Izvor: B92, 18.Avg.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mušaraf podneo ostavku
Pervez Mušaraf odlazi
Beograd, Vašington, Moskva -- Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf izjavio da podnosi ostavku na mesto šefa države.
Mušaraf je objasnio da je to učinio jer je želeo da izbegne najavljenu proceduru opoziva u parlamentu koja bi škodila državi. "Posle razmatranja situacije i konsultacije sa savetnicima i političkim saveznicima, odlučio sam da podnesem ostavku", rekao je Mušaraf u televizijskom obraćanju naciji.
Mušaraf je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u obraćanju rekao da sa mesta predsednika države odlazi ubeđen da je sve što je radio - radio u interesu naroda i države.
"Za dobrobit naroda i države danas podnosim ostavku. Moja ostavka biće podneta predsedniku parlamenta. Ne želim ništa ni od koga. Stavljam svoju budućnost u ruke naroda. Neka oni budu sudije i neka oni pravedno presude", rekao je Mušaraf.
Mušaraf je u veoma dugom obraćanju rekao i da je vlada "izrekla lažne optužbe" na njegov račun kako bi opravdala najavljenu proceduru njegovog opoziva.
Mušaraf je na čelo Pakistana došao kao komandant oružanih snaga, svrgnuvši tadašnjeg premijera Navaza Šarifa u vojnom puču 1999.
Dve godine kasnije postao je ključni saveznik SAD u "ratu protiv terorizma", zbog čega je došao u sukob s islamskim fundamentalistima i dva puta bio meta atentatora.
Okrenuo je narod protiv sebe kada se prošle godine sukobio sa vrhovnim sudijama u sporu oko legalnosti njegovog izbora za predsednika. Neposredno posle toga ubijena je popularna bivša premijerka Benazir Buto.
"Danas je demokratija pobedila. Ovo je dokaz da se Benazir Buto, kao i brojni članovi Narodne partije Pakistana, nisu žrtvovali uzalud", kaže Farzana Raja iz Pakistanska narodne partije.
2007. godine Mušaraf je otpustio nekoliko desetina sudija i uveo vanredno stanje. Od tada je dobio i mnoge protivnike u pravosuđu.
"Ovo je bila veoma duga borba i danas je istorijski trenutak za sve nas, jer smo ga konačno naterali da podnese ostavku. Nadam se da će biti ispoštovana i vladavina prava za koju se mi borimo i da će Mušaraf biti izveden pred sud", kazao je advokat koji nije želeo da se predstavi.
Stanovnici Islambada su proslavljali Mušarafovu ostavku na ulicama, ispred parlamenta i u kafićima.
Nije poznato da li će Mušaraf ostati u Pakistanu. Prema pakistanskom ustavu, predsednik gornjeg doma parlamenta, Mohamadmian Somro, postaće vršilac dužnosti predsednika do novih izbora, koji bi trebalo da se održe u roku od 30 dana.
Predsednik se u Pakistanu bira na 5 godina, posrednim putem, preko izbornog tela koje čine predstavnici oba doma parlamenta, kao i skupštine četiri provincije Pakistana.
Predsednik i premijer imaju najveća ovlašćenja u zemlji, mada je Mušaraf imao znatno veća ovlašćenja od predsednika vlade.
SAD pomaže Pakistanu, Rusija se nada stabilnosti
SAD će nastaviti da pomažu pakistanskoj vladi u borbi protiv ekstremista, saopštila je državna sekretarka Kondoliza Rajs nakon što je pakistanski predsednik Pervez Mušaraf objavio da se povlači.
"Sjedinjene Američke Države će pomoći da Pakistan postigne svoj cilj i postane stabilna, prosperitetna, demokratska, moderna, muslimanska nacija", izjavila je Rajsova.
Kako je preneo Rojters, Vašington je zahvalan Mušarafu što je izabrao da se pridruži borbi protiv Al kaide, talibana i drugih ekstremista.
Istovremeno, ruska agencija Itar-tas je prenela izjavu portparola Ministarstva inostranih poslova Andreja Nesterenka, koji kaže da se Moskva nada da ostavka Perveza Mušarafa neće imati negativne političke posledice na stabilnost u Pakistanu.
