Izvor: Blic, 26.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzika četvrtog sveta
Muzika četvrtog sveta
Džon Hasel (1937) je američki trubač čiju je muziku teško svrstati u bilo koji žanr. Stekao je klasično muzičko obrazovanje, a 1960-ih tokom boravka u Nemačkoj studira kod čuvenog Karlhajnca Štokhauzena. U Americi sarađuje sa kompozitorima La Montom Jangom i Terijem Rajlijem, da bi potom sva trojica otišli u Indiju gde su se upoznali s tamošnjom tradicionalnom muzikom i velikim pevačem Panditom Pran Natom. Taj susret bio je preokret u karijeri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i životu Džona Hasela i on se posvećuje istraživanju svetskog muzičkog i duhovnog nasleđa koje je ukrstio sa muzičkim hajtekom Zapada.
Tako je nastao Haselov muzički pravac koji je on nazvao četvrti svet, što je aluzija na zemlje trećeg sveta, čiju muziku Hasel smatra duhovno superiornom u odnosu na onu iz prvog sveta ili Severa, kako ga on zove. Šira publika zna ga kao saradnika 'Toking hedsa', Brajana Ina i Pitera Gejbrijela. Svojim poslednjim albumom 'Marifa strit', odsviranim u pratnji istoimenog benda s kojim je nastupio sinoć na Beogradskom džez festivalu, Hasel se pozabavio Bliskim istokom i stihovima persijskog pesnika iz 13. veka Dželaludina Rumija.
'Marifa strit' potiče od naziva ulice u jednom iračkom gradu. Mislite li da bi stvari u toj zemlji bile drugačije da je, recimo, Buš čitao Rumijeve stihove?
- Da! Kraj intervjua (smeh)! Jedno veliko, izrazito da. Upravo je u tome poenta jer je reč o nerazumevanju istorije. Recimo, Buš je čovek koji nikad nije napustio SAD pre nego što je izabran za predsednika. Ja mislim da je to prosto suludo. Kamo sreće da je poetičnost islamskog bića, koja je tako divno izražena u Rumijevim stihovima, ono o čemu mladi ljudi razmišljaju i o čemu razgovaraju i u šta gledaju na displejevima svojih mobilnih telefona... To je razlika između stava 'za život' i 'protiv života'. Rumi je za život. Zato sam izabrao tu reč 'marifa', jer ona na arapskom znači mudrost ili znanje. Smatrate li i dalje sebe Severnjakom?
- Ne, za sebe mislim da sam više čovek Juga, pre svega u duhovnom smislu. Mesto rođenja je u tom smislu ništa ne znači. To je mnogo više stvar mentaliteta i te jednačine 'za' i 'protiv' života. Ljudi u Srbiji svoju zemlju vide kao raskrsnicu između Zapada i Istoka, a većina ovdašnjih džezera svira neku vrstu Balkan džeza. Kako vama, s obzirom na to da ste praktično preteča tzv. vorld muzike, danas izgleda ta scena?
- Neki ljudi mene nazivaju kumom jednog takvog sentimenta, zbog onoga što sam radio tokom sedamdesetih i ja zaista mislim da je dobro to što ljudi postaju kulturno svesniji, ali iz toga izrastaju mnogi klišei koje ja izbegavam. To bi bilo kao kada bih ja prosto nalepio indijskog pevača ili afričkog bubnjara preko neke muzike, a sve u nekoj formi pop pesme. Trudim se da se izdignem iznad toga i da radim nešto što je kreativno i neočekivano. Postoji razlika između klišea i arhetipa. Ja ne želim sebe da ograničim i da kažem 'ne' bilo čemu što korespondira s prošlošću. Zato treba svirati nešto što je arhetip; možeš da pokušaš da ga osvežiš i odaš mu poštovanje. Moraš da budeš autentičan koliko god možeš. Autentičnost je dobra reč. Ja sam počeo u istoj muzičkoj oblasti kao Teri Rajli i La Mont Jang koji su koristili tih osam nota i nisu improvizovali. A suština mog koncepta četvrtog sveta je da sve ono što volim sakupim na jednom mestu, a to je recimo slučaj s albumom koji sam radio s Rajom Kuderom. Otkako sam učio kod indijskog raga majstora Pandita Pran Nata okrenuo sam se vokalnim momentima, pa me danas recimo oduševljava Žoao Žilberto. Zato mi je autentičnost važna, konceptualizam me ne zanima. Želim da izađem pred ljude i dam im nešto od srca i duše, nešto što će ih dotaći onako kako bi Rej Čarls to mogao da uradi. Da li vam je udobno u džezu?
- Ja zapravo sebe nikad i nisam smatrao džez muzičarem. Zato sam i smislio taj izraz 'četvrti svet'. Ipak, džez je utkan duboko u mene i u sve nas i ja ne mogu tek tako da ga se odreknem. Znači, na kraju smo opet na jugu, u Tenesiju?
- Apsolutno. Odrastao sam tamo gde duboki bluz dopire iz crkava. To je još uvek bilo vreme segregacije a ja sam bio beli klinac koji je voleo bluz.
Milan Vukelić
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
