelske snage nailaze na sve veći otpor u pokušaju da južni Liban očiste od baza Hezbolaha. Broj mrtvih premašio je 400, a tek mali deo su vojnici. Trinaestog ratnog dana Rajsova će u delikatnoj misiji nastojati da podrži demokratsku vladu u Bejrutu, a da istovremeno ne veže ruke Izraelu u ostvarivanju njegovog ratnog cilja.
U međuvremenu, umerene arapske vlade, posebno Egipat, Saudijska Arabija i Jordan, vrše pritisak na Siriju da obustavi podršku Hezbolahu. Posmatrači primećuju da su i Izraelci i Hezbolah pokušali da do dolaska Kondolize Rajs učvrste vlastite pozicije na bojnom polju. "Džeruzalem post" špekuliše da je Izraelu potrebno još desetak dana za ratne operacije.
Sirija je otvorila vrata za libanske izbeglice. U Siriju je stiglo više od 100.000 Libanaca od početka sukoba koji se rasplamsao 12. jula, kao odgovor na Hezbolahovu otmicu dvojice izraelskih vojnika. Lider Hezbolaha šeik Hasan Nasralah insistira da izraelski vojnici mogu biti oslobođeni samo u zamenu za pripadnike Hezbolaha koji se nalaze u izraelskim zatvorima.
Prema tvrdnjama sirijskih predstavnika, Damask je obezbedio skloništa, hranu i lekove, otvorio je aerodrome, luke, bolnice, ne naplaćujući usluge ugroženim izbeglicama. Takođe je odlučeno da Sirija do daljeg snabdeva Liban strujom.
Otkako je prošle godine ubijen libanski premijer Rafik Hariri, zbog čega su sirijske trupe bile primorane da, posle više od četvrt veka okupacije, napuste Liban 2005. godine, ovo je najveći poen koji je Damask postigao, pridobivši dušu i srca običnih Libanaca, smatraju pojedini analitičari. Po drugima, Damask je "tranzit" za prolaz iranskog oružja na putu do Hezbolaha i Hamasa (u Gazi), te se, kao takva, Sirija našla Americi i Izraelu na diplomatskom nišanu. Međutim, sirijski predsednik Bašar Asad ima problem da izađe u susret pritiscima spolja. Jednostavno, dobar deo Sirijaca u vođi Hezbolaha, Nasralahu, vidi trenutno najvećeg arapskog heroja.
Kondoliza Rajs je u obraćanju novinarima pre sletanja u Bejrut insistirala da prekid vatre mora biti postignut "hitno", ali da, isto tako, moraju postojati pravi uslovi za to. Rajsova je podvukla da "nećemo stići nigde" ukoliko se nasilje između Izraela i Hezbolaha momentalno obustavi, pa zatim ponovo otpočne za nekoliko sedmica.
Da se stvari ipak pomeraju u pravcu mirovnog rešenja, sugeriše to što su se Vašington i Jerusalim saglasili da bi međunarodne snage, sa jakim vojnim mandatom, mogle biti stacionirane u južnom Libanu. One bi zamenile postojeću misiju UN, koja se nije pokazala kao efikasna. Za sada je nejasno da li će te snage biti evropske ili trupe NATO-a.
Pa ipak, kažu posmatrači, to neći ići ni brzo ni lako. Za formiranje takvih jedinica biće potrebno neko vreme, a libanski premijer Fuad Siniora insistira da one imaju mandat UN.
Arapskim vladama se, posebno Egiptu i Saudijskoj Arabiji, žuri. Ove dve zemlje vrše pritisak na Damask da obustavi podršku Hezbolahu, ističu diplomatski izvori u Kairu. I dok je Rijad spreman da upotrebi znatna finansijska sredstva da bi se Damask otkačio od ekstremista Hezbolaha i Irana, dotle je Kairo zalegao svojim političkim ugledom i uticajem.
Egipatski predsednik Hosni Mubarak je u neposrednoj i telefonskoj vezi sa arapskim liderima, a njegov ministar spoljnih poslova Ahmed Abul Gejt je kontaktirao generalnog sekretara UN Kofija Anana, visokog evropskog komesara za spoljnu politiku havijera Solanu, svoje kolege iz Italije, Španije, Rusije, Turske, Kanade, Kine, Japana i drugih zemalja.Posebno su česti kontakti sa Saudijskom Arabijom, SAD i Jordanom.
Lea Vasiljević
[objavljeno: 25.07.2006.]