Nesterenko je dodao da se Rusija "nada da razvoj situacije u Pakistanu neće prekoračiti Ustav i da će sve biti u okvirima zakona i reda".
Biografija
Pervez Mušaraf došao je na vlast vojnim pučem, bez sukoba i krvoprolića, u oktobru 1999. godine. Tada je s čela države zbačena demokratski izabrana vlada premijera Navaza Šarifa.
Mušaraf je rođen 1943. godine u Delhiju. Njegova porodica emigrirala je u Pakistan tokom podele indijskog potkontinenta. Vojnu karijeru počeo je 1964, a 34 godine kasnije postao je vrhovni komandant moćne pakistanske vojske.
Napetost između vojske i premijera Šarifa porasla je 1999. godine, kada je Pakistan bio na ivici rata sa Indijom zbog Kašmira. Kada je premijer naredio povačenje trupa iz sporne oblasti, došlo je do nesuglasica i Mušaraf je zamalo smenjen. Umesto toga, u oktobru 1999. godine postao je šef države.
Usledio je ključni trenutak Mušarafove karijere, 11.septembar 2001. godine. Do tada osuđivan u međunarodnoj zajednici, Mušaraf odjednom postaje saveznik Vašingtona u planovima za napad na Avganistan.
Posle obećane američke pomoći od milijardu dolara, Pakistan je postao ključni saveznik Amerike u ratu protiv terorizma.
Islamabad je podržao američku vojnu akciju u Avganistanu, a na teritoriji Pakistana uhapšeno je više od 500 osumnjičenih pripadnika Al kaide, što nije prihvaćeno sa oduševljenjem u domaćim krugovima.
2003. godine preživeo je dva atentata. U međuvremenu, tinjao je sukob sa Indijom. 2001. održana je još jedna runda neuspelih pregovora o sudbini Kašmira.
Sukobi su eskalirali, a Mušaraf je u televizijskom obraćanju naciji obećao da neće počinjati rat sa Indijom. Mirovni pregovori započeti 2004. godine oslabili su tenziju između dva suseda.
U aprilu 2004. Mušarafu je često osporavanim referendumom, na kojem je bio jedini kandidat, dodeljen petogodišnji predsednički mandat.
I posle parlamentarnih izbora 2002, kada je upravljanje zemljom navodno prepustio premijeru, Mušaraf ostaje najmoćnija politička figura u Pakistanu.
Parlament je 2003. bio u ćorsokaku jer su se sekularne i religiozne partije sporile oko ustavnih amandmana koji bi generala ovlastili da smeni premijera i raspusti parlament, kao i da istovremeno bude vrhovni komandant i predsednik.
Kriza je okončana dogovorom prema kome je Mušaraf trebalo da se povuče sa funkcije 2005. godine, a to obećanje nije ispunio.
Mušarafova odluka da suspenduje glavnog sudiju Vrhovnog suda izazvala je polemike o mešanju politike u sudstvo. Smenjeni sudija tražio je da vlada objavi informacije o Pakistancima koji su nestali, a za koje se pretpostavlja da su ih zarobile obaveštajne službe.
Vlastima se zamerio i kada je sudskom odlukom blokirao privatizaciju ogromne državne čeličane. Uprkos demonstracijama sudija, parlament je ponovo izabrao Mušarafa u oktobru 2007.
Zbog odluke Vrhovnog suda prema kojoj vojno lice ne može obavljati funkciju šefa države, on je proglasio vanredno stanje i smenio sudije. Novoimenovani Vrhovni sud odobrio je njegov reizbor.
U decembru iste godine, bivša premijerka Benazir Buto vratila se u Pakistan iz egzila da bi učestvovala na parlamentarnim izborima, ali je ubijena tokom predizborne kampanje. Mušaraf je optužio tajne službe.
I zbačeni premijer Navaz Šarif se vratio u zemlju. Mušaraf je konačno napustio mesto vrhovnog komandanta, samo dan pošto će položiti predsedničku zakletvu, što je bio deo dogovora prema kome je morao da se odrekne jedne pozicije.
Njegovi rivali iz opozicije, zajedno sa liderom partije koja je bila Mušarafov koalicioni partner, tražili su pre manje od mesec dana njegov opoziv pošto mu nova skupština nije izglasala poverenje.
