Izvor: Politika, 07.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mušaraf popušta?
Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf, koji je u subotu, u svojstvu načelnika generalštaba, suspendovao ustavni poredak i uveo vanredno stanje, suočen sa rastućim unutrašnjim protestima i spoljnim pritiscima, nagovestio je da bi "povratak na demokratski put" mogao da se dogodi brže nego što je to prvobitno planirano. Dok on, u susretu sa 80 ambasadora prekjuče u Islamabadu, nije mogao da "garantuje tajming" održavanja izbora i skidanja generalske uniforme, njegovi najbliži saradnici, poput >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << premijera Šaukata Aziza, bili su veoma konkretni u najavi da će se na birališta izaći kao što je i ranije predviđeno – u januaru.
U prvim izjavama posle proglašenja vanrednog stanja, iz Mušarafovog okruženja je poručivano da bi izbori mogli da budu odloženi bar za godinu dana, dok se ne otklone pretnje islamskim ekstremista i stabilizuju institucije u zemlji – glavni razlozi za uvođenje režima "privremene ustavne odredbe". Brzo popuštanje u ovom pogledu po svoj prilici je rezultat procena da bi štete od produženog vanrednog stanja mogle da budu veće od političkih koristi koje su njime dobijene.
Mušaraf se, po svemu sudeći, nada da je promenom sastava Vrhovnog suda, a pre svega odstranjivanjem svog glavnog protivnika u njemu, glavnog sudije zemlje Iftikara Čaudrija, sa kojim se sukobio još u martu, kada ga je smenio, da bi u julu bio prinuđen da ga vrati, otklonio glavne prepreke za potvrđivanje novog predsedničkog mandata, i da bi, u takvim okolnostima, mogao da nastavi sa realizacijom plana o podeli vlasti sa Benazir Buto, posle januarskih izbora.
Butoova, koja je osudila vanredno stanje, nije pozvala svoje pristalice da izađu na ulice, što je znak da i ona još odmerava svoje opcije.
Na ulicama su sada samo pravnici, novinari i drugi profesionalci iz pakistanske srednje klase, koji su jezgro tamošnjeg građanskog društva. Zato je najviše uhapšenih upravo među advokatima – po nekim izveštajima uhapšeno ih je više od hiljadu, zbog čeka su u privremene zatvore morale da budu pretvorene i neke škole.
Što se spoljnih pritisaka tiče, ključni je svakako onaj koji dolazi iz Amerike, koju je Mušarafov potez iznenadio utoliko što je on ignorisao javne apele i zvanične diplomatske poruke da ne pribegava vanrednom stanju koje je strategiju Vašingtona prema ključnom savezniku u "ratu protiv terora" stavilo na delikatno iskušenje.
Mušarafov "drugi udar" (prvi je bio puč kojim je došao na vlast 1999.) dovodi, naime, u konflikt dva glavna spoljnopolitička prioriteta SAD: borbu protiv terorizma i demokratizaciju, kao lek za stabilizaciju svih kriznih područja. Polazeći od procene da će vanredno stanje oslabiti umesto da ojača pakistanske kapacitete u obračunu sa islamskim ekstremizmom, Bušova administracija je Mušarafa pozvala da "skine uniformu" i demokratiju "obnovi što je moguće pre". Upadljivo je pri tom da mu nije zaprećeno uskraćivanjem pomoći (više od 1,5 milijardi godišnje od 2001), a da je dosad najoštrija kritika formulisana kao "duboko razočaranje".
Američka dilema je i u tome što Stejt department nije baš siguran da su izbori garantovan lek za pakistanske unutrašnje nevolje. "Bušova administracija je postala mnogo opreznija u davanju demokratskih lekcija saveznicima otkako su palestinski izbori na vlast doveli Hamas", konstatuje tako jedna analiza Bi-Bi-Sija.
Demokratija je u Pakistanu (koji je polovinu od 60 godina postojanja proveo sa generalima na vlasti) od Mušarafovog puča bila samo privid: održavana je samo fasada ustavnosti. Povratak Benazir Buto u zemlju – čija je Pakistanska narodna partija Butove i dalje veoma popularna, dok je prozapadno orijentisana – daje joj velike šanse na izborima, ali nepoznanica je koliko su u međuvremenu ojačane islamističke snage. Islamisti dosad na biralištima nisu uspevali da osvoje više od 11 odsto glasova, ali ovog puta ambicije šestočlane koalicije fundamentalističkih stranaka bi mogle da budu mnogo veće. Pogotovo što najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da samo 15 odsto Pakistanaca ima povoljno mišljenje o SAD.
Na Vašingtonu je, dakle, da proceni da li je Mušaraf, posle najnovijih poteza, deo rešenja pakistanskog problema ili je i sam postao problem – i da li Pakistan, saveznik u ratu protiv terora (koji je počeo više da ugrožava sam Pakistan nego Zapad), može da bude i sa nekim drugim. Glasine koje su kolale Islamabadom da je Mušaraf postao zarobljenik svog neposrednog (vojnog) okruženja, iako opovrgnute, mogle bi u ovom pogledu da budu putokaz.
U svakoj kalkulaciji svakako će se imati u vidu da nuklearno naoružani 160 milionski Pakistan ostaje, kako je to nedavno opisao "Njuzvik", "najopasnija zemlja sveta". Zato što ima "sve ono što Bin Laden poželeti može": političku nestabilnost, radikalne islamiste, obilje mladih antizapadno raspoloženih regruta, skrivene terene za obuku duž granice sa Avganistanom i pristup usavršenoj vojnoj tehnologiji...
[objavljeno: ]
