Izvor: Politika, 27.Jul.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej za teror(istu)
Na četvrtu godišnjicu od terorističkog napada na sedište Norveške vlade i masakr na ostrvu Utoja, otvoreni su informativni centar, spomen-sobe, svojevrsnog „Brejvikovog muzeja” u kome su izloženi predmeti Andreasa Brejvika kao i dokumenti o tragičnom događaju koji je iz korena promenio Norvešku
Specijalno za „Politiku”
Oslo – Ozloglašeni norveški terorista i najmasovniji ubica u novijoj, posleratnoj istoriji Norveške Andreas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bering Brejvik jedan je od retkih ljudi koji je dobio specijalni muzej još za života.
Norveške vlasti otvorile su informativni centar o događajima koji su se odigrali tačno pre četiri godine, u znak sećanja na masovni zločin i teroristički napad koji je uzdrmao i potresao Norvešku: tridesetšestogodišnji radikalni desničar Andreas Bering Brejvik u dve odvojene isplanirane terorističke akcije ubio je 77 ljudi, a na desetine teže i lakše ranio kada je najpre postavio automobil pun priručno izrađenog eksploziva ispred sedišta norveške administracije (ubijeno osmoro vladinih službenika i slučajnih prolaznika), a potom, naoružan i prerušen u policajca, upao u politički kamp podmlatka tadašnje vladajuće Radničke partije na ostrvu Utoji i likvidirao 69 mahom tinejdžera, a u krvavoj, gotovo jednoipočasovnoj, egzekuciji ranio na desetine mladih laburista.
Godinu dana kasnije, 24. 8. 2012, zbog masakra na ostrvu Utoji i terorističkog napada na sedište norveške vlade, Brejvik je osuđen na 21 godinu takozvanog starateljskog zatvora i kaznu izdržava u specijalnom zatvoru u gradiću Šijen, na jugu Norveške.
Na mestu zločina, upravo gde je Brejvik postavio automobil napunjen blizu jedne tone prirodno izrađenog eksploziva, ispod najviše zgrade u vladinom kvartu, na prvom spratu ispod sedišta norveškog premijera i državnih ministarstava, otvorena je Brejvikova svojevrsna spomen-soba, informativni centar, neki cinici i kritičari kažu Brejvikov muzej, Brejvikov memorijalni centar.
Na izložbi su postavljene Brejvikove lične stvari koje je iskoristio u dugo i vešto planiranom terorističkom napadu na vladine institucije i masovnoj egzekuciji na ostrvu Utoji: ostaci automobila bombe, zatim Brejvikova lažna policijska uniforma sa ručno izrađenim policijskim amblemima i policijskom propusnicom, specijalna torba puna neophodne opreme za teroristički napad na kamp mladih iz Radničke partije.
Vremenski zid
Informativni centar, posvećen sećanju na tragediju koju je 22. jula pre četiri godine preživela Norveška, obuhvata i takozvani vremenski zid dug 17 metara na kome su postavljene slike, tekstovi, intervjui, video i tonski zapisi o svemu što se događalo tog kobnog dana, od momenta kada je eksplodirala bomba nešto posle 15 časova pa sve do narednih dana kada su usledile reakcije – masovna okupljanja naroda i osuda terorizma.
Izložbu posvećenu tragičnim zbivanjima i Brejvikovu „galeriju” priredili su i osmislili saradnici Fakulteta prirodnih i tehničkih nauka iz Trondhajma, a po nalogu Ministarstva za razvoj i lokalnu samoupravu.
Tur Ajnar Fagerland, autor postavke, ističe da ima razumevanja što će preživeli i rodbina nastradalih u dve terorističke akcije reagovati burno i negativno ideji da se javno izloži Brejvikova oprema.
Na suđenju u Oslu: Andreas Brejvik (Foto Beta)
„Jedini način da zaboravimo Brejvikov zločin jeste otvorenost i znanje o samom događaju. Dokumentovanje i prikazivanje tragičnog događaja veoma su važni za razvoj demokratije. Istina je glavni kiseonik za demokratiju”, objašnjava autor izložbe Tur Ajnar Fagerland, uz opasku da je ovakav poduhvat neprocenjivo važan za društvo i buduće generacije.
