Izvor: Blic, 10.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO na prekretnici
NATO na prekretnici
NATO su potrebne zajedničke snage za brz vojni odgovor koje bi bile u stanju da reaguju u slučajevima pretnji svetskom miru posle hladnog rata, smatra Donald Ramsfeld, američki sekretar odbrane. Ramsfeld je bio domaćin sastanka 19 ministara odbrane članica NATO koji su diskutovali o transformaciji svojih armija u vazduhoplovnoj bazi nedaleko od Kolorado Springsa.
'Diskutovali smo o hipotetičkom scenariju i implikacijama transformacije kako bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << NATO snage mogle da reaguju', rekao je lord Robertson, uskoro bivši generalni sekretar Alijanse. Sastanku u Koloradu prisustvovali su i predstavnici sedam zemalja koje će se priključiti NATO u maju naredne godine: Bugarska, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Litvanija, Letonija i Estonija.
'Glavna poruka sa sastanka u Koloradu da su nam potrebni pravi vojnici koje je moguće brzo razmestiti na bilo koje mesto u svetu, a ne papirni vojnici i hipotetičke situacije. Naše snage moraju biti spremne da reaguju na izazove u budućnosti. Zapravo, mi imamo mnogo vojnika, ali oni nisu spremni da deluju van svojih država i sve dok imamo neiskorišćene vojnike, oni koji plaćaju porez su meta pljačke', istakao je Robertson.
Od 1,4 miliona neameričkih vojnika u NATO zemljama, njih oko 55.000 je raspoređeno u operacijama na Balkanu i drugim regionima. Čelnicima NATO u Koloradu juče se pridružio i ruski ministar odbrane Sergej Ivanov, a glavna tema jučerašnjih razgovora bila je preventivna upotreba nuklearnog oružja.
Prototip Snaga za brze odgovore trebalo bi da do sledećeg oktobra uđe u ograničenu upotrebu, a do oktobra 2006. one bi trebalo da budu u operacionoj upotrebi. Brojaće 5.000 vojnika i 15.000 pripadnika službi za podršku. Te snage će označiti novu stranicu u 54-godišnjoj istoriji NATO koji do sada nije imao multinacionalnu jedinicu kombinovanu od vazdušnih, kopnenih i pomorskih snaga. Na sastanu u Koloradu još je diskutovano i o većoj ulozi evropskih članica NATO u misijama u Avganistanu, Bosni i Kosovu, kako bi se veći broj američkih snaga 'oslobodio' za operacije u Iraku. NATO je u ponedeljak od Ujedinjenih nacija zatražio proširenje misije u Avganistanu koja je do sada bila ograničena samo na prestonicu Kabul. U Briselu je nezvanično potvrđeno da bi između dve i deset hiljada vojnika trebalo da bude poslato i u druge delove Avganistana. Trenutno u ovoj zemlji NATO ima 5.000 vojnika, uglavnom iz Nemačke i Kanade. U ministarskim krugovima bilo je primetno olakšanje posle vesti koja je brzo obišla Kolorado Springs. Naime, radi se o tome da je Turska spremna da pošalje vojnike u Irak kako bi doprinela stabilizaciji stanja u ovoj zemlji posle rata. Turska je u aprilu ove godine odbila da dozvoli da američke snage sa njene teritorije napadnu Irak sa severa, što je kompletnu operaciju svrgavanja Sadama Huseina usporilo za nekoliko nedelja, dok ljudstvo i brodovi iz turskih voda nisu prebačeni u Persijski zaliv. Drugi irački susedi koji nisu članice NATO, Saudijska Arabija, Iran i Sirija ranije su decidirnao odbili bilo kakvu umešanost u napad na Irak, koji je usledio iz samo jednog južnog pravca - iz Kuvajta. A. Petrović Napad na fiktivno ostrvo
Ministri su se fokusirali na zamišljenu ulogu NATO u slučaju da jedna od država Bliskog istoka bude umešana u pretnju koja uključuje hemijsko i biološko naoružanje.
'Ovo nije verovatan scenario, ali to ne znači da nije moguć', dodao je Robertson. Akcija je smeštena u 2007. godinu. Počinje tako što NATO šalje 5.000 svojih vojnika na fiktivno ostrvo Korona u Crvenom moru da bi se evakuisala grupa civila koja se nalazi na meti terorista. Humanitarna kriza zatim brzo eskalira tako što ista, neimenovana teroristička grupa preti da će lansirati balističke projektile na Evropu sa platformi na moru.'Ovo nisu ratne igre', rekao je jedan zvaničnik Pentagona, pokušavajući da izbegne konfrontaciju zbog osetljivosti koja trenutno okružuje najjači vojni savez na svetu.