U izložbenim prostorijama posetioci će biti vođeni kroz više vremenskih perspektiva, sa slikama, pričama, zapisima, intervjuima o tragičnim zbivanjima pa sve do običnih Brejvikovih ličnih stvari i opreme koje je koristio u zločinačkom poduhvatu.
„Izložba je usredsređena na preživele i svedoke, postavka nije imala cilj da pravi mit o Brejviku, niti da njegove lične stvari postanu fetiš”, upozorava Fagerland.
Tvorci ideje o otvaranju Brejvikove spomen-sobe, odnosno informativnog centra o tragičnom 22. julu, navode da je, između ostalog, izložba namenjena preživelima, porodicama nastradalih kao i norveškoj omladini. Budućim naraštajima autori izložbe žele da pokažu svu brutalnost terorističkog čina. Postavka će trajati najmanje pet godina, a zbog potresnih i užasnih slika u „Brejvikovom muzeju” dežuraće medicinsko osoblje.
Ministar za razvoj i lokalnu samoupravu Jan Ture Saner objašnjava da vlasti ne žele da podignu memorijalni već objektivni, dokumentarni informativni centar i da se to čini u znak poštovanja prema žrtvama, preživelima i budućim generacijama.
„Za sve koji su preživeli 22. jul ova izložba je otvorena, nezalečena rana, ali mi moramo da prikažemo ovaj zločin na jedan pošten i objektivan način. Informativni a ne memorijalni centar ima zadatak da mladima, budućim generacijama pruži saznanja o onome što se desilo. Znanje je naše najvažnije oružje u borbi protiv nasilja, mržnje i ekstremizma”, objašnjava ministar Jan Saner.
Sveto mesto za ekstremiste
Protivnici i kritičari ideje o otvaranju informativnog centra o zbivanjima 22. jula 2011. strahuju da će „Brejvikov muzej” u srcu norveške administracije (oštećene zgrade norveških ministarstava, posebno zgrada predsednika vlade poznata kao „visoki blok”, još nisu renovirane i stavljene u funkciju) zapravo prerasti u neku vrstu „Meke” za hodočasnike, razne ekstremiste, nacionaliste, pristalice i sledbenike Brejvikovih ideja i njegove ideologije jer postavka u informativnom centru pre svega liči na uvođenje teroriste Brejvika u „galeriju slavnih” po ugledu na već postojeću kuću u SAD.
Zastupnik preživelih i porodica nastradalih u terorističkom napadu 22. jula, advokat Jon Kristijan Elden postavlja paralelu između norveškog informativnog centra sa memorijalnim kompleksom „11. septembar” u Njujorku (rušenje kula bliznakinja Svetskog trovačkog centra) navodeći da je „Ground ziro” na Menhetnu čist muzej, ali da Amerikanci nisu otišli toliko daleko da prikažu i izlože lične predmete Bin Ladena.
„Zaposlene u norveškoj administracije ne treba da podsećamo na užasne događaje, oni će tu dolaziti i prolaziti svaki dan. Nama ne treba Brejvikov muzej u vladinim zgradama, pošaljite Brejvikovu zaostavštinu u predivni zatvorski muzej u Trondhajmu”, jasan je Jon Elden.
Tur Estbe, koji je u bombaškom napadu izgubio suprugu, strahuje da će Brejvik dobiti svoju malu „večnu vatru”, sveto mesto koje će obilaziti ekstremisti. „Kao i svi drugi koje je dodirnula tragedija, želim da se to zaboravi, da Brejvik ostane tamo gde sedi, ne želimo da i dalje ima pažnju, što je i bio njegov cilj”, navodi Estbe.
Pisac zapaženog romana o Brejvikovom odrastanju i radikalizaciji njegovih desničarskih ideja Oge Storm Borhgrevink smatra da je, uprkos činjenici da postoji opasnost da Brejvikovi istomišljenici posećuju izložbu, informativni centar, veoma važno da se istorija konfrontira.
„U nekim zemljama Brejvik je neka vrsta kultne ličnosti, kao na primer u Rusiji, ovde će dolaziti desničari, radikalni ekstremisti da pogledaju njegove predmete. Ali, mi ne smemo da prikrivamo istoriju. Ako kroz izložbu ispričamo onako kako se sve odigralo, veličanje i glorifikovanje Brejvikovog zločina s vremenom će nestati”, smatra književnik Oge Storm Borhgrevink.
